САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

Radi približavanja sindikata i Saveza samostalnih sindikata Srbije mladima i široj javnosti, članovi i aktivisti Sekcije mladih SSSS snimili su niz kratkih videa. Plejlista „Sindikat iz ugla mladih“ https://www.youtube.com/playlist?list=PLmmiq0O7ui-Q6KAU-sYQzb4PGKcuKGiJJ sadrži njihove kratke odgovore na „Zašto sindikat?“ „Sindikat i mladi“, „Učimo o radnim pravima“ i druge.. Namera je da se čuju glas, stavovi i potrebe mladih radnika i članova, a mogu se koristiti tokom predstavljanja sindikata u školama i na različitim skupovima za promociju sindikata i otvaranje diskusije. Svi videi su na društvenim mrežama Sekcije mladih SSSS. Izradu materijala podržao je Međunarodni centar Ulof Palme u okviru projekta “Jačanje Sekcije mladih SSSS”.

Simbolično za kraj aktivnosti u 2021. godini, Izvršni odbor Sekcije mladih SSSS organizovao je seminar na temu budućnosti mladih i budućnosti rada u Srbiji.
Na početku ekspert Miodrag Pantović govorio je o migracijama stanovništva i radne snage iz i u Srbiju. Procesi starenja stanovništva usled emigracije i niskog nataliteta postavljaju izazov održivosti sistema socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja – ko će brinuti o sve starijoj populaciji, koliko će iznositi penzije, i kako pravilno usmeravati mlade da ovde mogu da se ostvare? Migracije radne snage u Srbiji poslednjih nekoliko godina su poprimile drugačije dimenzije. Polako se smanjuje iseljavanje a sve više stranih radnika radi u Srbiji pogotovo u deficitarnim sektorima (građevina, niskogradnja, poljoprivreda i industrija). Migracije stranih radnika ne smeju ići na uštrb smanjivanja prava domaćih radnika, a stranim radnicima moraju biti garantovana prava i mehanizmi zaštite. Sindikati bi tu trebalo da imaju aktivnu ulogu pre svega kroz borbu da se radna prava ne smanjuju kroz eksploataciju niskoplaćenih stranih radnika. Smanjivanje i starenje radne snage u Srbiji će se nastaviti što će iziskivati sve veću potrebu za uvozom radne snage.
Sa druge strane paralelno se odvijaju izmene u radnom zakonodavstvu u kojima prevladava fleksibilnost radnih odnosa na štetu radnika i zaposlenih. Sindikalne strategije u budućnosti treba da obuhvate i one radnike koji po važećim zakonima ne mogu biti članovi a samim time su dodatno ugroženi i bez adekvatne pregovaračke snage, kapaciteta i umeća.
Pravnica u SSSS Nađa Gojović govorila je o savremenim tendencijama u radno-pravnoj materiji kao o procesu izvlačenja radnih i prava po osnovu rada (sigurnost zaposlenja, pristojnu platu, naknadu zarade u slučaju bolesti, mogućnost sindikalnog organizovanja, dostojanstven život i drugo). Posebno je istakla da je sve više oblika radnog angažovanja kojima se sve mlađi uzrasti uvode u svet rada.
Mogući pravac delovanja je iniciranje Zakona o radu iz ugla sindikata, pa je među prvim predlozima da se i radnici odnosno svi radno angažovani mogu sindikalno organizovati; precizirati pojmove „rad od kuće“ i ponovo uvesti „radno mesto“; inicirati procedure o informisanju i konsultovanju sindikata u preduzeću od strane poslodavca; veća i bolja zaštita sindikalnog predstavnika (inicijativa o izmeni člana 188 ZOR); vratiti prethodni način davanja proširenog dejstva kolektivnih ugovora (pre izmena ZOR iz 2014.); izjednačiti minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom, i drugo.
Predstavnici Centra za politike emancipacije, Vladimir Simović i Bojana Tamindžija, su iz ugla organizacije koja je podržala stavove sindikata u vezi sa tzv. Zakonom o sezoncima i pregovore o podizanju minimalne zarade, predstavili primere dobre prakse saradnje. Tokom 2021. godine vođena je zajednička kampanja sa reprezentativnim sindikatima „Diži minimalac!“ koja je značajno podigla vidljivost ovog pitanja. Predstavljena je međunarodna Clean clothes campaign o promovisanju dostojanstvenog rada u sektoru tekstila, i povezane akcije kojima se povećava svest kupaca i javnosti o uslovima rada u proizvodnji i u lancima snabdevanja. Posebno je važna regionalna Inicijativa za platu za život koja ukazuje u da radnici ne mogu živeti pa ni preživeti od minimalne zarade već je neophodno uvesti platu dovoljnu za (dostojanstven) život.

Drugog dana mladi članovi sindikata su kroz rad u grupama došli do ideja za realizaciju u 2022. godini sa fokusom na sindikalne kampanje i inicijative i predstavljanje sindikata i radnih prava mladima. Mladi sindikalni aktivisti su pokazali zavidnu energiju i ideje u promovisanju sindikalizma i radnih prava.
Seminar je deo projekta SSSS „Jačanje Sekcije mladih“ koji podržava Međunarodni centar Ulof Palme.

U Beogradu je 22. oktobra 2021. Sekcija mladih SSSS organizovala je za članove Okrugli sto na temu „Sindikat i politika“.
Moderatorka novinarka Ljubica Gojgić otvorila je seminar tezom da je ovo tema o kojoj mladi ne raspravljaju dovoljno, pitala se šta je to što zanima mlade, zašto ih više nema u borbi za radna prava, demokratiju, itd.
Predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije Uroš Savić Kain, prestavio je rezultate Alternativnog istraživanja o položaju mladih u Srbiji. Izneo je da je 8,8% mladih zastupljeno u politici, nijedan ministar ili član nekog skupštinskog odbora nije iz kategorije mladih (15-30 godina). Istakao je da 12 posto mladih nije zainteresovano za politiku. Interesovanje mladih u 2020. godini bilo usmereno na zapošljavanje i ekonomske prilike, a u 2021. interesovanje na zaštitu životne sredine kao i to da je za bezbednost i zdravlje opalo interesovanje. Mladi biraju da rade od kuće i po 15 sati dnevno, bez doprinosa, jer im je bitna zarada. Naveo je podatak da 50% mladih ispitanika kaže da je plata od 50 do 80 hiljada dinara dovoljna za pristojan život, dok 29,5 posto njih kaže da je neophodno imati platu od 100 do 150 hiljada dinara za pristojan život. Veoma mali broj mladih 20 do 30 posto može da sebi priušti godišnji odmor, navodi on. Istraživanje je pokazalo da je 53 posto mladih spremno da ode iz zemlje.
Istraživačica Instituta društvenih nauka Ksenija Marković, istakla je da su mladi najviše zainteresovani i usmereni na lični život; više se oslanjaju na porodicu a imaju nisko poverenje u institucije sistema. Posebno je istakla da mladi sebe ne vide kao deo društva. Navela je da je 2019. godine svaka 7 mlada osoba bila zainteresovana za politiku. Mladi tako percipiraju učešće u političkim partijama i sindikatima da time ne mogu da promene stvari. Njen savet je da ne treba kritikovati mlade zbog nezainteresovanosti, već ih treba motivisati, približiti im se i obratiti im se na pravi način.
Predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić, istakao je da borba u sindikatu znači i borba za politički uticaj, kao i to da sindikat treba politički da se angažuje i da sindikati uđu u politički život.
Predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović, naveo je da je Vojvodina epicentar izgradnje fabrika i otvaranja radnih mesta, tako da postoje prostor za privlačenje mladih i konkretnim akcijama im stavljati do znanja da je bitno njihovo angažovanje u sindikatu.
Nakon izlaganja panelista nastavljeno je sa diskusijom koja se najviše odnosila na to da li mlade treba motivisati i organizovati ili oni sami moraju da imaju inicijativu.
Drugi deo panel diskusije odnosio se na odnos političkih stranaka u Srbiji prema omladini i radničkim pravima. Učesnici su bili predstavnici omladina: Socijalističke partije Srbije Boris Novaković, Socijaldemokratske partije Srbije Uroš Jevremović, Stranke slobode i pravde Jovan Ličina, Pokreta obnove Kraljevine Srbije Andrijana Čikiriz i pokreta Ne davimo Beograd Aleksa Petković. Mladi predstavnici partija izložili su kroz stranačke programe kako se odnose prema učešću mladih i prema socijalno-ekonomskim pitanjima. Neki od njih su naveli kako se zalažu za bolje obrazovanje mladih, za subvencionisane stambene kredite za mlade bračne parove, poboljšanje i izgradnju studentskih domova, razne prekvalifikacije za drugo zanimanje, ulaganje u nove kulturne prostore, itd.
Na samom kraju, moderatorka je zamolila paneliste da pošalju poruku sa ovog skupa. Neke od poruka bile su: potrebna je saradnja sindikata i političkih partija; unapređenje sistema obrazovanja; nema demokratije bez sindikata i sindikat mora da se bori za radnička prava; borba i nada do kraja; potrebna je akcija za zaustavljanje odlaska mladih iz zemlje; itd.
Učesnici su ocenili važnim priliku za diskusije sa predstavnicima stranaka i direktnu razmenu stavova kao i upoznavanje stranaka sa stavovima sindikata.
Skup je održan u okviru Projekta za razvoj Sekcije mladih SSSS, koji podržava Međunarodni Centar Ulof Palme.

Članovi Sekcije mladih SSSS bili su učesnici treninga koji je organizovan od strane Fondacije Centra za demokratiju 14. i 15. oktobra na Fruškoj gori. Tema seminara je bila “Mladi i socijalno-ekonomska prava”. Naši predstavnici su učestvovali u predavanjima kao i pripadnici drugih sindikalnih centrala, NVO sektora i političkih predstavnika stranaka socijal-demokratske orijentacije. Kroz ovaj trening, učesnici i učesnice su dodatno osnaženi za razumevanje socijalno-ekonomskih prava i održivog razvoja, uloge sindikata i drugih aktera u društveno ekonomskom razvoju i evropskim integracijama, definisanja prostora za saradnju iz ugla mladih između sindikata, političkih partija i civilnog sektora, kao i akcionog planiranja buduće saradnje.
Aktivnost je podržao Međunarodni centar Ulof Palme.

U Beogradu je 17. juna 2021. održana aktivnost na temu „Imidž sindikata u 21. veku“ na inicijativu Izvršnog odbora Sekcije mladih SSS.
Predsednik SSSS Orbović podelio je razmišljanja o izazovima za sindikalno delovanje u vreme kada se opstruira sindikalno organizovanje i delovanje izdvajanjem oblasti radnog zakonodavstva iz sistemskog okvira, osnivanjem ’žutih’ sindikalnih struktura, smanjenje broj radnika u nekadašnjim velikim sistemima i promenom vlasničke strukture u preduzećima. Smatra da će sindikati opstati i da se moraju menjati i prilagođavati savremenim prilikama jer bi njihov nestanak značio pojačanu eksploataciju radnika.
Kroz diskusiju koja je usledila Orbović je upoznao mlade da su stručne službe u SSS Srbije pripremile sindikalni nacrt novog Zakona o radu u susret najavljenim izmenama. Pozvao je mlade sindikalce da se pripremaju za izbore od nivoa osnovnih sindikalnih organizacija, te da budu borbeni, povezuju se i probijaju kroz sindikalne strukture. SSSS će podržati energiju i rad mladih sindikalaca intervjuima na sajtu www.sindikat.rs.
Sekretar Veća Beograda Željko Karalejić predstavio je različite aktivnosti kojima je SSS Beograda nedavno obeležio 120 godina delovanja. Ukazao je istovremeno na snage organizacije koje danas počivaju u infrastrukturi koja se ogleda u stručnim službama, istorijskom nasleđu, institucionalnim i međunarodnim kontaktima. Marko Perić, predsednik Sekcije mladih SSS Beograda kao glavnu ulogu Sekcije vidi promociju sindikata, posebno među mladima. Smatra da Sindikat mora imati strategiju i sredstva da se izgradi 'brend', da se poruke moraju definisati iznutra, kapacitetima sindikata, i da se poruke moraju slati savremenim kanalima komunikacije.
Predsednik Sindikata komunalaca Srbije Aleksandar Radojević izneo je iskustva u organizovanju sektora sa oko 90 000 radnika. Smatra da sindikati moraju biti više okrenuti radnicima i slušati njihov glas. Sve sindikalne aktivnosti imaju veliki potencijal za umrežavanje i treba povećati učešće žena i mladih u njima. Ističe značaj radničko-sportskih igara i Dan komunalne delatnosti.
U trećoj sesiji nacionalni koordinator MOR Jovan Protić obrazložio je da je pandemija koronavirusa postavila pred sindikate nove prepreke i ogolila postojeće izazove za sindikalno organizovanje. Među njima su novi oblici rada (digitalne platforme i pitanje da li su one poslodavci, ko uređuje uslove rada); globalni rast neformalne ekonomije; tehnološke promene i druge okolnosti koje utiču na sindikalizovanost. Međunarodna organizacija rada je u novoj publikaciji „Sindikati na prekretnici“ iznela četiri scenarija za budućnost sindikata od kojih samo jedna - revitalizacija - inovativnim taktikama i strategijama saradnje obezbeđuje opstanak.
Seminar je održan uz podršku „Ulof Palme“ Međunarodnog centra.

Savez samostalnih sindikata Srbije kongresnom Rezolucijom iz 2020. godine ustvrdio je da „nema poslova na mrtvoj planeti“ i opredelio se za aktivan pristup prema klimatskim promenama i predstojećoj energetskoj tranziciji na obnovljive izvore energije. Na to je podsetio potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković otvarajući seminar u okviru projekta „Jačanje Sekcije mladih SSSS“ uz podršku centra „Ulof Palme“, koji je održan 24 - 25. maja 2021.
Vuković je istakao je da sindikat kao organizacija radnika ima dužnost da učestvuje u borbi za čistiji svet za sve građane, te da se bori za sprečavanje industrijskih objekata da proizvode štetne materije za radnike i širu populaciju.
Miodrag Pantović iz Evropske konfederacije sindikata postavio je pitanje da li su radnički pokret i životno okruženje u kontradiktornom odnosu, i ukazao da u mnogim zemljama dolazi do podela pa i sukoba između sindikata u proizvodnom (industrijskom) i u neproizvodnom sektoru. Sindikati moraju postati akteri u procesu energetske tranzicije. Nužni prelazak sa fosilnih goriva na održive izvore energije ne sme biti stihijski, neorganizovan i preuranjen tako da se izgube radna mesta, da svu cenu plate radnici, već mora postati pravedna.
Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada MOR, smatra da je najveći izazov 21. veka odnos između životne sredine i socijalnih izazova (obezbeđivanja dostojanstvenog rada za sve i posebno dostojanstvo i dobrobit ranjivih grupa). Istakao je da su tzv. 'zeleni poslovi' ne samo ekološki prihvatljivi već da moraju sadržati radna prava odnosno dostojanstveni rad (socijalno osiguranje, bezbednost na radu, pristojne zarade). U komunalnom sektoru vidi veliki prostor za 'ozelenjavanje' s obzirom na broj neformalnih radnika koji prikupljaju otpad i mogli bi biti angažovani na njegovoj separaciji ili obradi.
Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ govorila je na temu „Ekološke politike Republike Srbije“. Zagađenje je duboko politička i socijalna tema jer je energetsko siromaštvo uslovljeno besparicom te se kao ogrev koristi ono što je dostupno. Mnogi koji se bave ekologijom to čine ne iz izbora već iz nužde, da zaštite golu egzistenciju.
Aleksandar Jovanović iz pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ govorio je o građanskom organizovanju radi zaštite reka na toj planini. U Srbiji je od planiranih 850 MHE izgrađeno 110, a ukupna količina struje iz maksimalnog broja tih objekata ne bi proizvela ni 2% ukupne struje. Šteta koju bi stavljanje reke u cevi izazvalo je nenadoknadiva za biljni i životinjski svet i život ljudi na tim područjima s obzirom da je Srbija najsiromašnija država Balkana autohtonim površinskim vodama. Nekoliko gradova u Srbiji nema dostupne izvore pijaće vode te je paradoks uništavanja vodotokova time veći.
Predrag Momčilović novinar portala „Mašina“ predstavio je tri scenarija energetske tranzicije 1) nastavak kao do sada, 2) socijalno neosetljiva energetska tranzicija i 3) pravedna energetska tranzicija. Preduslov za uključivanje sindikata u proces energetske tranzicije predstavljalo bi prepoznavanje važnosti ovog procesa i informisanje sindikalnog članstva o aktuelnostima i trendovima u procesu energetske tranzicije. Preporuke Međunarodne organizacije rada i Međunarodne konfederacije sindikata su da se sindikati aktivno uključe u procese praćenja i kreiranja energetskih i klimatskih politika.

Aplikacija „Radna prava za tebe“ je namenjena mladima koji iz srednjih škola ili sa fakulteta izlaze na tržište rada ali i onima koji su radnici sa iskustvom a žele da dodatno utvrde svoja znanja.
Poslednjih godina sve je manje novih radnih mesta sa ugovorima o radu, sve je više mladih i radnika angažovanih na nesigurnim i nepredvidljivim radnim mestima. Urušavanje standarda iz rada podstaknuto je relativizacijom i rastezanjem dela po dela prava iz rada do granice kada radnici uzimaju šta se ponudi a ne insistiraju na obimu prava iz zakona.
Kada radnici znaju svoja prava, prvi preduslov promene je postignut. Želimo da probudimo želju za aktivnim učešćem i ličnim doprinosom unapređivanju prava i položaja radnika. Zato će „Radna prava za tebe“ biti interesantni i korisni i studentima, ali i radnicima i članovima sindikata.
Cilj aplikacije je da poveća interesovanje, unapredi razumevanje i znanje o radnim pravima i sindikatima kroz dva segmenta. Prvi je zabavno-edukativna kviz - igra kroz koju se znanje utvrđuje i uvećava ponovnim korišćenjem. Sakupljanjem bodova u Kvizu korisnici aplikacije se motivišu da iznova pokreću igru pošto im veći broj bodova dodeljuje više sindikalne 'funkcije'. U svakom od 11 poglavlja i Miks-igri mogu se iskoristiti dve vrste pomoći ('Preskoči' i ’50:50').
Odgovori na sva pitanja se nalaze u drugom segmentu – Vodiču o radnim pravima. Vodič sadrži 11 poglavlja sa oblastima radnog prava, predstavljena na pojednostavljeni i pristupačan način. Kratka forma i jasno odvojene teme su pogodne da se svaki korisnik, bez obzira na godine i radno iskustvo, može informisati ili podsetiti važnih pitanja iz rada. Neke od oblasti su: zasnivanje radnog odnosa; nestandardni oblici rada; rad van radnog odnosa; aneksi ugovora; zarade; prestanak radnog odnosa; organizovanje sindikata i kolektivni ugovori.
Aplikacija „Radna prava za tebe“ je besplatna, nakon preuzimanja dostupna bez interneta, razumljiva i funkcionalna. Može se preuzeti na svim uređajima sa Android operativnim sistemom. Sindikat na ovaj način postaje bliži svima bez obzira da li su članovi i 'preskače' fizičku distancu. Informisanjem doprinosimo demokratizaciji i širenju znanja svih radnika o njihovim pravima i mogućnostima delovanja, te ih približavamo sindikalnim organizacijama i sindikalnom učlanjavanju i delovanju.
„Radna prava za tebe“ deo je projekta „Jačanje Sekcije mladih SSSS“ koji Savez sprovodi uz podršku švedske fondacije „Ulof Palme Centar“.

Okupljanje i povezivanje mladih članova Sindikata, kao jedan od najvažnijih ciljeva za njegov napredak, nastavlja se kroz projekat SS PPDIV Srbije „Kroz saradnju u bolju budućnost“, uz podršku Olof Palme Centra. U Krupnju je 23 – 25.04. održan edukativni seminar za mlade predstavnike sindikalnih organizacija iz sektora poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede, među kojima su mnogi prvi put učestvovali u sindikalnom skupu.
Predsednik SS PPDIV Živorad Kolarević i potpredsednik SS PPDIV Miodrag Bradonjić otvorili su seminar i kroz direktnu komunikaciju sa mladima čuli njihove stavove, predloge i potrebe da se aktivno uključe u formiranje Sekcije mladih na nivou SS PPDIV Srbije.
U cilju neposrednog informisanja i redovnosti komunikacije svih sindikalnih članova i predstavnika sindikata, predstavljen je novi veb-sajt – portal https://sindikatpoljoprivrede.rs/
O sindikalnom organizovanju i značaju sindikata govorila je stručna saradnica u SSSS Bojana Bijelović Bosanac, a rad i aktivnosti Sekcije mladih SSSS predstavila je predsednica Sekcije, Ružica Grabovac Marković.
Mladi, kao važan faktor budućnosti i napretka sindikata, imaju šansu da daju svoj doprinos, mladalačku energiju i inovativnost. Zato su pozvani da iskoriste šansu, pozovu, ohrabre i okupe kolege, jer mladi mogu promeniti budućnost.

Seminar Komiteta mladih Panevropskog regionalog veća (PERV), posvećen uticaju korone na mlade i zaposlene, održan je 19. aprila putem onlajn aplikacije.
Uvodnu reč dali su predsednica Komiteta, Ružica Grabovac Marković i Anton Lepik, izvršni sekretar PERV-a.
Prvu temu je prezentovala Maria Tsirantonaki, iz odelјenja jednakosti - Internacionalna konferencija sindikata, koja je govorila o uticaju virusa na mlade radnike i žene.
Ona je ukazala na nizak nivo socijalne zaštite u vreme pandemije, kao i da su mladi najviše pogođeni. Prema istraživalјu MOR-a, šestina mladih je izgubila posao, dobila smanjenu zaradu, smanjeno radno vreme, dok osmina mladih koji pohađaju školu nisu ni imali pristup učenju, jer nemaju sredstva za rad. U istraživanju su zaklјučili da je čak tri miliona žena napustilo posao kako bi mogli da budu uz svoju porodicu.
Predsednica Komiteta mladih prezentovala je temu o uticaju kovida na mlade iz regiona bivše Jugoslavije. U publikaciji su navede sličnosti i razlike među državama, kao i zaklјučci predstavnika mladih.
O položaju mladih u Rusiji govorio je zamenik predsednice, Juri Varlamov, dok je o mladima iz cele Evrope govorila Tea Jarc, predsednica Komiteta mladih iz Evropske konfederacije sindikata.
Na skupu su saopšteni i podaci o uticaju virusa na međunarodni saobraćaj. Što se tiče avio prevoza, čak 31-38 odsto avio kompanija nudi manje mesta, odnosno mogućnosti letenja u druge države/gradove, dok 1,8-2,3 milijarde putnika manje leti. Gubitak prihoda se procenjuje 223–275 milijardi evra. Veći gubici se nastavlјaju i dalјe u međunarodnim putovanjima, a određeni oporavak ima u domaćim putovanjima.
U prvoj polovini 2020. godine došlo je do ogromnog smanjenja u skoro svim delatnostima. Oporavak je počeo u 3. kvartalu, a u 4. kvartalu ekonomija je pokazala znakove oporavka, naročito u Kini, koja je najveći svetski proizvođač i koja je tom kvartalu uspela da se vrati na nivo pre pandemije.

Savez samostalnih sindikata Beograda (SSSB) je proslavio 120 godina rada. Beogradski ogranak najveće sindikalne centrale u Srbiji (SSSS) se smatra naslednikom Beogradskog radničkog društva koje je osnovano 1901. godine što predstavlja jedan od ključnim momenata u razvoju organizovanog radničkog i socijalističkog pokreta na ovim prostorima.
Epidemija je poremetila planove za značajnije i masovnije obeležavanje ovog jubileja, ipak cele prethodne nedelje je organizovan niz razgovora o budućnosti sindikata kao i izložba o istoriji SSSB-a na Trgu republike u Beogradu. Sindikalci su ponosni na istorijska postignuća njihovih prethodnika, ipak jasno im je i da su pred sindikatom novi zadaci i da se ne živi od slavne prošlosti, zato je proslava 120. rođendana organizovana pod motom „Budućnost sindikalnog pokreta je u tvojim rukama!“.
U skladu sa tim, o istoriji i budućnosti sindikata, razgovarali smo sa Markom Perićem, autorom izložbe na Trgu Republike i predsednikom Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Kako je nastao vaš sindikat i šta su bile prve borbe koje je vodio početkom 20. veka?
Beogradsko radničko društvo nastalo je marta 1901. godine okupljanjem već postojećih strukovnih saveza među kojima je najznačajnija bila Družina tipografsih radnika. To su bile godine kada su socijalisti aktivno radili na jačanju radničkog pokreta kroz listove „Napred“ i „Radničke novine“, kao i kroz stalne agitacije na terenu koje su imale za cilj stvaranje klasno-borbenih radničkih organizacija.
Tada su vođene borbe za smanjenje radnog vremena i povećanje nadnica, a glavni metod je bio štrajk. Ipak, prvih godina postojanja Beogradsko radničko društvo nije imalo neophodnu masovnost i organizovanost, pa su poslodavci uz pomoć vlasti uglavnom suzbijali radničke zahteve.

Sindikat je preživeo dve velike društvene transformacije (iz kapitalizma u socijalizam i nazad u kapitalizam). Kakve se pouke mogu izvući iz toga i da li je sindikat spreman da podnese pritiske aktuelnog sistema?
Od svog osnivanja Savez sindikata je delio sudbinu sa političkom partijom radničke klase, prvo sa Srpskom socijaldemokratskom partijom, a kasnije sa KPJ, odnosno SKJ. U prvoj polovini 20. veka, kada su na ovim prostorima vladali kapitalistički odnosi u proizvodnji, država je prema radničkoj partiji i sindikatima zauzimala neprijateljski stav, a u zavisnosti od trenutnog istorijskog konteksta i njihove snage i brojnosti obračunavala se sa njima različitim metodama – od razbijanja štrajkova, do cepanja postojećih i formiranja novih „žutih“ sindikata i na kraju do potpunog zabranjivanja.
U socijalizmu su sindikati obnovljeni i tako jedinstveni činili su masovnu organizaciju, koja je uz druge činioce samoupravnog sistema radila na poboljšanju uslova života radničke klase koja je u procesima nagle industrijalizacije zemlje postajala sve brojnija. Posle sloma tog sistema i povratka u kapitalizam sindikati su bili prinuđeni da se prilagode novim uslovima igre i da ovog puta bez oslonca na jaku radničku partiju postave sebe kao predstavnika radničke klase.

Pouka koja se iz toga može izvući, sada kada se ponovo borimo u kapitalizmu i protiv njega, je da uvek treba tražiti partnere i saveznike, ali da se mora graditi jaka i nezavisna institucija koja ne sme izgubiti iz vida šta su pravi interesi onoga koga predstavlja, a to su u slučaju sindikata uvek radnici i njihova prava.

Kako vidite budućnost sindikata?
Budućnost sindikata vidimo u proširivanju članstva i jačanju kapaciteta za delovanje, u stvaranju atmosfere u društvu u kojoj je sindikat prepoznat kao faktor koji obezbeđuje pravično zakonodavstvo i sigurno radno okruženje.
Sindikalno organizovanje, kao i radno angažovanje, pretrpelo je velike promene i neminovno će se te promene nastaviti još bržim tempom u budućnosti. Pred nama su izazovi pandemije, rada od kuće i preko interneta i porasta prekarnih oblika rada. Vidimo budućnost u kojoj mladi ljudi ne žele da odu iz zemlje, već se uz našu pomoć bore da pronađu nove načine povezivanja i organizovanja i da ostvare pravo na dostojanstven život od rada.
Izvor: Mašina.rs

Usled društvene i ekonomske krize izazvane epidemijom zarazne bolesti COVID-19, stanje radnih prava se dodatno pogoršalo u odnosu na prošlu godinu, dok su posebno ugrožene pojedine profesije, a osetljive grupe na tržištu rada suočile su se sa novim problemima, kao i radnici zaposleni u neformalnom sektoru.
To je ukazano na godišnjoj konferenciji, pod nazivom ,,Rad i zaposlenost – šta nas čeka u 2021.", koju je organizovala Fondacija centar za demokratiju.
Na online konferenciji, sa oko 100 učesnika, bili su prisutni i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Na skupu je rečeno da je u Srbiji više od 10 odsto zaposlenih siromašno, da je prekarni rad u porastu, a da su najugroženiji radnici postali još ugroženiji. Pored već postojećih problema, kriza je otvorila i brojna nova pitanja, koja mogu biti u narednoj godini od prelomnog uticaja na tržište rada, radna prava i zaposlenost. Novi oblici rada, posebno rad na daljinu, suočili su nas sa nepreciznim pravnim okvirom i novim izazovima za ostvarivanje radnih prava. Zaštita zdravlja i bezbednosti na radu nametnula se kao prioritet za radnike na prvoj liniji rizika.
Tokom panela namenjenog mladima u Srbiji diskutovalo se o uključivanju mladih na tržištu rada u uslovima pandemije, primenjivosti modela dualnog obrazovanja, o programu “Moja prva plata”, online obrazovanju, itd.
Zajednički je konstatovano da je sitacija za mlade u Srbija vrlo teška i da je pod hitno potrebno razviti dodatne mehanizme koji će se isključivo bazirati na mlade, na njihov ostanak u zemlji, obezbeđivanje perspektive i sigurnije pozicije na tržištu rada, kao što je to učinila EU sa programom Garancija za mlade.
Ukazano je da svaka četvrta mlada osoba u Srbiji nije zaposlena ili se nalazi izvan formalnog/neformalnog obrazovanja, dok je to slučaj sa jednom od deset u EU. U Srbiji su ogromne razlike u razvijenosti između pojedinih sredina. To se naročito odražava na Jablanički okrug, koji je po statističkim podacima najnerazvijeni okrug u Srbiji. Ova ekonomska kriza produbiće razlike i biće najviše ispoljene na mladima. Program “Moja prva plata”, kao i dualno obrazovanje, predstavljaju dobre ideje i mehanizme da se pomogne mladima, ali nisu dovoljno dobro adaptirani za naše uslove i trenutnu situaciju.
U okviru projekta "Radna prava su naša prava" postoji i video koji je posvećen radnim pravima mladih i problemima sa kojima se suočavaju u potrazi za dobrim radnim mestom, zbog čega u velikom broju napuštaju Srbiju. Od onih koji ostaju, veliki broj se ne školuje niti radi jer aktivne mere zapošljavanja nisu dostupne svima. Potrebno je obrazovati mlade o njihovim radnim pravima, boriti se protiv partijskog zapošljavanja kroz otvorene konkurse i obezbediti im perspektivu.

U organizaciji Međunarodnog centra „Ulof Palme“ i „Centra modernih veština“ 2.12.2020. održan je onlajn Forum posvećen temi aktivizma mladih, iz perspektive sindikata, političkih partija i organizacija za mlade.
Među uvodničarima bila je predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac Marković. Smatra da se mladi suočavaju sa nedostatkom informacija tokom školovanja, dok u nekim evropskim zemljama pravovremeno dobijaju bitne informacije. U Srbiji, najviše političkog aktivizma je u dobu između 25 i 35 godina, jer mladi smatraju da im to poboljšava šanse za zaposlenje. Veoma su aktivni u humanitarnim akcijama za pomoć drugima. Mladi nemaju poverenja u institucije jer su za njih kao zavesa – sklone ih kada više nisu potrebni.
Mladi iz samostalnih sindikata u Vojvodini su izneli svoja iskustva informisanja učenika u srednjim školama u više gradova. Najviše interesovanja za sindikalno organizovanje i radna prava pokazivali su u srednjim stručnim školama dok je bilo manje u gimnazijama i kod učenika koji planiraju da uđu u preduzetničke vode.
Diskutovalo se o studentskom, omladinskom, političkom i aktivizmu na lokalnom nivou. Predstavnici omladine Demokratske stranke smatraju da je stav građana prema političkom aktivizmu negativan dok je istraživanje organizacije BUM iz Bečeja pokazalo da građani nisu upoznati sa svojim pravima u odlučivanju na lokalnom nivou.
Otvorena je disksija o incijativama za saradnju na temu unapređenja položaja mladih u okviru programa Ulof Palme centra za naredni period i polemisalo se o produbljivanju saradnje političkih stranaka, sindikata i nevladinog sektora.
U radu ovog Foruma preko Zoom aplikacije učestvovalo je 10-ak članova Sekcije mladih SSSS uz dosadašnje učesnike iz Samostalnih sindikata i drugih organizacija.

Pandemija korona virusa izazvala je tektonske poremećaje na tržištu rada, zbog čega su mnogi zaposleni primorani da rade od kuće, dok se u pojedinim fabrikama I onim preduzećima gde to nije bilo moguće javlja problem poštovanja mera bezbednosti I zdravlja na radu, kao I uloge sindikata u zaštiti onih koji rade “na daljinu”.
Zato su mladi u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS), svesni da se izazovi ne mogu zaustaviti, već da je potrebno tražiti najbolja moguća rešenja, izrazili spremnost da se još aktivnije uključe u borbu za bolji položaj mladih na tržištu rada.
To je zaključak dvodnevnog seminara, koji je tokom protekle nedelje u Beogradu organizovala Sekcija mladih SSSS, uz podršku Ulof Palme centra.
Ako ima izgleda da mogu da žive pristojno od svog rada, mladi će ostajati u Srbiji, poručio je predsednik SSSS Ljubisav Orbović, istakavši veliku ulogu sindikata u stvaranju tog povoljnog ambijenta, koji može da ostvari samo ako je sindikat jak, moćan I organizovan.
“Sindikati moraju reagovati na svim nivoima i za sva pitanja. Borba mora biti zajednička, na nivou svake delatnosti, svakog preduzeća, u svakoj opštini i gradu, jer ako se sa zahtevima ide jednom linijom - lako se blokira”, naglasio je Orbović.
U toku pandemije je u pogledu bezbednosti I zdravlja na radu bilo dosta problema, posebno u realnom sektoru, kazao je on, navevši kao posebno negativne primere fabrike “Jura” u Leskovcu, Rači i Nišu, u kojima pokušavamo da oformimo sindikalnu organizaciju, ali se menadžment tome suprotstavlja.
Te fabrike su, prema njegovim rečima, primer da se kontrola sprovodi mnogo teže bez sindikalnog prisustva, za razliku od preduzeća u kojima su sindikati organizovani, gde je i problema bilo u mnogo manjoj meri.
“U vezi sve zastupljenijeg rada od kuće, važno je razmotriti mnoga nova pitanja, poput plaćanja troškova za bezbednost i zdravlje na radu tokom takvog rada, uslova za rad od kuće, odgovarajućeg prostora za rad, određivanja i kontrolisanja radnog vremena, kao I utvrđivanja granica privatnog i poslovnog života u istom prostoru. Iako je izazova mnogo, neke pojave se ne mogu zaustaviti, već treba tražiti najbolja moguća rešenja. Za sindikate je važno kako radnike ‘na daljinu’ sindikalno organizovati, uključiti ih u rad sindikata, kako ih predstavljati i zastupati. S obzirom na to da u ovoj grupi radnika ima puno mladih koji nisu sindikalno organizovani, važno je za samu sindikalnu strukturu naći način da oni budu predstavljeni”, zaključio je predsednik Saveza.
Potpredsednica Veća SSSS, zadužena za praćenje rada mladih, Valentina Ilić, ukazala je da su zdravstvo I obrazovanje sektori koji su najviše pogođeni pandemijom, kao I da je u obrazovanja svega 10 odsto mlađih od 35 godina sindikalno organizovano, dok je 30 odsto članstva pred penzijom.
Nakon što je održala prezentaciju o organizovanju zaposlenih koji nisu članovi sindikata, ona je podsetila na značaj Rezolucije o obrazovanju, usvojenoj na ovogodišnjem Kongresu, a koja govori o organizovanju obrazovnih aktivnosti za članove SSSS radi unapređenja rada, kao i na ideju osnivanja centra za edukaciju SSSS.
Predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac Marković je, govoreći o dosadašnjim aktivnostima u vezi projekta koji podržava centar Ulof Palme, izdvojila Anketu o promenama u radu mladih u regionu bivše Jugoslavije tokom pandemije, čiji su rezultati obeležili Međunarodni dan mladih.
Povodom aktivnosti koje su bile predviđene do kraja godine, ona je navela da, zbog pandemije, posete školama radi informisanja učenika o sindikatima moraju biti odložene, ali da se zato moraju otvarati novi kanali za komunikaciju sa mladima.
Govoreći o promenama rada mladih tokom pandemije, stručna saradnica u SSSS Bojana Bijelović Bosanac je izvestila o rezultatima ankete mladih iz Srbije, koji svedoče o gašenju brojnih preduzeća, smanjivanju broja radnih sati, smanjivanju zarada, kao I neophodnosti dodatne zaštitite prava radnika “na daljinu”.
“Postojanje sindikata u preduzeću je kriterijum koji u nepredvidljivim vremenima pruža sigurnost i oslonac, te su mladi iz sindikalno organizovanih preduzeća pokazali da to značajno doprinosi njihovom miru i stabilnosti”, navela je ona kao još jedan od zaključaka ankete.
Sindikalno-obrazovni centar “Runo”, švedsku organizaciju i partnera na projektu, predstavila je, putem video-linka,. An-Mari Švarc, koordinator za saradnju, koja je izvestila o tipovima obuka i kurseva koji se mogu pohađati u tom centru, kako za prekvalifikaciju odraslih, tako i u sindikalnom radu.
Predsednik Sekcije mladih SSS Vojvodine Stefan Lopušina govorio je o aktivnostima na informisanju učenika u vojvođanskim srednjim školama o sindikatu i sadržaju tih predavanja.
“Veće interesovanje pokazuju mladi u srednjim školama, koji su, za razliku od gimnazija, bliži izlasku na tržište rada. Izazov kod pristupa školama je u procedurama za dobijanje odobrenja za ulaske, što se najčešće realizuje preko ličnih kontakata sa predmetnim profesorima, te je veoma važna saradnja sa Sindikatom obrazovanja. S obzirom na tekuću pandemiju i da posete nisu moguće, treba razmotriti mogućnosti za video-obraćanja ili putem digitalnih sredstava”, smatra Lopušina.
O potrebi da se glas mladih direktno čuje u društvu govorio je predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), Uroš Savić Kain, koji je istakao da se to nezavisno predstavničko telo mladih svakodnevno bori za njihov bolji položaj. On je naglasio da je pri KOMS-u osnovan i Savet mladih članova sindikata radi bolje saradnje sa organizacijama zaposlenih i zajedničkog zastupanja interesa mladih radnika.
Potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković je rekao da tokom vanrednog stanja nisu uvaženi mnogi stavovi socijalnih partnera, već je Ministarstvo za rad jednostrano donosilo preporuke i uredbe vezane za zdraviji i bezbedniji ambijent.
Inspekcije rada su, zahvaljujući sindikatima I lokalnim kriznim štabovima, koji su upozoravali na potencijalna žarišta u nekim preduzećima I fabrikama, intervenisali tamo gde nisu poštovane mere zaštite od širenja zarazne bolesti, kazao je Vuković, dodavši da je zbog opstrukcije Unije poslodavaca Srbije, koja se pravdala da će im to povećati troškove, odlagano I usvajanje pravilnika o bezbednim i zdravim merama za rad.
“U javnom sektoru, izuzev kulture, granski kolektivni ugovori su anektirani u delu koji se odnosi na isplatu naknade u iznosu od 100 odsto tokom korone i izolacije. Sektori tekstila, prerađivački i saobraćaj pretrpeli su otpuštanja ograničenog broja do 10 odsto zaposlenih, kako bi zadržali subvencije za pomoć privredi”, precizirao je on.
Vuković je, uprkos najavama, izrazio sumnju da će iduće godine doći do izmena Zakona o radu, s obzirom na to da je mandat vlade ograničen.
Moguće je proširenje delokruga obuhvata Zakona o sezonskim poslovima, dodao je on I zaključio da je sindikatima, u svakom slučaju, potrebna ofanziva i spremnost za hvatanje u koštac sa izazovima.

Vladin program “Moja prva plata” nije sistemsko rešenje koje će zadovoljiti potrebe mladih za socijalnom sigurnošću, podrškom i dostojanstvenim radom, već predstavlja brzi pokušaj amortizacije nezaposlenosti usled pandemije koji sa sobom nosi poruku da će u Srbiji uvek biti jeftine radne snage.
To je ocenjeno na forumu, pod nazivom „Gde će se zaposliti generacije iz karantina“, koji je, u organizaciji Fridrih Ebert Fondacije i Business Info Group, održan 16. oktobra u Beogradu.
Predsednik Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda Marko Perić ukazao je na štetnost poruke koju država šalje mladima koji izlaze na tržište rada time što “zove platom nešto što je ispod ‘minimalca’, a to su mesečne naknade u iznosu od 20.000 i 24.000 dinara i to bez toplog obroka i prevoza”.
Program je osmišljen bez dogovora sa predstavnicima radnika i to se može videti kroz brojne nedostatke, kao što su delimično zdravstveno osiguranje i izostavljanje bilo kakve obaveze poslodavca prema radniku nakon isteka devet meseci, koliko traje ova stručna praksa, naglasio je Perić.
Na skupu, na kojem su učestvovali i Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Jana Šarić, Koordinatorka Centra E8, Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije, razgovaralo se o problemima sa kojima su suočava “generacija iz karantina”, posebno mladi koji bi mogli da najviše osete ekonomske posledice pandemije.
Perić je istakao da se članovi Sekcije mladih bore da najveći teret pandemije, zdravstvene i ekonomske krize ne padne na mlade radnike, koji su kao i kod ekonomske krize iz 2008. godine i sada jedna od najugroženijih kategorija.
“Prvi su na udaru krize bili mladi koji rade u uslužnim delatnostima, a posebno je zabrinjavajuće to što je zdravstvenu krizu Srbija dočekala sa manjkom zdravstvenih radnika koji su prethodnih godina napustili državu u potrazi za poslom. Pandemija je promenila uslove rada i pokazalo se da su u tim okolnostima bolje prošli radnici koji su bili članovi sindikata, jer su pravovremeno mogli da reaguju na odluke poslodavaca, pogotovo prilikom smanjenja obima posla i prelaska na rad od kuće, koji je i dalje u velikoj meri neregulisano polje radnih odnosa”, zaključio je Perić.

S obzirom na to da su mladi radnici posebno osetljiva grupa na tržištu rada, Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije želela je da ustanovi u kojoj su meri izmenjeni uslovi za rad tokom pandemije uticali na položaj, pre svega mladih radnika. Uz podršku sindikalnih centrala iz regiona bivše Jugoslavije, sprovedena je anonimna onlajn anketa na uzorku od 450 ispitanika. Sindikati su izradili i osvrt na situaciju u društvu i privredi od uvođenja posebnih mera do kraja juna tekuće godine.
Utvrdili smo da su među najvećim promenama za mlade radnike bili: prelazak na rad od kuće, upotreba dezinfekcionih sredstava i ličnih zaštitnih sredstava (maski, rukavica, vizira...), a manji broj ispitanika, izuzev većih odstupanja u Sloveniji, prijavio je da je došlo do smanjivanja zarada, značajnijeg umanjenja radnih sati i gubitka radnog mesta.
Karakteristično je u svim zemljama značajno veći optimizam u vezi sa sopstvenom budućnošću nego sa očekivanjima za društvo. Mladi su još jednom naglasili da im je potrebna sigurnost zapošljavanja kako bi planirali budućnost u svojim zemljama. Preporuke sindikata su, između ostalog, da je potrebno obezbediti sistemsku podršku položaju mladih, podsticanje kvalitetnog obrazovanja, dostojanstven rad, veće učešće mladih u odlučivanju o društvu, i drugo.
(preuzmi publikaciju)

Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da će Program za podsticaj zapošlјavanju „Moja prva plata“ imati dugoročno pozitivne efekte jedino ako obezbedi kvalitetne uslove za sticanje radnog iskustva i podstakne ili obaveže poslodavce da sa korisnicima nakon isteka Programa zasnuju radni odnos.
U suprotnom, država će privremeno zabeležiti mali pad nezaposlenosti, budžetski novac će biti potrošen, privreda će deo svojih troškova prebaciti na druge, a mladi će, nakon Programa, ponovo biti bez posla.
Sekcija, naravno, pozdravlјa nameru Vlade Srbije da ublaži udar krize izazvane pandemijom koronavirusa na društvo i privredu, posebno zbog činjenice da su mladi ranjiva grupa na tržištu rada, da je stopa nezaposlenosti mladih među najvišima u Evropi, da dugo traženje posla nepovolјno utiče na stečena znanja, kao i da se oni, bez pristojnih zarada, teško odlučuju na samostalan život i zasnivanje porodice.
Pored toga, veliki broj njih je obeshrabren u traženju posla, pa se ni ne prijavlјuje na Biro rada, a posebno zabrinjava konstantan broj onih koji odlaze iz zemlјe u potrazi za pristojnim radnim mestima i uslovima za život.
Zato je ova inicijativa države preko potrebna, ali Uredba mora pretrpeti izmene u cilјu uređenja radnih odnosa.
Naime, Uredba o programu podsticanja zapošlјavanja mladih „Moja prva plata“ nije doneta u skladu sa Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu (SES) RS, koji predviđa da SES razmatra pitanja politike zapošlјavanja, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, i sva druga povezana pitanja. Uredba nije podneta SES-u na razmatranje, niti su socijalni partneri, sindikati i poslodavci imali prethodni uvid u nju.
Posledice brzopletog donošenja Uredbe su promovisanje neuređenih radnih odnosa od strane Vlade, Ministarstva rada, Ministarstva finansija, Ministarstva omladine i sporta, Nacionalne službe za zapošlјavanje i Privredne komore Srbije.
Angažovanje korisnika programa putem Uredbe dovodi u pitanje:

• zdravlјe i bezbednost korisnika Programa,
• primanje naknade („prve plate“) za iznos daleko ispod minimalne zarade i porast radnika koji primaju zarade toliko niske da su na ili ispod granice siromaštva,
• razvoj prekarnih – rizičnih radnih odnosa u kojima su radnici izrazito neravnopravni u odnosu na poslodavca.

Ovogodišnji Dan mladih, pod nazivom „Angažovani mladi za globalnu akciju“, obeležavamo u specifičnim okolnostima, fizički distancirani i socijalno odgovorni.
Promene koje su zadesile čitav svet ostavile su veliki trag na uobičajeni način života i rada. Za mnoge, neizvesnost je postala svakodnevna.
Anketom o promeni uslova rada u vreme epidemije korona virusa u zemljama regiona utvrdili smo da mladi radnici očekuju pogoršanje perspektive u svojim zemljama.

• U Hrvatskoj 29,5% mladih strahuje da će im plata biti umanjena.
• U Srbiji trećina mladih očekuje povećanje obima svog posla.
• U BiH - Republici Srpskoj polovina mladih ispitanika smatra da će doći do rasta nejednakosti u društvu.
• U Severnoj Makedoniji 55% mladih ispitanika brine da bi neko blizak njima mogao da izgubi posao.
• U Crnoj Gori 2/3 ispitanika očekuje da će se ekonomska situacija u zemlji pogoršati.
• U Sloveniji čak 81,6% mladih očekuje da će doći do porasta nezaposlenosti u zemlji.

Ružica Grabovac će i u narednom periodu predvoditi Sekciju mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Tako je odlučeno na Izbornoj sednici Sekcije, održanoj 16. Juna u Beogradu, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Na Sednici su usvojena Pravila i Program rada i izabran Izvršni odbor, kao i delegati za Kongres SSSS.

Prve nedelje pandemije pokazale su da su mladi ljudi uglavnom otporniji na ovu bolest od starijih. Ali, da li su otporniji i na njegove socijalne i ekonomske uticaje?
Iskustva poslednje recesije mogla bi sugerisati drugačije. Kriza 2008. godine otkrila je dodatnu ranjivost mladih: nezaposlenost među mladima skočila je na iznad 40 procenata u mnogim zemljama EU, a udeo stanovništva u dobi od 15 do 29 godina, koji nisu zaposleni, ne idu u školu i nisu na nekoj obuci, dostigao je tada istorijski maksimum od 16 procenata. To je imalo krupne socijalne posledice po život mladih i predstavljalo godišnji ekonomski gubitak procenjen na preko 153 milijarde evra.
Da li će se istorija ponoviti? Da li će mladi radnici biti sledeće žrtve ekonomskog pada uzrokovanog krizom Kovid-19 i generalno gledano, kako pandemija utiče posebno na život mladih?
Da bi odgovorila na ova pitanja, tripartitna agencija EU Eurofound za unapređenje uslova života i rada, u aprilu je putem onlajn upitnika prikupila iskustva preko 85 000 građana iz svih zemalja članica EU. Rezultati upitnika pokazuju kako se mladi ljudi u Evropi bore da odgovore na krizu i izveštava o njihovom lošem mentalnom stanju i većoj usamljenosti u odnosu na druge starosne grupe. Pored gubitka posla i drastičnog skraćenja radnog vremena mladi su izloženi sveukupnoj nesigurnosti u pogledu svoje profesionalne i finansijske budućnosti.
U nameri da kontrolišu pandemiju, države EU uvele su niz restriktivnih mera, uključujući fizičko distanciranje, zatvaranje škola i obustavu privrednih aktivnosti. Izgleda da su ove mere više uticale na mlade.
Ispitanici u dobi od 18 do 34 godine sa 6,2 (na skali od 1 do 10) ocenili da su zadovoljni životom, što je malo niže od odgovora starijih od 50 godina (6,4). Pre krize, u Evropskoj anketi o kvalitetu života za 2016. godinu, utvrđeno je da su mladi zadovoljstvo svojim životom ocenili sa 7,4, u poređenju sa ukupnim prosekom od 7,1.
Iznenađuje činjenica da su se mladi ljudi pokazali manje otpornim na krize: 29 odsto se složilo sa izjavom „teško mi je da se nosim sa važnim problemima koji se javljaju u mom životu“, a 26 odsto se složilo sa „kad stvari pođu pogrešno u mom životu, uglavnom mi treba dugo da se vratim u normalu“.
Još upečatljiviji su dokazi o usamljenosti i depresiji. Dvadeset procenata mladih ispitanika reklo je da se osećaju usamljeno „sve ili većinu vremena“, u poređenju sa 15% starijih grupa. Pored toga, mladi ispitanici su se više osećali „potišteno i depresivno“ (16%) od starijih grupa (12%).
Iskustvo prethodne recesije pokazuje da bi mladi ljudi, posebno oni koji su tek završili školovanje, mogli pogotovo biti pogođeni ekonomskim posledicama Kovid-19.
Mladi imaju tendenciju da više rade u sektorima poput trgovine na malo i ugostiteljstva (uključujući turizam), na koje najviše utiču mere zabrane rada, uključujući zabrane putovanja, koje se uvode radi kontrole virusa. Mladi su često na privremenim ugovorima ili na nesigurnim poslovima, pa je verovatnije da će prvi biti otpušteni. Štaviše, kako se nezaposlenost povećava, oni se takmiče za rad sa starijim i iskusnijim radnicima koji imaju ustaljeni obrazac zaposlenja, pa su više izloženi rizicima od dugotrajne nezaposlenosti i vrlo teškog ulaska na tržište rada.
Uprkos ovim prvim negativnim efektima krize na blagostanje i učešće mladih na tržištu rada, oni ostaju malo više optimisti (53 procenta) u pogledu na budućnost u odnosu na ostale starosne grupe (42 procenta).

Sekcija mladih SSSS pripremila je anketu o uslovima rada mladih u toku epidemije korona virusa. Pozivamo sve radnike od 15 do 35 godina, koji rade ili su radili tokom epidemije, da popune onlajn anonimni UPITNIK.
Istraživanja Međunarodne konfederacije sindikata pokazala su da zbog krize, usled KOVID-a, u mnogim zemljama postoji problem realizacije mera koje se odnose na plate i zaštitu zarada, dok je dodatno zaoštrena borba da se sačuva dostojanstveni rad - radna mesta, zarade i socijalna zaštita. Kao posledica nedostatka lične zaštitne opreme uočena je globalna pretnja zdravlju radnika širom sveta. Od suštinskog značaja je da se odluke donose kroz socijalni dijalog vlada, sindikata i poslodavaca. Svet se ne može vratiti na uobičajen način rada, već planovi za oporavak moraju obezbediti pravedniju budućnost za društvo.
Anketom nameravamo da utvrdimo da li su i u kojoj meri narušena radna prava mladih u regionu i kako će se to odraziti na njihove perspektive. Uporedićemo iskustva onih koji su radili u izmenjenim uslovima u prostorijama poslodavca, na terenu, i onih koji su radili od kuće. Smatramo da je važno smanjiti razlike u sigurnosti radnih mesta i bezbednog rada kod onih koji kao članovi uživaju sindikalnu zaštitu i onih koji zavise od samovolje poslodavca. Evropske zemlje najavile su da će izmenjena organizacija rada inicirana korona virusom voditi izmeni propisa, te želimo da sagledamo kompleksna iskustva mladih i ukažemo na moguća rešenja.
U sprovođenju Ankete učestvuju sekcije mladih i sindikati iz zemalja bivše Jugoslavije, a rezultati ove regionalne aktivnosti biće objavljeni u julu na našem sajtu. Anketa je deo projekta Sekcije mladih SSSS koji podržava Međunarodni centar Olof Palme.

U vremenu izazova fizičkih razdvajanja za prijatelje, porodice, zajednice i čitavo društvo, SSSS i Sekcija mladih prevazilaze socijalnu distancu i neguju solidarnost.
Zajedno radimo na tome da radnici – heroji sutra imaju više prava i mogućnosti nego juče i da budu pre svega bezbedni i zbrinuti na svom radnom mestu i kod kuće.

Završnom konferencijom projekta „Prava u radu, rad na pravima“ finansiranom iz evropskog “Erasmus+” programa, 29.11. spuštena je zavesa na deo saradnje 10 partnera iz šest zemalja regiona i EU od decembra 2018. godine. U tom periodu partneri projekta realizovali su niz aktivnosti usmerenih na informisanje i edukaciju mladih ljudi o radnim pravima, pojavama koje ih ugrožavaju i dostupnim mehanizmima zaštite. U realizaciji projekta učestvovali su predstavnici omladinskog, sindikalnog i obrazovnog sektora, među kojima i Sindikata uprave Srbije i Sekcije mladih SSSS.
Koordinatorka projekta Aleksandra Knežević objasnila je motivaciju za ovakav projekat. Razvojni centar za mlade radi na unapređenju radnog okruženja po meri mladog čoveka i želi da doprinese da mladi radnici ostanu u svojoj zemlji. Među rezultatima projekta su: analiza nivoa informisanosti mladih u zemljama regiona o pravima iz rada, 36 vršnjačkih edukatora obučenih za dalji prenos znanja i informacija drugim mladim ljudima u neposrednom okruženju, više od 40 radionica kojima je prisustvovalo preko 600 mladih, nekoliko informativnih video klipova sa odgovorima na najčešća pitanja mladih radnika.
Sadržajnu brošuru „Vodič kroz radna prava mladih, pojave koje ih ugrožavaju i dostupne mehanizme zaštite“ možete preuzeti ovde: https://www.flipsnack.com/AgencijaIDR/prava-u-radu-rad-na-pravima.html

Povodom obeležavanja 2019. kao godine bezbednosti i zdravlja na radu, Sekcija mladih SSSS je 18.11. u Beogradu organizovala seminar za svoje mlade članove i aktiviste uz podršku američkog Centra za radničku solidarnost AFL-CIO.
Seminar su otvorili potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković i predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac. Vuković je istakao da je rad u bezbednim i zdravim uslovima preduslov da radnici budu i produktivni. Upozorio je da je u 2018. zabeleženo 53 smrtne povrede na radu u Srbiji, i da je broj stradalih veliki i u 2019. godini. U okviru radne grupe za izradu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu sindikati traže češće zdravstvene preglede. Značajnim je ocenio rad AFL-CIO u Srbiji, koji je poslednjih godina doveo do formiranja sindikalne mreže od 40 članova iz dve sindikalne centrale a koji su eksperti za oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
V.d. direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marina Furtula je govorila o ulozi bezbednosti i zdravlja na radu u sprečavanju povreda na radu, profesionalnih bolesti i oboljenja, i značaju prevencije oštećenja zdravlja zaposlenih. Uz predstavljanje osnovnog pravnog i strateškog okvira u oblasti BZR, navela je da čak 87% poslodavaca u Srbiji ima Akt o proceni rizika, što je iznad proseka čak i za zemlje EU. Ono što međutim ostaje upozoravajuće je visok broj stradalih radnika upošljenih „na crno“, čak njih 18 u 2018. godini. Statistika pokazuje nešto manji broj smrtnih povreda do oktobra 2019. nego u istom periodu 2018. godine, što može da se pripiše merama i aktivnostima Ministarstva za rad usmerene na podizanje svesti kod poslodavaca i radnika, učestale inspekcije nadzore i kažnjavanje. Najveći broj povreda prisutan je u građevinskoj i prerađivačkoj industriji. O značaju podizanja svesti govori analiza smrtnih povreda u građevinarstvu, gde je svih 15 izgubljenih života moglo biti sačuvano da su bili korišćeni (makar) zaštitni opasači.
U predstojećem periodu Ministarstvo rada više pažnje posvetiće profesionalnim bolestima kroz pripremu Zakona o profesionalnim bolestima i saradnju sa medicinom rada u ovoj oblasti. U pogledu bezbednosti i zdravlja na radu novu sferu rizika predstavljaće Zakon o dualnom obrazovanju zbog toga što deca uče kroz rad. Pitanje je koliko će poslodavaca odgovoriti na propisane obaveze.
Novak Milošević, predavač na Beogradskoj Politehnici, govorio je o opasnom radu za decu. Naveo je da se u svetu 152 milona dece nalazi na tržištu rada, a da od toga 73 miliona radi u teškim uslovima. Najviše su zastupljeni u poljoprivredi (70.9%), industriji (11.9%) i uslužnim delatnostima(17.2%). U Srbiji, 12% dece uzrasta 5-11 godine, uključeno je u dečiji rad (podaci UNICEF). Najviše su zastupljeni u poljoprivredi i prosjačenju. Mlade je upoznao i sa Uredbom o utvrđivanju opasnog rada za decu i sa ‘Napo story’. To su kratki filmovi o crtanom liku Napu koji se svakodnevno susreće sa bezbednošću i zdravljem na radu u svom okruženju. Istakao je važnost predstavljanja bezbednosti i zdravlja na radu i u osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno promovisanju vrednosti i kulture BZR. Nakon par filmova i zajedničke diskusije, mladi su imali zadatak da reše studiju slučaja u kancelarijskom okruženju.
Nakon toga, mladi su se upoznali sa još jednim normativnim aktom koji štiti prava mladih, a to je Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih. O tome je pričala Ružica Grabovac, predsednica Sekcije mladih, inženjer zaštite na radu. Ovim Pravilnikom mladi su se upoznali specifičnim vrstama rada koji se odnosi na mlade, zabranjenim poslovima za mlade i obavezama mladih i roditelja, ukoliko dete zasnuje radni odnos pre punoletstva. Ružica je ujedno pričala i o građevini, o delatnosti koja ima najviše povreda na radu i pravima po osnovu povreda na radu. Na kraju su mladi zajedno došli do preporuka u cilju poboljšanja sistema bezbednosti i zdravlja na radu.
Direktor Solidarity Centra Lori Klemenc pohvalio je dosadašnju saradnju sa SSSS i UGS Nezavisnost u izgradnji kapaciteta sindikalnih predstavnika za BZR, u 6 gradova u Srbiji tokom poslednjih 3,5 godine. Izneo je podatak da je za mlađe od 18 godina rizik od povreda na radu 40% veći nego kod odraslih, ali da je ono što je opasno za decu – opasno i za odrasle. Mladi su samo ranjiviji te treba pojačano obratiti pažnju.
Suštinsko je pitanje kako bezbednost i zdravlje ugraditi u sistem. Potrebno je razmišljati drugačije, ’izvan kutije’, promeniti kulturu BZR, a sve u cilju prilagođavanja radnog okruženja čoveku, ne čoveka – okruženju. Klemenc je vodio rad u grupama, na praktičnim primerima iz prakse (klizavi podovi, rad u kancelariji, rizici u restoranu brze hrane) i angažovao učesnike da pronađu rešenja.
Ovaj seminar je iniciran potrebom da se članovima i aktivistima Sekcije približe rizici i opasnosti za mlade radnike. Mladi su posebno izloženi pritiscima na radnom mestu i borbi za uslove rada, dugo trpe, ćute, nisu upoznati sa svojim pravima niti mehanizmima za njihovo ostvarivanje. Seminar je značajan i iz razloga što je okupio nekoliko mladih lica za BZR, eksperata u svojoj oblasti i pomogao njihovo umrežavanje, razmenu i izgradnju iskustava.

U Vrnjačkoj Banji 16. i 17.oktobra je u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije i uz podršku Panevropskog regionalnog veća MKS i švedskog programa podrške sindikatima "Union to Union" održan prvi zajednički seminar dveju sekcija SSSS. Skup su otvorili predsednik SSSS Ljubisav Orbović, koordinatorka kancelarije MKS/PERC Enisa Vranac Salimović i predsednice Sekcije mladih i Sekcije žena SSSS.
Gospođa Vranac Salimović navela je dobar primer SSSS u radu sa mladima, odnosno potrebu da sindikalni pokret globalno stavi akcenat na angažovanje mladih.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je upoznao učesnike sa izbornim aktivnostima koje su u osnovnim sindikalnim organizacijama započete 1. oktobra, potom će se odvijati na teritoriji i u granskim sindikatima, da bi se u maju 2020. završile Kongresom SSSS. Predsednik Orbović istakao je potrebu mnogo većeg angažovanja kako žena tako i mladih i pozvao ih da se u što većem broju kandiduju u osnovnim sindikalnim organizacijama, i na drugim nivoima sindikalnog organizovanja.
Sledeća sesija seminara je bila posvećena nasilju nad ženama. Temu nasilja na radnom mestu predstavila je predsednica Sekcije žena Radmila Obrenović kroz prezentaciju o ulozi sindikata u zaštiti radnih i socijalnih prava žena. Važan momenat u kome će sindikati dodatno moći da pruže podršku je najnovija Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 190 o sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i uznemiravanja na radnom mestu. Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra govorila je o nasilju u porodici i pružanju podrške ženama žrtvama nasilja. Razvila se konstruktivna diskusija o mitovima i predrasudama u vezi sa nasilnicima i njihovim žrtvama.
Predsednica Sekcije mladih Ružica Grabovac govorila je o iskustvima sa Evropske akademije za mlade sindikalne lidere i o narednim aktivnostima Sekcije mladih SSSS u 2019. i 2020. godini.
Aleksandra Knežević iz Razvojnog centra za mlade predstavila je regionalni projekat "Prava u radu, rad na pravima" i pozvala je sindikate da razvijaju projektne kapacitete i saradnju. Nekoliko predstavnika Sekcije mladih SSSS koji su imali prilike da učestvuju u pomenutom projektu govorili su o neposrednim utiscima i znanju koje su stekli kroz učešće.
Na seminaru je usvojena značajna inicijativa mladih i žena – da članovi Predsedništva SSSS postanu i predsednici/predsednice ovih dveju sekcija. Predlog će biti dostavljen organima Saveza na razmatranje.
Skup je završen uspešno i u produktivnoj atmosferi, uz smernice za dalji rad, razvoj i saradnju sa partnerima.

za bolju zaštitu ekonomskih i socijalnih prava mladih Na okruglom stolu „Mladi i sindikati“ koji je 16.09. u Beogradu organizovala Fondacija Centar za demokratiju u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, podržanog od strane Međunarodnog centra Olof Palme, predstavnici sindikata i omladinskih organizacija bavili su se najvećim problemima mladih na tržištu rada i mogućnostima za poboljšanje njihovog položaja.
Mladi su jedna od ugroženijih društvenih grupa u Srbiji kada je reč o zaštiti radnih prava i potrebna je veća pažnja sindikata kako bi mladi bili zaštićeni od sve veće prekarizacije rada. Rad na crno je izrazito zastupljen kod mlade populacije u Srbiji, a česta su i druga kršenja prava iz oblasti radnog odnosa. Utvrđeno je da je jedan od osnovnih uzroka problema nisko poznavanje prava iz radnog odnosa mladih koji tek ulaze na tržište radne snage, naročito u kontekstu sprovođenja dualnog obrazovanja.
Posebno je istaknut značaj podizanja svesti mladih o sopstvenim radnim pravima i uloge sindikata u zaštiti radnih prava mladih. Na kraju su kroz grupni rad razmatrani mogući oblici saradnje između sindikata i omladinskih organizacija i pravci zajedničkog delovanja.
Ispred Sekcije mladih SSSS učestvovali su predstavnici Izvršnog odbora.

U periodu od 24 do 27. jula u Igalu u Crnoj Gori, održana je Sindikalna letnja akademija za mlade “Solidarnost” o zapošljavanju, preduzetništvu, obrazovanju i migracijama mladih.
Na početku skupa koordinatorka projekta RSS „Solidarnost“, Emilija Grujić pozdravila je učesnike iz zemalja bivše Jugoslavije i uputila ih u važnost međusobnog umrežavanja, izgradnje kontakata i solidarnosti, i posebno razmene informacija o (sličnim) izazovima za mlade iz Regiona i njihovim aktivnostima.
Na to se nadovezala Alesandra Molc, ekspert Međunarodne organizacije rada za razvoj veština, koja je govorila o izazovima i perspektivama u oblasti stručnih praksi, stručnog obrazovanja i obuka, odnosno o završavanju škole sa tehničkim-stručnim znanjem. U Nemačkoj, odakle ona dolazi, izgrađena je tradicija da svako dete ima neki zanat/kurs u rukama, pa tek onda upisuje fakultet. Kako je navela, roditelji često savetuju decu da prvo završe nešto od čega mogu da se izdržavaju, a lako će da upišu prava ili ekonomiju.
Tokom sesije o kvalitetnom stručnom obrazovanju sa učesnicima je diskutovano o njihovim iskustvima iz završavanja neke tehničke škole, ili pak zašto nisu odlučili da upišu te škole, zatim da li bi svojoj deci preporučili da ih upišu, koja je razlika izmedju šegrta i osobe u radnom odnosu, koliko se poslodavcima isplati da ulažu u đake ili studente, itd.
U nastavku tog dana mladi su razmenili iskustva o socijalnom dijalogu u njihovim zemljama, o zapošljavanju mladih i preduzetništvu u okviru programa Garancija za mlade, ulaganjem u mlade, programu Erasmus +, Prvoj šansi, podsticajima za zapošljavanje, znanja-veštine-kompetencije u procesu celoživotnog učenja, merama za direktno ostvarivanje radnih prava.
Iz beogradske Fondacije Centar za demokratiju ekspertkinja Sarita Bradaš govorila je o ulozi socijalnog dijaloga u rešavanju izazova u obrazovnim sistemima, kako socijalni partneri mogu uticati i promovisati inovativno obrazovanje i zapošljavanje mladih, a potom o socijalnom preduzetništvu, socijalnoj i solidarnoj ekonomiji – društveno-ekonomskim preduzećima orijentisanim ka društvenim promenama u zajednicama.
Drugog dana Miodrag Pantović iz projekta “Solidarnost” vodio je interaktivnu sesiju o migracijama i mladima, odnosno izazovima i mogućnostima za Region. Predstavljena statistika je vrlo zabrinjavajuća i trebalo bi što pre da se preduzmu neke mere kako bi se migracioni tokovi usporili, jer ih je nemoguće sprečiti.
U 2016. godini iz regiona bivše SFR Jugoslavije, živelo je 1,3 miliona ljudi u Nemačkoj i oko 340.000 u Austriji. Ukupan broj stanovnika za pet zemalja Zapadnog Balkana u 2015. godini iznosio je 18 miliona. Migracije će rezultirati iseljavanjem do 12% stanovništva u periodu od 2015. do 2060. godine, sa ekstremnim scenariom po kome bi Bosna i Hercegovina mogla da izgubi oko 73% stanovništva do 2060., a Albanija 59% stanovništva.
Za Srbiju je rečeno da prema zvaničnim podacima broji nepunih 7 miliona stanovnika, ali je realno od 6,5-6,7 miliona. Od 2000. godine iz Srbije je otišlo čak 654.000 ljudi, a samo u 2017. i 2018. godini 51.000 je otišla za Nemačku. Procenjuje se da će u Srbiji do 2060. godine živeti oko 3,5 miliona stanovnika.
Koordinator MEYTUN mreže (Mediteransko-evropske mreže mladih sindikalaca) Graham Sanson je podelio iskustva u podsticanju saradnje regionalnih sindikalnih mreža mladih i unapređenju rada mladih, kao i o radu i planu MEYTUN mreže koja sledeći sastank planira na jesen u Ankari. Ovo je ujedno bila i poslednja tema Sindikalne letnje akademije za mlade “Solidarnosti“.
Sekciju mladih SSSS predstavljali su predsednica Ružica Grabovac, potpredsednik Miloš Ranđelović i član Izvršnog odbora Jovan Milošević.

U Briselu 1.jula održan je sastanak Komiteta mladih EKS-a. Na skupu je bilo 29 mladih i novoizabrani konfederalni sekretar zadužen za mlade, Ludovik Vet. Sekciju mladih SSSS predstavljala je predsednica Grabovac Ružica.
Sastanak je počeo rezimiranjem ishoda nedavno održanog Kongresa EKS. Predsednica Komiteta mladih EKS Viktorija Pap Nagi izvestila je da će se povodom akcije “23% do 2023.”, biti formirano radno telo koje će razmotriti zahteve mladih za većom zastupljenošću mladih na narednom Kongresu.
Razgovaralo se i o migracijama, problemima mladih i njihovim pravima, i ulozi u socijalnom dijalogu. Ove godine, Komitet mladih je fokusiran na projekat ,,Uvođenje mladih radnika u Evropski stub socijalnih prava“. Ovaj projekat EKS istražuje položaj mladih u EU sa aspekta aktivnosti sindikata koje se preduzimaju radi integracije mladih ljudi na tržištu rada, sa posebnim osvrtom na mlade žene i mlade migrante. Cilj projekta je da se identifikuju dobre prakse sindikata na nacionalnom nivou i izradi set alata za efektivno uključivanje mladih u kolektivno pregovaranje, socijalni dijalog i strateške pristupe sindikata širom Evrope. Na osnovu rezultata istraživanja, Komitet mladih EKS će predložiti pan-evropsku strategiju za kolektivno pregovaranje za identifikovane podgrupe mladih. Naglašeno je da će EKS ubuduće snažnije promovisati celoživotno učenje, jer sada samo 10-ak posto radnika učestvuje u tim aktivnostima.
Poseban fokus ovog sastanka je bio na klimatskim promenama zbog sve veće zabrinutosti mladih širom Evrope, i sve glasnijih zahteva da se učine napori i zaustavi globalno zagrevanje. Tim povodom, Komitet mladih EKS je usvojio “Rezoluciju mladih o mobilizaciji za klimu” kojom se sindikati pozivaju da preuzmu lidersku ulogu u borbi za nultu emisiju ugljen-dioksida i pravedniji svet, kako najranjiviji i najsiromašniji ne bi trpeli posledice prirodnih katastrofa i zagađenja. Globalni dan za akciju – protest – je zakazan za 27. septembar.
Bilo je reči i o toku Evropske akademije mladih o budućnosti rada, u čijem radu učestvuju dve predstavnice Sekcije mladih SSSS. Do sada su izrađeni akcioni planovi učesnika u kojima su se aktivisti najviše fokusirali na teme organizovanja, edukacija i uključivanje novih ljudi u sindikat. Sprovešće se i anketa radi boljeg uvida u funkcionisanje struktura mladih u evropskim sindikatima. Krajem godine održaće se završni skup gde će biti predstavljene preporuke za poboljšanje statusa mladih na tržištu rada.

Dan uoči 14. kongresa Evropske konfederacije sindikata u Beču, Komitet mladih EKS organizovao je seminar na temu "Budućnost sindikata u Evropi - mladi, digitalni i organizovani". Uz podršku Fondacije Fridrih Ebert predstavljena su inovativna rešenja za organizovanje mladih radnika u svetlu izazova koje tržištu rada donose novi atipični oblici zapošljavanja i digitalna ekonomija. Predavači su prezentacijama i iskustvom doprineli širenju informacija i suočavanju sa ovim pitanjima.
Predsednica Komiteta mladih EKS Viktorija Nađ, otvorila je Kongres što govori o sve većem značaju koji se pridaje mladim liderima. Potom je Komitet mladih istakao cilj da na sledećem Kongresu 2023. godine bude 23% delegata do 35 godina. Mladi su izasli na binu i velikim banerom poslali jasnu poruku “23% do 2023.”. U zajedničkom obraćanju delegatima govorili su o teškom položaju mladih u Evropi i da se odluke o mladima donose bez njihovog prava učešća. Zato su akcijama na Kongresu skretali pažnju na svoje zahteve i tražili podršku svih prisutnih.
Da su uzburkali misli prisutnima pokazalo se time što je svaki sledeći govornik spomenuo mlade, njihov položaj i prava, kao znake velike podrške. Da li će tako zaista i biti, videćemo na sledećem Kongresu 2023. godine.
Sekciju mladih SSSS predstavljala je predsednica Ružica Grabovac.

Mladi sindikalni aktivisti iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Republike Srpske i Slovačke u Bratislavi od 20-25. maja upoznali su se sa lјudskim pravima sa fokusom na radnim pravima mladih, negativnim pojavama i postojećim mehanizmima zaštite. Cilј ovog treninga bio je da se stečeno znanje dalјe prenosi na svoje vršnjake na radionicama koje će biti direktan rezultat okuplјanja u Slovačkoj.
Podršku mladim polaznicima, kako tokom treninga, tako i dalјem radu, osim sindikata -učesnika u projektu (Sindikat uprave Republike Srpske, Sindikat uprave i pravosuđa Crne Gore, Sindikat UPOZ Makedonije, Sindikat uprave Srbije), pružilo je udruženje građana koje se bave pravima mladih – koordinator projekta Razvojni centar za mlade iz Beograda „Youth watch“, Fondacija Budva, Sindikalno-edukativni centar iz Banja Luke i Koalicija omladinskih organizacija SEGA iz Prilepa.
Jedan od razloga zašto su se ovi treninzi pokazali toliko uspešni je i to što se predavanja pored teoretskog velikim delom sastoje od širokog spektra realnih problema sa kojima se najčešće susreću mladi sindikalci. Da bi trening bio potpun nakon upoznavanja sa svakim problemom realizovane su radionice i vežbe na kojima su učesnici učili nove načine i metode za najlakše prevažilaženje problematičnih situacija. Bogato iskustvo koordinatora upotpunilo je trening i dalo još veći značaj ovom kursu.
Kao i posle prethodnih radionica u okviru istog projekta učesnici su iskazali zahvalnost što su dobili priliku da nadograde svoje znanje sa iskusnim stručnjacima u svojim oblastima.
Pored svog znanja koje nam prenesu treneri i po stažu stari sindikalci važnije što svako okuplјanje učvršćuje veze između nekih novih sindikalnih lidera koji su sada tek na početku a od kojih se mnogo očekuje. Na taj način stvara se mreža obrazovanih i za rad spremnih osoba koji planiraju da se u narednom periodu posvete borbi za prava radnika.
Trening za edukatore je deo projekta „Prava u radu, rad na pravima“ podržanog od strane Erasmus+ programa Evropske unije koji će trajati do oktobra ove godine.
Predstavnik Sekcije mladih SSSS na ovom treningu bio je Aleksandar Stanković.

U aprilu u Ljubljani je održan sastanak nove-stare mreže mladih sindikalaca – MEYTUN (Mediteransko-Evropska sindikalna mreža mladih). Sastanku je prisustvovalo 15 sindikalaca iz 11 zemalja i direktor FES-a za Centralnu i Istočnu Evropu, Matijas Veber, uz čiju podršku je održan skup. Sekciju mladih SSSS predstavljala je predsednica Ružica Grabovac.
Razlozi pokretanja ove mreže su brojni, i zajednički za mlade u obodnim evropskim državama: rešavanje izazova koji potiču od visoke nezaposlenosti mladih, prekarnih uslova rada, niske stope sindikalizovanosti mladih i još niže predstavljenosti u sindikalnim organima, razmeni znanja i iskustava i uspostavljanje poverenja u sindikate.
Mreža je zapravo osnovana 2016. godine, međutim zbog nedostatka finansijske podrške i organizacionih poteškoća nije zaživela. U Ljubljani je stoga usvojen plan rada uz podelu zaduženja svim učesnicima i dogovoren drugi sastanak u oktobru ove godine. Do tada biće pripremljen projekat na temu “Nezaposlenost mladih i prekarni uslovi rada”, kao i apliciranje EU fondovima za održivost rada MEYTUN mreže.
Za glavnog koordinatora mreže izabran je Grejem Sanson sa Malte, dok još tri koordinatora pomažu rad u tri subregiona (francuski, latinski i mediteranski). Mreža će nastojati da obezbedi predstavljenost Mediteranskog regiona u narednom izbornom mandatu Komiteta mladih Evropske konfederacija sindikata.

Srbiju je, sudeći prema podacima OEBS-a, od 2000. do danas napustilo više od 654.000 ljudi, među njima najviše mlađih od 25 godina.
Da nema te činjenice danas bismo verovatno slavili to što je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje pred praznike bilo najmanje ljudi ikada, zvanično 568.500 prijavljenih na birou.
Ovako, podatak Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj da je tokom 2014. i 2015. otišlo 117.000, a 2017. gotovo 100.000 ljudi u potrazi za novim životom i radnim mestom negde u inostranstvu bio je dovoljno alarmantan za državu koja je početkom ove godine rešila da zaustavi ekonomske migracije i zbog toga formirala koordinacioni tim sastavljen od stručnjaka koji će se time ozbiljno pozabaviti.
Posle četiri meseca i tri sastanka, od kojih je poslednji održan krajem marta, nema većih pomaka, a članovi tima u kom su profesori, poslodavci, predstavnici ministarstava, SANU, sindikata još nisu izneli sve svoje predloge, kako je prvobitno bio plan. Svoj zadatak su među prvima, međutim, ispunili mladi okupljeni u Savezu samostalnih sindikata, svoj predlog su predstavili članovima tima u martu, a pisanu verziju poslali i na adresu Ministarstva rada.
“Predlog Vlade, odnosno javni poziv NSZ da mladi koji završe srednju školu i dobiju posao imaju 28.000 dinara platu, oni sa fakultetom 30.000 dinara i dobiju ugovor od tri do šest meseci uz mogućnost da ih poslodavac uposli još tri meseca je dobar, ali nije dovoljan. Naš zahtev je da taj period bude bar godinu dana jer obično i kada tražite posao poslodavci traže da imate bar godinu iskustva. Da možete na nekom narednom poslu da kažete da ste radili jednu godinu”, kaže za Danas Ružica Grabovac, predsednica Sekcije mladih u Samostalnom sindikatu.
Njihov predlog je, kako kaže, da se mnogo više ulaže u kancelarije za mlade po opštinama jer je veoma veliki broj onih koji završavaju školu i nisu dovoljno informisani o tome kakva su im prava i šta mogu da rade, kako da traže posao, koji, kako kaže Grabovac, nisu dovoljno edukovani.
“Tražili smo da se minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom jer imamo 350.000 ljudi u Srbiji koji žive sa minimalcem. Rekli smo Vladi da je nelogično da litar goriva bude skuplji od jednog sata rada”, ističe Grabovac.
I na trećem sastanku tima koji je formirao ministar rada Zoran Đorđević od svih učesnika zatraženo je da dostave svoje predloge i sugestije kako zaustaviti migracije.
“Na početku svakog sastanka do sada traženo je svima da dostave svoje predloge, mi smo tu uradili i drago nam je što su pozvani i profesori sa fakulteta, članovi SANU i čekamo da vidimo i čujemo i njihove predloge”, napominje Ružica Grabovac.
Da li će se nešto konkretno izroditi iz ovoga, kako kaže, još nije jasno jer je sve tek „na početku“.
“Očigledno je da postoji želja da se uspore migracije, to je ono što mladi žele. Rano je govoriti o rezultatima ovih sastanaka, ali vidim da je većina onih koji učestvuju spremna da sarađuje. Moramo imati na umu i da ekonomske migracije nisu samo problem Srbije, već i nekih drugih zemalja poput Hrvatske, Makedonije, pa čak i Litvanije”, napominje Grabovac.
U inostranstvo zbog posla iz Srbije najviše odlaze medicinski i građevinski radnici, ali i električari, vozači, kuvari, konobari, lekari, mašinski i građevinski inženjeri. Odlaskom ljudi najviše gube opštine, kaže za Danas Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.
“Pokušali smo da objasnimo i pokažemo lokalnim samoupravama kako treba da sagledaju taj proces, kako da prepoznaju problem i kako da nacionalne strategije koje imamo i koje su dobre spuste na nivo opštine i probaju da promene nešto”, ističe Bjelobrk.
U opštinama moraju, kako kaže, da preduzmu nešto, da naprave istraživanje i vide kako ljudi razmišljaju, zbog čega odlaze, da sagledaju pravu situaciju i da se bolje informišu.
Izvor: Danas

Studija “Mladi u Srbiji 2018/2019” prikazana je u aprilu u Beogradu, kao rezultat istraživanja nad 1121 mladom osobom od 14 do 29 godina u Srbiji (preuzmite ovde). Nemačka Fondacija “Fridrih Ebert” je organizovala i istovremeno sprovela istraživanje u 10 zemalja Jugoistočne Evrope, uz obuhvat više od 10 000 mladih (preuzmite ovde).
Sledi deo zaključaka o stavovima i iskustvima mladih u različitim sferama života, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, politička participacija, familijarne veze, vrednosti, stavovi i drugo.
U periodu odrastanja značajan izvor podrške mladima je porodica, koja im pruža finansijsku, emotivnu i socijalnu podršku. Međutim, porodica na sebe preuzima obaveze koje je zapravo trebalo da preuzme država, što predstavlja veliko opterećenje s obzirom na prilično skromne resurse kojima porodica raspolaže. To ima za posledicu da mladi ljudi zanemaruju ulogu institucija društva, kao i sopstvenu odgovornost za položaj u kojem se nalaze, a takođe previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva u kojem žive. Iako je patrijarhalna, tradicionalna porodica na isteku i vremena se menjaju, psiholozi i sociolozi slažu se u jednom - porodicu predstavlja udomljenje za mladež koja ne može da pronađe perspektivu, niti da se zaposli u svojoj struci.
Ovo istraživanje, smatra sociolog Ratko Božović, upravo pokazuje veliki nesklad između porodice i društva. “Ranije ste imali sistem u kome ste imali besplatno školovanje, imali ste na stotinu pogodnosti. A danas, sve to što su bile prednosti tada su negde nestale, iščezle, te i ne čudi da se mladi u potpunosti oslanjaju na svoju porodicu, a ne na institucije društva i države.”
Takođe, skoro svi maloletni ispitanici ovog istraživanja žive s roditeljima, što važi i za tri četvrtine ispitanika starijih od 17 godina, dok je svaki šesti ispitanik u braku ili kohabitaciji s partnerom. Odnosi s roditeljima su uglavnom dobri i skladni, a roditelji deci pružaju emotivnu i ekonomsku podršku i trude se da ne guše njihovu samostalnost.
Većina mladih (62 odsto) svoje materijalno stanje ocenjuje kao prosečno u odnosu na svoje vršnjake, jedna četvrtina smatra da je njihovo materijalno stanje ispod proseka, a 15 odsto da je iznad proseka.
Rezultati istraživanja pokazali su da su mladi višeg društveno-ekonomskog položaja obrazovaniji, imaju veće obrazovne aspiracije i bolji prosek ocena. Društveno-ekonomski položaj umnogome određuje šanse za sticanje fakultetske diplome. Nivo napretka na društvenoj lestvici je nizak, a sistem obrazovanja nastavlja da stvara obrazovnu i socijalnu nejednakost.
Mladi su više zadovoljni (43 odsto) nego nezadovoljni (27 odsto) sistemom obrazovanja u opštem smislu. Međutim, velika većina mladih (80 odsto) slaže se da postoje slučajevi korupcije u obrazovnim ustanovama, odnosno na fakultetima (gde se ocene i ispiti mogu kupiti).
Sistem direktno podstiče prekarnost i rada i radnika, što je takođe potvrđeno analizom faktora koji utiču na izbor posla, među kojima dominiraju plata i sigurnost radnog mesta. Interesantno je da je od 2015. udvostručen broj mladih koji su angažovani na privremeno-povremenim poslovima, koji je porastao sa 15 na 29%. Skoro polovina radno angažovanih ispitanika (47%) ima ugovor o privremenom angažovanju ili posao sa nepunim radnim vremenom, ili povremeni posao. Mladi govore o otežanom ili nemogućem zapošljavanju, što dovodi do anomije i moralnog propadanja, te “zapošljavanje preko veze” odobrava više ispitanika (37%) nego što je broj onih koji to osuđuju. Dve petine ispitanika radi duže od standardnog radnog vremena i spadaju u kategoriju prekarnih radnika.
Postoji diskrepancija između zanimanja za koje su se mladi školovali i posla koji obavljaju. To je proces deprofesionalizacije. Čak 54% ispitanika ne radi posao u struci za koju su se školovali, dok 45% njih kaže da radi u struci ili na poslu koji je blizak struci ili na poslu koji je blizak struci za koju su se školovali. Diskrepancija postoji i između stečenog stepena obrazovanja ispitanika i posla koji rade. Čak 2/5 ispitanika radi na radnim mestima koja zahtevaju niži stepen kvalifikacija od onih koje su stekli obrazovanjem. Zaposlenje za mlade predstavlja veoma poželjnu ličnu vrednost, međutim čak 75% ispitanika u Srbiji je svoj radni status ocenilo kao loš ili veoma loš a svega 6% kao dobar ili veoma dobar.
Mladi nisu zainteresovani za politiku - ne raspravljaju o politici, niti se trude da budu politički informisani. Institucije države i društva ne uživaju poverenje mladih, a to posebno važi za političke stranke. Iako je u Srbiji rašireno nezadovoljstvo stanjem demokratije i demokratskih vrednosti, ipak postoji podrška demokratskom političkom sistemu u opštem smislu.
Tome ide u prilog i to da u aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, samo je četvoro poslanika mlađih od 30 godina, te su mladi u ovom predstavničkom telu zastupljeni sa samo 1,6 odsto. Nepoverenje u institucije je veoma izraženo; polovina mladih uopšte nema poverenja u političke stranke.
Među mladima je rasprostranjena želja da odu iz zemlje. Iako je želja za boljim životnim standardom glavni razlog za emigraciju, intenzitet te želje je više povezan sa pesimističkim viđenjem budućnosti srpskog društva nego sa trenutnom materijalnom situacijom.
Prema rezultatima istraživanja, čak tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju ili nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika. Među ispitanicima koji žele da napuste zemlju, jedna petina bi otišla na godinu-dve, dok bi jedna petina u inostranstvu ostala dvadeset godina ili ceo život.
"Glavni faktori koji mlade teraju na odlazak iz zemlje su loša situacija i pesimizam kad je reč o poboljšanju socijalnih uslova, dok su glavni faktori koji mlade privlače da odu iz zemlje želja za poboljšanjem sopstvenog materijalnog položaja i bolje obrazovanje", objasnili su autori ove studije.

U Beogradu je od 7. do 11. aprila 2019. godine održan trening kurs o obrazovanju mladih za lјudska prava, uz podršku Odelјenja za mlade Saveta Evrope. Tokom obuke, 20 mladih sindikalnih aktivista iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine edukovalo se o konceptima neformalnog obrazovanja, edukacije za lјudska prava, edukativnim sredstvima Saveta Evrope. Poseban osvrt je napravlјen na KOMPAS – priručnik za obrazovanje mladih o lјudskim pravima, jačajući sopstvene veštine i međusobno se povezujući, za dalјe zajedničko delovanje u oblasti promocije i zaštite prava mladih u radnom okruženju.
Ovaj trening program pokazao je da zaposleni mladi danas nisu upoznati u dovolјnoj meri sa svojim radnim pravima, zbog čega je fokus stavlјen na osnaživanje mladih sindikalnih predstavnika da počnu sa informisanjem i edukacijom mladih kolega, a samim tim i ohrabre ih za korišćenje konkretnih mehanizama zaštite od negativnih pojava poput mobinga, različitih formi diskriminacije, verbalnog i fizičkog nasilјa, govora mržnje i sl. Dobili su niz informacija od izuzetne koristi za sopstveni dalјi rad, upoznajući se da ulogom i aktivnostima nacionalnih kancelarija Saveta Evrope, ali i svim onim što ova međunarodna organizacija preduzima u oblasti lјudskih prava, kao i mogućnostima za dalјe uklјučivanje sindikalnih organizacija u različite programe Saveta Evrope.
Polaznici su uvideli i neophodnost povezivanja i dalјeg udruženog delovanja u budućnosti, zbog čega većina „follow up“ akcija podrazumeva aktivnosti regionalnog karaktera – počev od dodatnih obuka iz oblasti projektnog planiranja i menadžmenta, preko informativnih sesija sa stručnjacima različitih profila koji bi produbili njihova znanja u vezi sa negativnim pojavama u radnom okruženju i mogućnostima zaštite od istih, do zagovaračkih i informativnih kampanja usmerenih na informisanje većeg broja mladih o tome šta su njihova radna prava i kako ih zaštititi. Tokom treninga posebno je ukazano na značaj povezivanja različitih aktera (sindikata, zaposlenih i poslodavaca, medija, civilnog sektora, lokalne samouprave i institucija sa nacionalnog nivoa) i međusektorski pristup, zbog čega je posebno vrednovana činjenica da se aktivnost realizuje u saradnji udruženja mladih – Razvojnog centra za mlade i udruženja koje je fokusirano na sindikalna pitanja – Sindikalno edukativnog centra iz Banja Luke.
Sekciju mladih SSSS predstavljali su potpredsednik Miloš Ranđelović, Vladimir Kojić i Aleksandar Stanković.

U Beogradu je 09.-10.04. uspešno završena obuka za 20-ak mladih sindikalnih aktivista SSSS i UGS „Nezavisnost“. U ovom modulu predstavnik Međunarodne organizacije rada iz Budimpešte, Magnus Berge, govorio je o nestandardnim oblicima rada koji danas obuhvataju sve veći deo tržišta rada. Prevashodno su zastuplјeni u tzv. „gig“ ekonomiji ili „ekonomiji tezge“, kroz „crowd work” (preko platforme) ili rad po pozivu (npr. preko aplikacije). Sindikalni izazov je kako omogućiti organizovanje i kolektivno pregovaranje o uslovima rada, zarada, socijalnom osiguranju ovako angažovanim radnicima, te je Berge pomenuo evropske primere dobre prakse.
Sekretarka UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić govorila je o iskustvima saradnje sindikata i civilnog sektora kroz saradnju. Pravno definisana i zaštićena sloboda udruživanja je nezaobilazan segment participativne demokratije, a delovanje organizacija civilnog društva predstavlja mehanizam nadzora nad radom institucija i doprinose unapređenju društva. Andrić je predstavila oblike formalne saradnje sindikata i organizacija, kao i dve specifične platforme za dijalog u okviru pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Saša Stojanović iz Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije, predstavila je ovu mrežu i njene aktivnosti. Diskutovalo se o prostoru za saradnju sa sindikatima, te se kao najznačajnija pitanja pominju položaj mladih na tržištu rada, upoznavanje i zaštita njihovih radnih i socijalnih prava, i reaktivacija Saveta za mlade članove sindikata pri KOMS.
Nataša Vučković, sekretarka Centra za demokratiju mladima je prikazala strateški okvir i metodologiju kampanje, a potom moderirala grupni rad kroz četiri studije slučaja. Učesnici su savladali osnovne instrukcije o vođenju kampanje, počev od utvrđivanja cilja i elemenata do predstavljanja zainteresovanima.
Boško Petrov, sindikalni aktivista iz SSS Novog Sada, održao je efektni trening o javnom nastupu kroz nekoliko vežbi i ukazivanje na tipične primere iz javne sfere. Mlade sindikalce u narednom periodu očekuje obeležavanje Prvog maja te su ove edukativno-praktične aktivnosti bile prilika da se upoznaju i diskutuju o vrednostima, izazovima, ciljevima.

U italijanskom gradu Torinu, gde je smešten Centar za obuku ILO (Međunarodne organizacije rada), predstavnice Sekcije mladih SSSS imale su priliku da učestvuju na petodnevnoj Akademiji koja se tiče „Budućnosti rada“. Akademija je imala za cilj da preko pedeset učesnika iz cele Evrope, članova ogranaka ili sekcija mladih u njihovim matičnim sindikatima, razmeni iskustva iz oblasti rada i da se upoznaju sa najnovijim istraživanjima koja se tiču budućnosti rada. Osim učesnica iz Sekcije mladih SSSS, predsednice Ružice Grabovac i članice Izvršnog odbora Melanije Lojpur, bili su prisutni i članovi sekcija mladih iz sledećih zemalja: Belgije, Bugarske, Hrvatske, Danske, Estonije, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Italije, Litvanije, Malte, Holandije, Poljske, Portugala, Republike Severne Makedonije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije, Turske i Velike Britanije.
Koncept petodnevne obuke zasnivao se na prepodnevnim sesijama na kojima su predavači iz MOR-a kao i Evropske konfederacije sindikata (EKS) putem interaktivnih predavanja i prezentacija učesnike upoznavali sa glavnim temama vezanim za digitalizaciju rada, ciljeve društvene održivosti i odnosa spram sveta rada, mesta mladih u socijalnom dijalogu, pozicije mladih u društvima koja stare, migracijama i ulogom sindikata vezanim za iste, kao i pitanjima koja se tiču rodne jednakosti i jaza u primanjima muškaraca i žena. Nakon prepodnevnih sesija, obaveza učesnika bila je da u radnim grupama tokom popodnevnih sati razrađuju, kroz ukrštanje nacionalnih iskustava, teme sa ovih sesija, kako bi se napravili preseci i izneli zaključci koji mogu oblikovati dalje akcije na evropskom ali i nacionalnom nivou.
Obuka koja je trajala od 1. – 5. aprila završena je proverom znanja i dodelom sertifikata učesnicima ove Akademije. Najvažniji zaključci petodnevne razmene iskustva i dalje se tiču participacije mladih u odlučivanju i profilisanju politika sindikata, neophodnosti veće inkluzije mladih u rad sindikata i sindikalni aktivizam, potrebe za razbijanjem rodnih stereotipa koji su vezani za rad i primanja, urgentnosti kada je reč o zaštiti okoline i stvaranju zelenih i održivih poslova koji bi mogli obezbediti održivu i stabilnu budućnost, kao i potreba da se nestandardni oblici rada što pre uvrste u nacionalne zakone o radu. Takođe, kao najznačajniji trend sa kojim se susreću gotovo svi učesnici Akademije jeste digitalizacija i automatizacija rada, koje nužno vode ukidanju postojećih i stvaranju novih poslova. Iz tih razloga raduje svesnost mladih sindikalaca da je u okviru nacionalnih zakona kao i evropskih akata potrebno implementirati zaštitu ljudskih i radnih prava svih onih koji rade na različitim elektronskim platformama ili drugim oblicima nestandardnih poslova.
Na kraju Akademije usvojena je „Povelja mladih“ i biće predstavljena na junskom 100. jubilarnom zasedanju Međunarodne konferencije rada, kao smernica za dalje delovanje.

U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, održan je prvi modul za mrežu mladih sindikalnih aktivista dve sindikalne centrale. Predavači su bili najviši sindikalni predstavnici, sindikalni eksperti, predstavnici Međunarodne organizacije rada i nezavisni eksperti.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović ukratko je predstavio najveću sindikalnu centralu koja okuplja 450,000 članova u 28 granskih sindikata. Kao izazove za sindikalni pokret danas istakao je pitanja migracija i odlazaka mladih, kao i organizovanja i učlanjavanja mladih. Predsednik UGS „Nezavisnost“ dr Zoran Stojiljković govorio je o pretpostavkama sindikalnog delovanja i organizovanja, organizacionim pitanjima i razmatrao je stanje demokratije unutar organizacije.
Stručnjaci iz dve sindikalne centrale bavili su se temama socijalnog dijaloga, radno-pravnim institutima i slobodom sindikalnog udruživanja, organizovanja i delovanja. Predstavnici Međunarodne organizacije rada (MOR) upoznali su učesnike sa 100-godišnjom istorijom najstarije agencije Ujedinjenih nacija, Izveštajem MOR o budućnosti rada, radom MOR u Srbiji i nedavno potpisanim Programom dostojanstvenog rada za period 2019-2022. godine. Na samom kraju mladi su se oprobali u vežbi kolektivnog pregovaranja kroz uloge sindikalaca i poslodavaca.
Ova obuka bila je zamišljena da mladima pruži teorijski okvir za sindikalno delovanje i da im pruži priliku da direktno i neposredno dobiju odgovore na izazove sa kojima se susreću na radnim mestima. To je bila i prilika da se mladi iz cele Srbije bolje upoznaju, razmene iskustva i informacije, bolje upoznaju rad institucija i mehanizme sindikalne borbe, i dobiju podršku da budu aktivniji u svojim sindikalnim sredinama.
Nastavak obuke je predviđen za april.

Na inicijativu Konferencije Sekcije mladih SSSS održan je seminar za nove i mlade članove Sekcije mladih SSSS. Teme su po izboru Izvršnog odbora Sekcije bile: Statut i organizacija SSSS, Zakon o radu i njegova primena, i razmatranje položaja mladih na tržištu rada u Srbiji. Predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša Olivera Bobić otvorila je skup u svojstvu organizatora i pokrovitelja. Istakla je važnost razvoja i ulaganja u Sekciju mladih, konstatovala značaj uključivanja mladih aktivista u redovan rad i strukture sindikata, i zatražila od svih sindikata da podrže rad svojih mladih članova.
Predavači su bili eksperti iz sindikata, institucija i nevladinog sektora, a radioničarski deo je vodila predsednica Sekcije mladih SSSS, Ružica Grabovac. Seminar je jedna od aktivnosti predviđenih da ojačaju kapacitete mladih aktivista, podrže njihovo umrežavanje i veću vidljivost, kao i da iznedre dodatne inicijative i potencijalne projekte.
Skup je održan u Hotelu „LiderS“ u Vrnjačkoj Banji uz podršku SSS Niša i Olof Palme Centra.

Na predlog Izvršnog odbora Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Beogradu je 5. februara održan sastanak članova Izvršnog odbora Sekcije sa predsednicima samostalnih sindikata i Veća SSS Beograda, na kojem se razgovaralo o problemima i potrebama mladih sindikalaca, kao i preprekama za njihovo veće uključivanje u sindikalni rad..
Na sastanku, kojem je prisustvovao i predsednik SSSS Ljubisav Orbović, novoizabrana predsednica Sekcije Ružica Grabovac zatražila je podršku u jačanju mreže Sekcije kroz delegiranje mladih iz granskih sindikata, kao i njihovo povezivanje na nivou teritorije i grana.
Ukazavši na činjenicu da nekoliko većih gradova u Srbiji, kao i granskih sindikata, nema aktivne predstavnike mladih, Grabovac je apelovala da se ta praksa promeni.
Predsednik Orbović je istakao da iz generacije u generaciju stasavaju zreliji mladi ljudi, te da je neophodno njihovo veće angažovanje u sindikalnim aktivnostima i rukovodstvenim strukturama.
„Mi imamo znanje i mudrost, ali mladi imaju novu energiju i drugačiji, savremeniji pogled na sindikalni pokret“, rekao je Orbović.
Na sastanku je ukazano da, zbog niskih primanja, kao i činjenice da je u javnom sektoru već pet godina uvedena zabrana zapošljavanja, mnogi mladi ne vide svoju budućnost i perspektivu u Srbiji.
Zato je, prema rečima predsednika Orbovića, zadatak Sekcije da se bavi promocijom povratka radnika u zemlju i zaustavljanjem njihovog odlaska.
Najavljujući buduće aktivnosti, predsednica Sekcije je istakla nekoliko edukativnih radionica koje će uskoro biti održane, kao i saradnju sa srednjim školama i visokoškolskim ustanovama radi upoznavanja učenika i studenata sa radnim pravima i sindikatom.
Na sastanku je dogovoreno da se u najskorijem roku veći broj mladih direktno uključi u rad sekcija mladih na svim nivoima, u čemu će Savez pružiti snažnu podršku.
Članovi Izvršnog odbora Sekcije su predstavili pojedinačno aktivnosti koje se sprovode u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji i u Nišu, sa akcentom na jačanju kapaciteta sekcija i upoznavanju javnosti sa radom sindikata.

Naše društvo treba da razvija i neguje stalni I istinski dijalog socijalnih partnera, koji će, kroz međusobno uvažavanje I ispunjavanje dogovorenog, kreirati ambijent za dostojanstven rad mladih u Srbiji.
Omogućavanjem dostojanstvenog, a ne prekarnog i nestabilnog rada, kao i kvalitetne i održive zaposlenosti, može se sprečiti egzodus posebno mladih iz Srbije.
To je zaključak završne konferencije projekta "Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji", koja je juče održana u Klubu poslanika u Beogradu.
Cilј dvogodišnjeg projekta, koji je uz pomoć Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije, implementiralo Udruženje Inicijativa za razvoj i saradnju, bio je jačanje saradnje i socijalnog dijaloga u Srbiji.
Dodatni doprinos smanjenju nezaposlenosti dali su socijalni partneri koji su krajem prošle godine potpisali Sporazum u stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih.
S ozbirom na to da je projekat finansirao CISU fond u okviru programa Ministarstva spolјnih poslova Danske, predstavljeni su I rezultati dansko-srpske saradnje na polјu zapošlјavanja i zapošlјivosti mladih.
Ambasador Danske u Srbiji Anders Kristijan Hougor rekao je da je dijalog socijalnih aktera, kojim se u toj zemlji rešavaju svi problemi, dobar način da se stvori konsenzus i odredi smer kojim država želi da ide.
On je podsetio da je zahvalјujući Kralјevini Danskoj u Srbiji otvoreno oko 3.000 radnih mesta i da je sprovedeno nekoliko projekata čiji je cilј upravo bilo podsticanje zapošlјavanja.
Klaus Larsen Jensen iz Foruma za međunardonu saradnju Danske (FIC) rekao je da nezaposlenost mladih u zemlјama EU sada iznosi oko 16 osto, dok je ranije bila više od 20 odsto.
Situacija se, kako kaže, razlikuje od zemlјe do zemlјe, odnosno regiona, pa tako u severnom delu Evrope nezaposlenost je nižeg stepena, u istočnoj i Centralnoj Evropi je veća i primetno je da mladi napuštaju svoje zemlјe i odlaze u druge radi nalaženja posla.
On je rekao da neka od dobrih iskustava te zemlјe mogu poslužiti i Srbiji kao dobar primer.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da naše društvo treba da sledi primer Danske, tako što bi, kroz stalni I istinski dijalog, poštovanje socijalnih partnera I ispunjavanje dogovorenog, kreirali ambijent za dostojanstven rad mladih u Srbiji.
“Ova generacija socijalnih partnera ima odgovornost da otpočne nešto što je Danska uradila pre 100 godina”, rekao je Vuković učestvujući kao panelista na skupu.
Korak unazad je, prema njegovim rečima, to što je nedavno, bez saglasnoti Socijalno ekonomskog saveta, ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavaca, čime su znatno umanjena finansijska sredstva u budžetu Srbije, a koja bi išla ka programima za veću zaposlenost mladih, kao I za nadoknade u slučaju gubitka posla.
“Socijalni partneri moraju da se na pravi I istinski način odnose I prema bezbednosti I zdravlju na radu, u čemu je SSSS već dao svoj doprinos, pokrenuvši krajem prošle godine inicijativu da 2019. bude proglašena godinom bezbednosti I zdravlja na radu”, zaključio je Vuković.
Predsednik UGS "Nezavisnost Zoran Stojilјković rekao je da je važno omogućiti dostojanstven, a ne prekaran i nestabilan rad, kao i kvalitetnu i održivu zaposlenost.
“To znači da mladi ne rade “na crno” i da budu pristojno I na vreme plaćeni”, istakao je Stojilјković. Pozvavši na kritičko razmatranje koncepta I efekta dualnog obrazovanja u Srbiji, on je rekao da će visoko obrazovane i kvalitetne radnike u Srbiji zadržati samo pristojan dohodak, odnosno odgovarajuća plata za pristojan život i izazovno radno mesto.
U poslednjih godinu dana zabeleženo je smanjenje nezaposlenosti mladih starosti do 30 godina za 20,6 odsto, izjavio je ministar za rad Zoran Đorđević, i najavio da će uklјučivanje mladih u mere aktivne politike zapošlјavanje u narednom periodu biti prioritet.
Đorđević je na rekao da prema podacima iz decembra 2018. godine udeo mladih u ukupnoj nezaposlenosti iznosi 19,9 odsto, dok je u 2017. taj broj bio 22,4 odsto.
Đorđević je rekao da je prema nacionalnom akcionom planu za ovu godinu predviđeno uvođenje dva pripravnička programa, i to, kaže, kako za one sa visokim tako i za one sa srednjim obrazovanjem.
"Pored Zakona o volontiranju želimo i da otvaranjem mogucnosti pripravničkh radnih mesta pružimo mogućnost da se po završenom fakultetu zaposle i usavršavaju, karijerno napreduju", rekao je Đorđević .
On je istakao i da su otvaranje novih radnih mesta, prekvalifikacije i dokvalifikacije važne kako bi se dala mogućnost mladima na tržistu rada.
Ministar je podsetio da je formiran i ekspertski tim koji će raditi na tome da se mladi podstaknu da se vrate u Srbiju, ali i da se utiče na to da naša država bude privlačna stranim državlјanima koji bi došli da žive i rade u Srbiji.

Nova predsednica Sekcije mladih u Savezu samostalnih sindikata Srbije je Ružica Grabovac.
Ona je izabrana na tu funkciju na 4. sednici Konferencije Sekcije mladih SSSS, održanoj 14. decembra 2018. godine.
Sednici je prisustvovalo 14 članova koji su, tajnim glasanjem, jednoglasno izabrali Grabovac, koja će biti predsednica Sekcije do 2020. godine.
Ružica Grabovac je po zanimanju specijalista strukovni inženjer zaštite na radu, zaposlena je u A.D ''INSA'' Zemun i članica je Samostalnog sindikata metalaca Srbije.

Fondacija Centar za demokratiju 31.10. organizovala je debatu “Mladi u Srbiji, mladi iz Srbije” kao 99. skup u nizu “Debata u centru” koje organizuje uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.
Predstavljeno je istraživanje "Zašto ljudi žele da odu iz Srbije" organizacije "Srbija 21", urađeno tokom juna i jula ove godine. Pokazalo se da 22 odsto građana potencijalno želi da se iseli iz Srbije, a motivi za iseljenje najčešće su standard života (za 41%), bolje plaćen posao (36%) i loša situacija u državi (9%). Slična je situacija i u regionu, npr. u Mađarskoj ili državama bivše Jugoslavije (izuzev Slovenije).
Svake godine blizu 40.000 stanovnika umire više nego što se rađa, dok oko 60.000 napusti državu, zbog čega se stanovništvo Srbije smanjuje za oko 100.000 godišnje. Istovremeno država nije atraktivna za imigraciju pa ni na taj način ne obnavlja stanovništvo.
O odlasku iz zemlje najviše razmišljaju ljudi u starosnoj dobi od 18 do 29 godina – 34 procenta. Na samoj debati su izneti frapantni podaci o broju porodica sa decom koje se iseljavaju i učestvuju sa 32%, dok još 47% emigranata odlazi sam/a i priprema sve za dolazak porodice.
Na pitanje gde žele da odu, 85 odsto ispitanika je reklo da želi da ode u zapadne zemlje (Nemačka, Švajcarska, Austrija, Italija, Amerika), a samo dva odsto želi da ode u Rusiju dok niko ne želi da ide u Tursku ili Kinu. Izborom zemalja građani praktično poručuju institucijama da Srbija treba da što više bude uređena prema državama članicama EU, i uslove življenja približe i pre pristupanja EU.
Na pitanje ispitanika koji su već na radu i inostranstvu da li će se vratiti u Srbiju 41 posto to ne planira, dok bi se 35 posto vratilo, ali tek u penziji. Čak 90 posto ovih ispitanika budućnost svoje dece vidi u inostranstvu i podržava takvu odluku.
Tokom debate učesnici su definisali različite izazove. Na primer, iz Užica ogroman broj mladih odlazi jer više nemaju sa kime da se druže. Iskustvo Evropskog fonda za Balkan je da značajan broj (25 – 50%) mladih zaposlenih u javnoj administraciji koji učestvuju u programima razmene sa zemljama EU, po povratku u Srbiju napušta radno mesto zbog sudara sa stvarnošću. Izneto je da u partokratskoj državi za mnoge povratnike sa nostrifikovanim diplomama nema radnih mesta koja se čuvaju za stranačke kadrove. Konstatovano je da mladi nemaju nade da će stanje u društvu biti bolje a sami se osećaju nemoćno ili zanemareno. Naše društvo percipiraju kao duboko nepravedno jer smatraju da su zarade nepravedno raspodeljene ali i da država ne brine za siromašne.
Ispred Sekcije mladih SSSS predsednica je učestvovala u debati sa preporukom da se uredi institucionalni okvir za poslove koji digitalni radnici u Srbiji obavljaju uglavnom online i registruju u drugim državama, kako bi bili prepoznati kao preduzetnici i radnici sa pripadajućim pravima ali i glasom u društvenom životu.
Neki od zaključaka bi bili: neophodnost delotvornijeg političkog obrazovanja mladih; potreba da institucije postupaju odgovorno i u službi građana; da se definišu zanimanja i obrazovanje budućnosti; da se integrišu digitalno i socijalno (inkluzivno); vratiti mrežu institucija za mlade u funkciju, počev od nadležnog Ministarstva omladine i sporta i kancelarija za mlade; da civilni sektor deluje koordinirano i umreženo ka državnim institucijama i spoljnim akterima, posebno na izradi i sprovođenju strateških dokumenata.

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Unija poslodavaca Srbije usaglasili su tekst Sporazuma o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji.
Ovaj dokument bi trebalo da doprinese većem uklјučivanju socijalnih partnera u sve faze kreiranja i sprovođenja politike zapošlјavanja na nacionalnom i lokalnom nivou, koja bi uticala na smanjenje stope nezaposlenosti mladih.
Nastao kao rezultat rada potpisnika dokumenta i udruženja građana, Sporazum ima za cilј jačanje uloge socijalnih partnera, kako bi se zajedničkim naporima stvorili bolјi uslovi za mlade.
Tekst je usaglašen na radionici, održanoj u Vrnjačkoj banji, koju su zajednički organizovali udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju, reprezentativni sindikati i udruženje poslodavaca, kao deo aktivnosti projekta „Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji“. Projekat finansira CISU fond u okviru programa Ministarstva spolјnih poslova Kralјevine Danske, uz podršku nevladine organizacije FIK iz Danske i mreže Solidar iz Brisela.
Iskustva zemalјa Evropske unije potvrđuju da uspeh programa i mera aktivne politike zapošlјavanja zavisi od jakih institucionalnih i regulatornih okvira, kao i aktivnog dijaloga vlasti sa sindikatima i poslodavcima. To je politika koja socijalne partnere uklјučuje u kreiranje programa i predviđa njihovu aktivnu ulogu u realizaciji obuka, praksi i promovisanju programa.
U susret obeležavanju Svetskog dana dostojanstvenog rada, 7. oktobra, socijalni partneri podsećaju da dostojanstveni rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolјe mogućnosti za lični razvoj i socijalnu integraciju, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.

Globalna akademija za organizovanje Međunarodne konfederacije sindikata priredila je godišnju obuku za mlade, prilagođenu potrebama sindikata iz Jugoistočne Evrope i regiona Zajednice nezavisnih država. Učestvovalo je 15-ak mladih predstavnika iz Moldavije, Mađarske, Poljske, Albanije, Ukrajine, Bugarske, Rusije i Srbije.
Za model uspešnog učlanjenja mladih u sindikat predstavljen je primer sindikalne centrale LIGA iz Mađarske. Formiran je tim sa zadatkom da mlade približi i učlani u sindikat u prethodno izabranoj grani zdravstva (domovi zdravlja, Klinički centar, specijalne bolnice itd.). Tim je obilazio zdravstvene ustanove i predstavljao šta sindikat može da učini i poboljša socijalni i materijalni status radnika. Kroz taj model učlanjeno je više od 5.000 mladih u sindikat, i drastično je ojačana pozicija u pregovorima sa Ministarstvom zdravlja Mađarske.
Kao primer dobre prakse sindikalnog organizovanja u Srbiji navedena je nemačka kompanija Siemens, koja je dolaskom u Suboticu preporučila da se zaposleni organizuju i osnuju sindikat. Time bi kompanija imala ovlašćenog predstavnika radnika da pregovara i u skladu sa svojim mogućnostima poboljša položaj zaposlenih. Sindikalna organizacija Siemens danas ima oko 800 članova.
Na kraju Akademije održana je zajednička sednica sa visokim predstavnicima sindikata iz Regiona PERK u vezi sa organizovanjem, mestu mladih u sindikalnim strukturama i strategijama, razlikama u pristupu prilaženju i zastupanju različitih grupa radnika, žena i mladih posebno. Zajednički zaključak je da mlade treba što više uključiti u ogranizacione strukture sindikata, napraviti timove u sindikalnim centralama, izraditi odgovarajuću strategiju i krenuti u kampanju za učlanjavanje po preduzećima i firmama.
Potpredsednica Komiteta žena PERK Brigita Zura pozvala je na snažnije učešće sindikata u kampanji MKS “Računajte na nas” i za lobiranje za usvajanje Konvencije MOR protiv rodno zasnovanog nasilja na radnom mestu.
Stefan Benedikt iz MKS i predstavnik MOR govorili su o važnost dostojanstvenog rada kao instrumenta za prelazak iz rada u mir i za rešavanje pitanja prirodnih i katastrofa izazvanih delovanjem ljudi. Razmatrala se i uloga novog instrumenta MOR – Preporuka 205 usvojena u 2018. godini. Preporuka sadrži smernice o uključivanju socijalnih partnera u prevenciju u kontekstu konflikata ili katastrofa.
Sekciju mladih SSSS predstavljao je potpredsednik Miloš Ranđelović.

Sindikalni čas održali su članovi Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata za grad Zrenjanin i opštine, u Poljoprivrednoj i Mašinskoj školi, za đake završnih razreda ovih škola.
– Cilj održavanja Sindikalnog časa bio je da se đaci upoznaju sa ugovorima o radu, kolektivnim ugovorima i zakonom o radu, njihovim značajem za sam rad i radnike, s obzirom da je reč o mladim ljudima koji će veoma brzo stupiti na tržište rada. Iz tih razloga, obaveza Samostalnog sindikata je da mlade ljude informiše i edukuje o ovim temama, kao i da ih na jedan način pripremi za tržište rada – kaže Melanija Lojpur, predsednica Sekcije mladih Saveza samostalnog sindikata Srbije za grad Zrenjanin i opštine, koja je zajedno sa Bojanom Manojlović, članicom Sekcije, učestvovala u edukaciji.
Zahvaljujemo se osoblju, učenicima kao i direktorima Poljoprivredne i Mašinske škole na prijemu i poverenju koje su nam ukazali. Želja nam je da uspostavimo saradnju i sa drugim stručnim školama u gradu Zrenjaninu, kako bismo mlade zajednicki pripremili za dalje korake u životu. Sve sa ciljem da ostanu i rade u Srbiji, a pre svega Zrenjaninu – poručuje Melanija Lojpur.
Edukacije su započele krajem prošle školske godine i to u Zrenjaninskoj gimnaziji, gde je Sekcija mladih održi svoj prvi Sindikalni čas. Tom prilikom, Sekcija mladih SSS Vojvodine obezbedila je edukativni materijal i podršku Sekciji mladih za grad Zrenjanin. Sekcija mladih za grad Zrenjanin planira i rad na edukaciji članova sindikata, gde očekuje najviše podršku članova Veća SSSS za grad Zrenjanin i opštine.
Takođe, Sekcija mladih za grad Zrenjanin radiće na ojačavanju veza sa Sekcijom mladih SSS Srbije, kao i Vojvodine, ali i ostalih gradova po Srbiji i Vojvodini, kako bismo zajedničkim radom ojačali veze među članovima Sindikata, bolje se upoznali sa problemima sa kojima se svi zajedno susrećemo i obezbedili bolje uslove rada za sve naše članove.

Fondacija Friedrich Ebert Stiftung u Bosni i Hercegovini organizovala je Regionalnu konferenciju Vučko, koja već osmu godinu za redom okuplja mlade ljude iz levičarskih i progresivnih organizacija regiona Zapadnog Balkana. Konferencija je održana od 30.08. do 02.09. u Sarajevu, Kaknju, Zenici i na Jahorini. Mlade sindikalce iz SSSS predstavljao je potpredsednik Sekcije mladih SSSS Miloš Ranđelović.
Centralna tema konferencije Vučko bila je „Ostajemo ovde – Kako zadržati mlade ljude u zemljama Zapadnog Balkana“. U fokusu su bila pitanja kako mlade ljude zadržati u zemljama Zapadnog Balkana, odnosno kako zajednički pronaći rešenja za goruće probleme koji su ključni uzrok odlaska mladih ljudi.
Vučko političkim aktivistima nudi platformu za diskusiju o važnim problemima koji pogađaju sve mlade ljude u regionu. Ove godine učestvovalo je 70 mladih iz političkih stranaka, sindikata i nevladinih organizacija iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije.
Fokus na panelima bile su politike koje se smatraju ključnim uzrocima odlaska mladih a to su: nejednakosti i nezaposlenost mladih, inkluzivno i kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost i porodična politika, promovisanje mobilnosti mladih za postizanje inkluzivnog održivog razvoja, i izgradnja miroljubivih i inkluzivnih društava kroz borbu protiv nacionalizma, esktremizma i fašizma. Tokom trodnevne konferencije na panel diskusijama učešće su uzeli brojni eksperti iz regiona i Evrope, i predstavnici levice u BiH. U Eko forumu Zenica predstavnici foruma su predstavili probleme zaposlenih u rudniku mrkog uglja i samih građana Zenice, a u vezi sa štetnih materijama i zagađenjem životne sredine, što za posledicu ima povećan broj novoobolelih građana Zenice i podizanje stope smrtnosti. Predstavnici sindikata su uzeli učešće u diskusiji i dali podršku daljoj borbi za očuvanje zdravlja i bezbednosti pre svega zaposlenih u Rudniku.
U međusobnom dijalogu i diskusijama nastojalo se ustanoviti u kojoj meri mladi iz levičarskih i progresivnih političkih stranaka, sindikata i nevladinih organizacija prepoznaju ove probleme i politike, kao i na koji način mogu realizaciju postavljenih ciljeva da ugrade u sopstveno angažovanje.

Međunarodni dan mladih ustanovljen 1999. godine, ove godine Ujedinjene nacije obeležavaju pod nazivom “Bezbedni prostori za mlade”. U Srbiji, najviše predstavničko telo mladih - Krovna organizacija mladih Srbije, obeležava Omladinsku nedelju i javnosti i institucijama iznosi preporuke kako bi mladi dobili podsticajno okruženje za razvoj društva u kome žive.
Sekcija mladih SSSS u ime mladih radnika ali i onih koji traže posao ili su od tog cilja odustali, ili su se zaposlili negde u inostranstvu, traži odgovorne politike tržišta rada. Mere štednje i zabrana zapošljavanja su među razlozima niske stope zaposlenosti mladih u Srbiji, velike emigracije i odliva stanovništva, niske političke i društvene participacije mladih u Srbiji, nedostatka perspektive.
Smatramo da se život i rad moraju odvijati u dostojanstvenim uslovima, sa predvidljivim koracima iz sistema obrazovanja do prvog pristojnog zaposlenja, uz poštovanje zakonskih odredbi o radu i zaradama. Da se učenici i studenti usmeravaju prema potrebama tržišta rada ali i poštovanje ličnih sklonosti i sposobnosti, da sklapaju ugovore o radu a ne da rade “na crno” ili “na sivo”, da mogu da planiraju svoje osamostaljenje od roditelja ili zasnivanje porodice, da se usavršavaju i svoj život izgrađuju u svojoj zemlji. U minut do 12 pozivamo institucije i društvo da svoje resurse usmere u politike obrazovanja i otvaranje radnih mesta zarad pristojnog života budućih generacija.

U Neumu, Bosna i Hercegovina, 18. i 19. jula održana je Letnja akademija za mlade “Solidarnosti”. Tema skupa za mlade sindikalce iz bivše Jugoslavije je bila: “Digitalizacija, kultura i životna sredina”. Izlaganje o digitalnoj transformaciji i njenom uticaju na radno okruženje imala je Bojana Bijelović Bosanac ispred Sekcije mladih SSSS, a na osnovu Brošure SSSS “Svet rada između vizije i mogućnosti”. Fenomen digitalizacije nosi pozitivne efekte na svet rada koje su svima vidljive, podrazumevane i dostupne, međutim nove generacije su često u opasnosti od nedovoljnog poznavanja uslova rada u digitalnoj sferi i za virtuelne poslodavce. Za neke operacije u npr. proizvodnji do sada je bilo potrebno više desetina radnika dok je sada dovoljan jedan koji upravlja mašinama. Na drugoj strani nesporni su benefiti od upravljanja procesom proizvodnje putem mašina, npr. zamena fizički najtežih i najrizičnijih poslova ili mogućnost prikupljanja podataka u proizvodnji kroz aplikacije i softvere.
Predstavnica Regionalne kancelarije za mlade – RYCO u BiH napravila je uvod u temu migracija mladih na Zapadnom Balkanu odnosno iseljavanju, kao i da li bi digitalizacija mogla smanjiti negativne efekte globalizacije, ukoliko je infrastruktura za rad povoljna i ovde.
Dr Marko Milenković sa Instituta društvenih nauka u Beogradu izlagao je na temu evropskih integracija i dugoročnih uticaja na društvo i životnu sredinu. Ukazao je na uticaj globalizacije na radne migracije, prenos troškova razvoja visokorazvijenih regiona na nerazvijene kao i visoke troškove zaštite životne sredine (samo za Srbiju u procesu pridruživanja EU procenjuju se na 10-ak milijardi evra). Razgovaralo se o dilemama kao što je: “Da li imamo pravo da osujećujemo rast drugih zarad očuvanja životne sredine? Da li smo spremni da snizimo svoj životni standard radi dobrobiti životne sredine i rasta standarda?”.
U izlaganju Stefana Aleksića iz kritičko-društvenog portala “Mašina” razgovaralo se i o porastu populizama u Evropi i kolapsu levog centra, i da li sindikalno organizovanje i aktivizam mogu usporiti pad socijalne Evrope. Aleksić je ukazao da automatizacija u nekim segmentima prvo zamenjuje najskuplji rad i to podobrazovanim grupama stanovništva (čak i dece u tekstilnoj industriji) kao i da neoliberalizam omogućava pojedincima sve veće prisvajanje profita a podržavljanje gubitaka.
Skupu su prisustvovali i sindikalci iz Nemačke, iz sindikata metalaca IGM, koji su dali doprinos u vidu razmene iskustava o vidovima sindikalnog organizovanja, sindikalne akcije i borbe, pitanjima o kojima pregovaraju sa poslodavcima, a posebno prekvalifikaciji radnika za čijim radom usled uvođenja automatizacije i robotizacije prestaje potreba, kao i borbi za očuvanje životne sredine i protiv ksenofobije i jačanja ekstremne desnice.
Na kraju Letnje akademije, kroz rad u grupama, mladi su pripremili teze za zajedničku deklaraciju “Mladi i rad u eri digitalizacije – izazov za sindikate”.

U Beogradu je 11. jula 2018. godine održan seminar o bezbednosti i zdravlju za mlade sindikalne aktiviste iz dve sindikalne centrale, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS “Nezavisnost”. Obuka je održana u sklopu trogodišnjeg programa za unapređenje BZR u Srbiji, a koji sa krovnim organizacijama sindikata sprovodi Američki centar za radničku solidarnost AFL-CIO.
Seminar su otvorile predsednice sekcija mladih SSSS i UGS, Bojana Bijelović Bosanac i Ivana Stojkov. Predavač Lori Klemenc iz Solidariti centra izrazio je zadovoljstvo što po prvi put u Srbiji radi sa mladima na ovako važnoj temi.
Svi učesnici su se predstavili, izneli dosadašnja iskustva i zapažanja u pogledu BZR u preduzećima u kojima rade. Iako dolaze iz sasvim različitih radnih okruženja (metalci, građevina, putarska privreda, šumarstvo, prehrana, zdravstvo, kultura, vojska, zatvorske i kazneno-popravne ustanove, predškolske i obrazovne ustanove…) zaključak je da su svi izloženi određenim rizicima od povreda i oboljenja.
Konsultacije o uslovima na radnom mestu treba da sindikat sprovodi sa radnicima, jer su upravo oni ti koji najbolje poznaju svoja radna mesta i okruženje. Mladi radnici se obično pribojavaju da će izazvati probleme ukoliko poslodavcu skrenu pažnju na teškoće u radu. Međutim ukoliko problem ne prijave on će samo postajati veći. Najčešće povrede na radnim mestima se dešavaju upravo mladima i to u prvoj godini rada. Često rade pod povećanim pritiskom, čak i maloletni, za moćnim mašinama, bez adekvatne obuke i nadzora. Kada nadzor izostane dešavaju se povrede i nesreće.
Sekcije mladih na radnim mestima su dobre mreže za uključivanje mladih u osvešćivanju mladih radnika o BZR. Klemenc smatra da su sami radnici, oni koji su na mestu obavljanja rada, najbolji inspektori za rad. Ne treba zaboraviti da sindikati mogu inicirati osnivanje odbora za BZR u firmama.
Tokom rada u grupama učesnici su odgovarali na pitanje “Gde vas boli?” i radili su tzv. mapiranje tela. Na taj način diskutovali su i obrazlagali rizike, povrede, oboljenja, modrice i drugo, a što se dešava na njihovim radnim mestima. Iako je bilo 5 grupa, rezultati su bili veoma slični, i upozoravaju da nema bezbednog radnog mesta te da svi moraju voditi računa o sebi, drugima i radnoj sredini. Jedan od važnijih zaključaka celokupnog trogodišnjeg programa u Srbiji je da se veća pažnja mora posvetiti upravo ergonomiji radnih mesta, odnosno njihovog prilagođavanja potrebama i mogućnostima radnika.
Na samom kraju predstavljeni su primeri dobre prakse, odnosno kako su unapređeni BZR u preduzećima. Ružica Grabovac, lice za BZR u AD INSA Industrija satova, pokazala je da su najveći pomaci ostvareni u 1) podizanju svesti zaposlenih o značaju BZR-a, 2) nabavci nove opreme za rad, i 3) stručnoj obuci svih zaposlenih i uređenju uslova radne okoline. Grabovac je za dostignuća u podizanju svesti zaposlenih u A.D. INSA dobitnica Pohvalnice “28. april” Ministarstva za rad 2018. godine.
Vera Kondić iz UGS “Nezavisnost”, izvestila je o radu Odbora za BZR u pivari Hajneken, i kako je njihov rad zaslužio nagradu Ministarstva 2016. godine. Ove prezentacije i predavanja su potaknule učesnike na razmišljanja i pitanja koja su dodatno proširila kontekst zanimanja za ovu oblast.
U zaključku, Lori Klemenc pozvao je mlade da budu “potpaljivači” u svojoj zajednici, da prenose svoju strast za ostvarivanjem veće bezbednosti za radnike u svoju radnu sredinu. Mladi su ti koji nose vatru i koji mogu pogurati važne promene u svojoj zajednici. Ono što dosta mladih poseduje kao specifičan alat i mrežu za širenje uticaja su – društvene mreže, preko kojih se mogu širiti poruke i dobijati podrška.
Klemencova poruka za kraj je bila: “Radite bezbedno i ostanite bezbedni!”.

Od 21-22. juna 2018. godine u Berlinu, Nemačka, je održana konferencija mladih žena u organizaciji Međunarodne konfederacije sindikata i Panevropskog regionalnog veća (MKS/PERK). Sekciju mladih SSS Srbije predstavljala je aktivistkinja Ružica Grabovac. Ukupno je bilo 17 mladih iz 11 zemalja. Ovaj skup je imao za cilj predstavljanje prepreka za aktivno učešće žena u sindikatu i liderstvu. Osim toga učesnice su vodile diskusije i o uslovima rada, razlici u zaradama između muškaraca i žena, perspektivi mladih žena u Evropi, rodno zasnovanom nasilju u svetu rada, ekonomiji nege i ostalim srodnim temama.
Prvog dana u diskusiji na gore pomenute teme iznete su dve činjenice kao ključne prepreke za omladinu 1) velika nezaposlenost mladih do 25 godina - 25 miliona u Evropi, dok se uslovi za sticanje penzije povećavaju, pa se samim tim ne oslobađaju radna mesta, 2) sve je više opasnog rada, 70-80% sive ekonomije, nasilja, ksenofobije, siromaštva i neizbežna politika koja u pojedinim zemljama zabranjuje rad sindikatima.
Ko će da održi naše društvo, postavlja se pitanje? Više nema srednje klase, već samo bogati i siromašni. ,,Vođstvo“ u siromaštvu imaju žene zbog niskih plata i penzije, jer deo njihovog radnog veka je posvećen materinstvu, vaspitanju, odgajanju dece i brizi o drugima (bliži član porodice). Žene iako su dosta obrazovane i stučne, nisu na rukovodećim pozicijama. Na tim pozicijama su muškarci, a žene su podrška.
Ostatak dana je proveden u predstavljanju mladih i problema iz njihovih zemlja. Predstavnica SSS Srbije je iznela činjenicu da je za poslednjih 10 godina otišlo 300 000 mladih iz Srbije kao i informacije sa protesta za 1. maj pod sloganom ,,Da plate ustanu, a mladi ostanu“, gde su svi, i mladi i stari, pokazali nezadovoljstvo i loš položaj, stopu nezaposlenosti od 16,7% i razlike u zaradi za isti posao ili posao iste vrednosti (finansije: 12,9%, obrazovanje 5,5%, sektor trgovine 81,7%, zdravstvo 12,6%).
Učesnice su potom podeljene prema jezičkim grupama (ruski, engleski i srpski jezik) sa temom šta to sindikati mogu da urade kako bi položaj mladih žena bio bolji.
Drugi dan je počeo sumiranjem prethodnog dana i prezentacijama o načinu rešavanja problema, organizovanju mladih žena u sindikatu, tehnikama komunikacije, gde su svi bili usaglašeni da su Fejsbuk, Instagram i sajt sindikata najbolji način komunikacije i širenja informacija. Radilo se i na unapređenju plana i programa PERV-a, kao i preporukama prisutnih mladih PERK-u, a one su:

• Više treninga i obuka;
• Horizontalno umrežavanje mladih radi stvaranja baze podataka o položaju žena/mladih iz regiona i veće solidarnosti;
• Onlajn kursevi, video-konferencije na temu: organizovanje mladih i liderstvo;
• Veći broj susreta mladih žena - članica sindikata (ne samo 2x godišnje);
• Da međunarodne organizacije iskažu potrebu za podacima o mobingu nad ženama i povredi radnih prava žena, kako bi sindikati primenili isti princip lobiranja na svoje vlade i time dobili traženo;
• Organizovanje studenata i srednjoškolaca pomoću đačkog i studentskog parlamenta i sindikata.

U organizaciji Fondacije Friedrich Ebert, kancelarije u Beogradu, od 25.05.- 27.05.2018. održan je "Sindikalni forum" u Hotelu M u Beogradu. Moderator je bila predstavnica nemačkog sindikata javnih službi Ver.di, Sandra Kasunić, dok su uvod u kontekst sindikalnog delovanja dali eksperti sa Ekonomskog fakulteta i iz Centra za politike emancipacije.
Predstavnici Sekcije mladih SSSS aktivno su učestvovali i davali konstruktivne predloge na različite teme, od kojih su se neke odnosile na:

1. Kako vidimo budućnost sindikalnog pokreta
2. Situacija na tržištu rada Srbije
3. Sindikati kao društveno politički akter i mogućnost za delovanje sindikata - razmena iskustava
4. Radionica: Jači zajedno - timski rad po grupama

U okviru projekta “Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih” grupa eksperata predstavnika socijalnih partnera na projektu izradila je studiju (preuzmi ovde) koja se bavi stanjem i perspektivama politike zapošljavanja mladih u Republici Srbiji. Nakon uvida u stanje na tržištu rada predstoji izrada protokola i akcionog plana socijalnih partnera o saradnji na polju unapređenja uslova za zapošljavanje mladih, izrada Brošure o radnim pravima mladih, i nekoliko obuka za članstvo socijalnih partnera tokom jeseni 2018. godine. Projekat je finansiran od strane danskog Fonda za civilno društvo u razvoju – CISU. Projekat realizuju partneri: FIC Denmark, SSSS, UGS “Nezavisnost”, Unija poslodavaca Srbije, IDC Serbia i mreža SOLIDAR.

U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije organizovan je seminar za mlade članove “Osnove i tendencije u radnom zakonondavstvu”. Skup su otvorili potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković i predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac.
Predstavljeni su najvažniji elementi primene Zakona o radu, kako sa stanovišta onih koji tek stupaju na tržište rada, tako i sa aspekta sindikalnih predstavnika. Najavljeni su Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova i novine za koje se sindikati zalažu, kao i radna verzija Zakona o štrajku. Akcenat je stavljen na najavljeni Zakon o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, čije bi usvajanje moglo značajno da unapredi položaj radnika koji se preko agencija angažuju. Naime sindikati se zalažu da broj radnika angažovanih preko agencija ne sme preći određeni procenat od broja već zaposlenih u preduzeću; potom da se ne mogu angažovati u osnovnoj delatnosti preduzeća, kao i da se ne smeju angažovati u slučaju štrajka zaposlenih radnika. S obzirom na to da ne postoji odgovarajuća regulativa za rad radnika angažovanih preko ovih agencija, njihov položaj je značajno lošiji od onih koji rade u preduzećima, ali istovremeno se dodatno urušava i ukupan položaj radnika u Srbiji. Predavači su bili iz reda sindikalnih stručnjaka, pravnici Aleksandar Marković i Nađa Gojović, i dr Dragana Petković Gajić iz Međunarodnog odeljenja SSSS sa pregledom na temu “Uticaj digitalizacije na svet rada i atipični poslovi”.
Promene koje nastupaju sa Industrijskom revoulcijom 4.0 i digitalizacijom, robotizacijom i automatizacijom nužno povlače i promene u sferi rada i radnih odnosa. Za mnoge pripadnike mlađih generacija, posebno one koji će u narednim godinama stupati na tržište rada, tek treba predvideti kako im prići, učlaniti ih, organizovati, s obzirom da često nisu međusobno umreženi, nisu u direktnom kontaktu sa poslodavcem već poslove primaju i izvršavaju online, ne rade u fizičkom sedištu firme već od kuće ili iz nekog co-working prostora. Budućnost je u svetu rada već nastupila, uloga mladih sindikalaca je da im približi zaštitu njihovih prava.
Tokom seminara najavljeno je učešće Sekcije mladih na Prvomajskom skupu u Beogradu, i mladi aktivisti su pozvani da se odazovu u što većem broju.

Prema Globalnom indeksu omladinskog razvoja iz 2016. godine, mladi u Srbiji značajno su ispod proseka u oblastima građanske i političke participacije – po građanskoj participaciji mladih Srbija zauzima 155. mesto na svetu, i 123. mesto po političkoj participaciji. Istraživanje je obuhvatilo 183 države i odnosi se na mlade od 15 - 24 godine. Sprovodi se u pet oblasti: zdravlje i blagostanje, obrazovanje, zapošljavanje i mogućnosti, građanska participacija i politička participacija. Ukupno uzev, Srbija je zauzela 48. mesto na svetu.
Manje od 10% mladih do 30 godina u Srbiji učestvuje na izborima, smatraju da ih političke stranke uopšte ne predstavljaju, i smatraju da njihov glas nema ko da čuje, pokazuju druga istraživanja.
Ono što će svakako doprineti povećanju učešća mladih u odlučivanju je sledeće: Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije poslednjim izmenama Statuta SSSS od 16.03.2018. dobila je pravo glasa. Izmena se odnosi i na Sekciju žena SSSS.
Detaljnije možete videti ovde: http://sindikat.rs/statut.html u delu: Izmene i dopune Statuta.

Peta konferencija mladih Panevropskog regionalnog veća (PERC) održana je 6. i 7. novembra 2017. u Bakuu. Tokom dva dana, delegati iz svih delova Evrope raspravljali su o zapošljavanju mladih i budućnosti rada, održani su izbori za Odbor za mlade i određeni su prioriteti rada za period 2018 - 2019. god.
Konferenciju je otvorio Satar Mehbaliev, potpredsednik PERC-a i predsednik AHIK-a (Savez sindikata Azerbejdžana). Prvi dan je bio fokusiran na aktivnostima Sekcije mladih PERC, mladih u međunarodnom sindikalnom pokretu, i na inicijativu Međunarodne organizacije rada pod nazivom „Budućnost rada“, dok je drugog održano glasanje i formiranje Odbora mladih PERC.
Tatjana Marian, predsednica Odbora mladih, izvestila je o aktivnostima u periodu 2016-2017. Predstavnici PERC i MKS predstavili su strukturu i prioritete PERC i MKS, kao i strukturu, ciljeve, rad i političku agendu Odbora za mlade PERC i MKS. Želimir Stanič, član Odbora za mlade EKS, predstavio je strukturu i rad tog tela. Sergejus Glovačkas, predstavnik Međunarodne organizacije rada (MOR) za Evropu, predstavio je inicijativu MOR „Budućnost rada“ i započeo sadržajnu diskusiju. Održana je posebna sesija na kojoj su kandidati za članove Odbora za mlade izložili sopstvene vizije budućih aktivnosti PERC -a, kao i njihova sindikalna iskustva.
Drugi dan počeo je razgovorima o organizaciji MKS. Učesnici su imali priliku da prezentuju nekoliko slučajeva sindikalnog organizovanja u različitim gradovima Evrope i razgovaraju o njihovom iskustvu. Predstavljene su kampanje koje su uradile KTR (Rusija), GTUC (Gruzija), LPSK (Litvanija).
Poslepodnevna sesija bila je posvećena razmišljanju o prioritetima rada novog Odbora mladih PERC-a u grupama i predstavljanju zaključaka. Ovo je formiralo dugu listu prioriteta za novi, 5. po redu Odbor za mlade koji će graditi svoj rad tokom mandata od 2 godine: budućnost rada; organizovanje; (ne)zaposlenost mladih; osnaživanje mladih; solidarnost, kampanje za podizanje svesti; komunikacija i umrežavanje; promocija sindikalnih vrednosti.
Na 5. konferenciji je izabran Omladinski odbor u skladu sa PERC YC Opštim uslovima, a za predsednika je izabran Roman Zaitsev iz estonskog sindikata EAKL.

Ispred SSSS Sekcije mladih na plenarnoj sednici Regionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“ koja je održana u Sarajevu 09.07.2017. učestvovali su Vladimir Kojić, predsednik Sekcije mladih u Kragujevcu i Vladimir Mladenović, član Sekcije mladih u Nišu.
Tema ove planerne sednice odnosila se na dualni sistem obrazovanja, kao i na tržište rada.
Na početku, iskustva, pozitivne i negativne strane dualnog obrazovanja u Nemačkoj prenela je predstavnica organizacije „Arbeit & Leben“ Ildiko Kren, koja je govorila o tamošnjim primerima dobre prakse. Tokom školovanja učenici odlaze na praktičan rad u kompanijama, sklapaju ugovor o radu, imaju socijalno osiguranje i za svoj rad plaćeni su od 250 do 900 evra. S obzirom na modernizaciju tehnologija i učestalost promene poslova tokom radnog veka, učenici iz godine u godinu menjaju poslodavce kako bi stekli više veština i na taj način se pripremili za tržište rada.
Predstavnik francuskog sindikata CFDT Desoignies Sylvain govorio je o francuskim iskustvima pri čemu država ima vrlo važnu ulogu kod obezbeđivanja stručne prakse i zdravstvenog osiguranja učenika.
Konstantin Pašev iz bugarskog sindikata KNSB govorio je o saradnji sindikata i obrazovnog sistema u Bugarskoj, prikazujući njihova iskustva i rezultate koji još uvek nisu na željenom nivou. Naime nije tačno definisano ko je zadužen za osiguranje učenika dok su na stručnoj praksi - država ili poslodavac. Poslodavci u ovom slučaju učenike na praksi posmatraju kao teret, a ne kao investiciju. Stoga je dualni sistem obrazovanja u Bugarskoj još uvek u fazi pilot projekta.Takođe veliki problem je i hiperprodukcija visoko obrazovanih sa diplomama koje nemaju skoro nikakav značaj na tržištu rada.
Zaključak ovog zasedanja RSS „Solidarnost“ je da se na svim sledećim sednicama govori o dualnom sistemu obrazovanja kao i da sindikati moraju da uzmu svoje učešće u izradi, sprovođenju i nadzoru dualnog sistema obrazovanja.
Takođe, predstavnici sekcija mladih smatraju da dualni sistem obrazovanja neće imati potpuni smisao ako ne dođe do jačanja privrede, jer mladi neće biti motivisani za ovaj način školovanja.

U Beogradu je 30. i 31. januara održana radionica radne grupe Odbora mladih RSS „Solidarnost“ pod nazivom „Saradnja mladih Zapadnog Balkana“. Bili su prisutni predstavnici mladih iz sindikalnih centrala svih zemalja regiona, uključujući i predstavnike Sekcije mladih SSSS.
Rasprava se vodila o mladima i njihovom statusu u zemljama bivše zajedničke države, migracijama, visokoj stopi nezaposlenosti, kao i porastu atipičnih oblika rada u domenu rada preko agencija, ugovorima o radu na određeno vreme, ugovorima preko studentskih i učeničkih servisa, ugovorima o radu na pola radnog vremena, sezonskom zapošljavanju.
Pored prikaza iskustava Nemačke i Francuske u funkcionisanju i organizovanju sindikalnih struktura koje okupljaju mlade, a koje su predstavili Nils Šuster (sindikat DGB, Nemačka) i Maher Tekaja (sindikat CFDT, Francuska), na skupu je govorio i Frank Moravic i prisutne upoznao sa nedavnim osnivanjem Regionalne kancelarije za saradnju mladih Zapadnog Balkana-RYCO. Ova Kancelarija, napravljena po modelu koji je od 1963. primenjen između Nemačke i Francuske, omogućiće institucionalnu saradnju mladih iz Srbije, BIH, Makedonije, Albanije, Crne Gore i sa Kosova, a Odbor mladih RSS „Solidarnost“ namerava da u zajedničke aktivnosti pozove i Hrvatsku i Sloveniju, kako bi uključila sindikalne predstavnike svih država koje obuhvata.
U radu drugog dana skupa učestvovali su i predstavnici Krovne organizacije mladih Srbije, (generalni sekretar Marija Bulat) i Građanske alijanse Crne Gore (Edin Koljenović), koji su aktivno učestvovali u formiranju RYCO kancelarije.
Mladi sindikalci iz regiona su učešćem u diskusiji i davanjem konkretnih predloga izrazili spremnost da konkurišu svojim projektima i inicijativama u radu Regionalne kancelarije za saradnju mladih Zapadnog Balkana. S obzirom na to da je trenutno predviđena saradnja samo sa nevladinim organizacijama, Odbor mladih RSS Solidarnost namerava da se obrati inicijativom za izmenu Statuta RYCO kako bi se sindikati uvrstili u direktne korisnike projekata.

U Kragujevcu 3. novembra 2016. godine održan je seminar za Sekciju mladih SSS Srbije, na temu najavljenih izmena radnih propisa. U vezi sa izmenama Zakona o štrajku iz 1996. godine, potpredsednik Veća SSS Srbije Duško Vuković naglasio je da bi bilo značajno pitanje minimuma procesa rada urediti putem kolektivnog pregovaranja u samim delatnostima, jer se sada pitanje štrajka uređuje i drugim zakonima koji mnogima praktično onemogućava obustavu rada. Što se tiče Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova iz 2004. godine stav SSSS je da se u njegovom tekstu poveća vidljivost sindikata i kolektivnog pregovaranja. Bilo je reči o konkretnim rešenjima i predlozima u vezi sa ulogom Agencije za MRRS.
Sekretar Samostalnog sindikata radnika energetike Srbije Marijana Milošević govorila je o efektima izmena Zakona o radu iz 2014. godine, ocenjujući da su gotovo isključivo negativne po prava radnika. Predstavila je i dosadašnja saznanja o Zakonu koji će regulisati rad preko agencija za privremeno zapošljavanje. Naime, oblast tzv. „lizinga“ radnika do sada nije regulisana nacionalnim pravnim aktima što dovodi do zapošljavanja najmanje 4% radnika u Srbiji na nesigurnim i loše plaćenim radnim mestima. Ovaj zakonski akt biće jedan od najznačajnijih u oblast radnih odnosa zbog čega privlači veliku pažnju sindikalne javnosti i proizvodi mnogobrojne diskusije.
Na kraju, predstavnici sekcija mladih iz Srbije podelili su svoja iskustva sa ovogodišnjih aktivnosti održanih u zemlji i inostranstvu i zajedničko zapažanje da je čitav Region Jugoistočne Evrope, na talasu zahteva međunarodnih finansijskih institucija, zahvaćen umanjenjem nivoa radnih i socijalno-ekonomskih prava, što značajno otežava položaj mladih na tržištu rada.
Seminar je doprineo otvorenoj komunikaciji i diskusiji visokih predstavnika Sindikata sa mladima i otvorio nova pitanja o mogućnostima uključivanja mladih u sindikalni aktivizam.
Prilog TV Kragujevca možete pogledati ovde:
https://www.youtube.com/watch?v=pHQQ0btaE7c

Na konferenciji mladih „Novi oblici rada“ u organizaciji Panevropskog sindikalnog veća (PERC) i Azerbejdžanskog saveza sindikata (AHIK), koja je održana u Bakuu 8. i 9. septembra 2016. godine, Sekciju mladih SSSS predstavljao je njen član i predsednik Sekcije mladih SSS Vojvodine, Aleksandar Semakin.
Konferencija mladih okupila je predsatvanike mladih iz sindikalnih organizacija 10-ak zemalja, uglavnom sa prostora Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, Azerbejdžana, Albanije, Danske, Estonije, Kazahstana, Moldavije, Rusije, Srbije, Ukrajine i Turske.
Kako je na početku konferencije izvestila Ana Salnikova, programski koordinator Odbora mladih Panevropskog sindikalnog veća, nove forme rada su nestandardne jer ih zakonodavstva ne prepoznaju. Sa novim oblicima rada najviše se susreću mladi i time dolaze u situaciju da sve češće „umesto posla u standardnom smislu, imaju radne zadatke, koje dobijaju ne od poslodavaca već od naručilaca.“ Postavlja se pitanje: gde je u svemu tome sindikat?
Ovakvi poslovi rizični su i po tome što angažovana lica nisu stalno zaposlena, ne rade osmočasovno radno vreme u kolektivu sa drugim zaposlenima, pa ne vide ni potrebu ni mogućnost da se sindikalno organizuju. Mladi ljudi u obavljanju takvih poslova nemaju radnu sigurnost, plaćene doprinose, a troše svoje resurse, odnosno sredstva za rad, koja bi inače trebalo da im obezbedi poslodavac.
Netipični oblici rada su i nestabilni, pa se dolazi do apsurdne situacije da je „zaposlen čovek ujedno i siromašan čovek“. Kako je još primećeno, nacionalna resorna ministarstva, službe za zapošljavanje i ostali organi koji sprovode politiku zapošljavanja, uglavnom govore o kvantitetu (broju) radnih mesta, a ne i o njihovom kvalitetu.
Tokom diskusije i radionica, zaključeno je da sindikatima treba „nova ideološka platforma“ kojom će svoje ciljeve distancirati od političkih. U tom smislu bitna su četiri pravca delovanja sindikata u novonastalim okolnostima koje već uveliko idu više koraka ispred nacionalnih sindikalnih organizacija:

1. Intenzivan rad sa mladom populacijom.
2. Uticaj na promene nacionalnog zakonodavstva koje pokriva ove oblasti, a posebno u sferama koje zakonodavstvo još nije regulisalo.
3. Uspostavljanje odnosa sindikata sa „vlasnicima poslova“ kao novim oblikom poslodavca.
4. Veća uloga sindikata u upoznavanju radne populacije sa problemima koji nastaju kod novih formi rada.

1. Targetiraju grupe i sektore novih zanimanja koje je moguće sindikalno organizovati u budućnosti.
2. Razviju potrebne metodologije i prikupe podatke.
3. Usvoje starategije delovanja u svakoj od specifičnih oblasti i primene ih.

Međunarodna organizacija rada (MOR) predstavila je svoj izveštaj „Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije“ u Beogradu zainteresovanoj javnosti. Istraživanje je predviđeno Nacionalnim programom dostojanstvenog rada od 2013 - 2017. godine i detaljno je sagledalo karakteristike populacije mladih od 15 do 29 godina, uslove rada za mlade u Srbiji, njihova očekivanja, radno vreme, zarade i ostale elemente rada.
Konferenciju su otvorili ministar prosvete Srđan Verbić, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Irena Vojačkova Solorano, Sara Elder iz Programa zapošljavanja MOR a konferenciju je moderirao Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR. U panel diskusiji učestvovali su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, i socijalnih partnera dok je SSSS predstavljao potpredsednik Duško Vuković.
Neki od podataka iz Izveštaja su: stopa mladih koji nisu zaposleni, nisu u procesu obrazovanja ili obuke (tzv. NEET kategorija) iznosi 24,5%. Srbija je u Evropi četvrta po najvišoj stopi nezaposlenosti mladih, posle Španije, Grčke i Makedonije. Stopa nezaposlenosti mladih je 34,5%, stopa aktivnosti mladih 46,1% a stopa zaposlenosti iznosi 30,2%. Stope aktivnosti i zaposlenosti rastu sa nivoom obrazovanja pojedinaca. Mladi muškarci su češće zaposleni a mlade žene češće nezaposlene (35,8% naspram 27,8% kod muškaraca). 28% nezaposlenih nije prijavljeno na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, a čak 51% mladih posao traži duže od 12 meseci. Većina trenutno neaktivnih mladih je na školovanju (79%). Srbija godišnje gubi oko 35000 stanovnika zbog negativnog prirodnog priraštaja.
Ministar je podvukao podatak iz Izveštaja da čak 47,4% mladih radi u neformalnoj ekonomiji odnosno da država mora ponaći način da njihov rad prepozna, registruje i formalizuje kako bi se plaćali porezi a mladi ubirali plodove svog rada. Smatra da preveliki broj studenata nastavlja doktorske studije jer posle osnovnih studija ne nalazi posao, dok ni sticanje drugih akademskih zvanja nije dovoljno promišljeno. Volontiranje bi moralo na bolji način da bude prepoznato kao relevantno, ako već nemaju radno iskustvo koje poslodavci često postavljaju kao jedini kriterijum. Pozvao je i na unapređenje karijernog vođenja i savetovanja već u osnovnim školama.
Sara Elder istakla je da mnogo manji procenat mladih (svega 30,2%) radi nego u Evropi (u proseku 46%) i da se mora uraditi više za otvaranje radnih mesta. Upozoravajuća je činjenica da mladi u proseku gotovo pune dve godine (23,4 meseca) čekaju prvi posao i bivaju demotivisani a njihova znanja i kvalifikacije zastarevaju, umesto da doprinose razvoju.
Autorka Izveštaja Dragana Marjanović iznela je još neke važne podatke, od onih opštijeg karaktera da 60-ak posto mladih živi u urbanim a 40-ak u ruralnim sredinama; da su mlade žene češće u braku/verene/razvedene od mladih muškaraca, da je više mladih iz dobrostojećih porodica završavalo tercijarno (visoko) obrazovanje, kao i da su mladi više obrazovani od roditelja. Stopa zadovoljstva svojim poslom je prilično visoka kod mladih (81,2%) dok bi ipak 51,6% promenilo posao zbog stremljenja ka većoj zaradi (32.7%), želje da se bolje upotrebe stečene kvalifikacije i veštine (23.4%), privremenog karaktera posla (18.0%) i želje da unaprede svoje uslove rada (10.5%).
Prosečan prihod zaposlenih mladih je 29,500 dinara ili manje od 250 evra, što je značajno niže od prosečne zarade u Srbiji. Kada pitamo mlade šta žele da rade, veliki broj želi da bude profesionalac, dok u stvarnosti najveći broj mladih radi u uslugama i prodaji. Više od 50% želi da radi u javnom sektoru, ali čak 17,3% mladih u stvarnosti nema pisani ugovor o radu.
U panel diskusiji Duško Vuković ispred SSSS predložio je da se zbog urgentnosti rešavanja pitanja nezaposlenosti mladih, sledeća godina proglasi „godinom zapošljavanja mladih“, kao i da se povećaju iznosi za aktivne mere zapošljavanja mladih, njihov obuhvat ovima merama, i drugačije usmeravanje novca poreskih obveznika direktno za zapošljivost mladih. Sindikati nameravaju da komuniciraju sa mladima o njihovim radnim pravima i potrebama.
Ceo Izveštaj možete preuzeti na sajtu MOR http://www.ilo.org/employment/areas/youth-employment/work-for-youth/publications/national-reports/WCMS_495533/lang--en/index.htm

22. aprila 2013., države članice EU obavezale su se da uspostave program Garancija za mlade kako bi mladima obezbedili kvalitetnu ponudu radnih mesta, kontinuirano obrazovanje, stažiranje ili obuku u roku od 4 meseca od kako postanu nezaposleni ili napuste formalno obrazovanje. Kroz Inicijativu za zapošljavanje mladih izdvojeno je 6,4, milijarde evra za sprovođenje Garancije za mlade u 2014. i 2015. godini.
Od tada, primena Garancije za mlade na nivou država postala je ključna u unapređenju tranzicije od škole do posla. Međutim, nezaposlenost mladih je još uvek visoka, a broj onih koji nisu ni u obrazovanju, niti na obukama niti zaposleni i dalje raste.
Evropska unija ne može priuštiti sebi cenu žrtvovanja generacije. Nezaposlenost mladih je i dalje goruće pitanje koje se ne može ignorisati i mora ostati prioritet. Stoga podržavamo napore Intergrupe za mlade Evropskog parlamenta kako bi se to osiguralo, i potpuno podržavamo diskusije o Garanciji za mlade i Inicijativi za zapošljavanje mladih u Evropskom parlamentu koje se održavaju danas, 4. jula.
Prilikom usvajanja Garancije za mlade 2013., Komisija je izjavila: da je reč o „ključnoj strukturalnoj reformi usmerenoj na budućnost, gledano na srednje i duge rokove“. Da bi se to i ostvarilo, kontinuirano ulaganje u Garanciju za mlade je ključno putem produženja Inicijative za zapošljavanje mladih. Potrebna su značajna sredstva kao i pojednostavljen pristup Inicijativi za zapošljavanje mladih i Evropskom socijalnom fondu, kako bi se obezbedila ponuda kvalitetnih radnih mesta i dugoročni uticaj modela Garancija za mlade.
Izgradnja partnerstava, uspešna promena svesti i uspostavljanje strukturalnih reformi zahtevaju vreme. Mi u koaliciji civilnog društva, organizacija mladih, socijalnih partnera i gradova Evrope, pozivamo Evropsku komisiju i Evropski parlament da garantuju neophodna sredstva kako bi se širom Evrope sprovela Garancija za mlade – i osiguraju pravo mladih ljudi na kvalitetno radno mesto.

Redovni sastanak Odbora mladih RSS „Solidarnost“ održan je od 08-09.05.u Bečićima s obzirom da ove godine Crna Gora, po principu rotacije, predsedava ovom mrežom. Sastanak je započeo pozdravnim rečima Ivane Mihajlović, koordinatorke Sekcije mladih Unije slobodnih sindikata Crne Gore i Emilije Grujić, koordinatorke na zajedničkom projektu „On the way to the EU“ (http://www.onthewaytoeu.net/). Sastanku su prisustvovala po dva predstavnika mladih ispred devet sindikalnih centrala - članica RSS Solidarnost.
Mladi su, na samom početku, predstavili najnovije aktivnosti svojih sekcija, sa posebnim fokusom na kampanje koje su sprovedene ili se sprovode u cilju organizovanja i uključivanja novih članova...
(klikni za nastavak teksta)

Sekcija mladih SSSS i Fondacija Fridrih Ebert 1. aprila organizovali su konferenciju „Mladi na tržištu rada“ u Beogradu. Predsednica Sekcije Bojana Bijelović Bosanac istakla je visoku stopu nezaposlenosti mladih u zemlji koja iznosi 43,3%, visoku stopu neaktivnosti mladih od 71%, broj dugoročno nezaposlenih mladih i druge nepovoljne karakteristike populacije do 30 godina. Studije su ukazale da generacija tzv. „milenijalaca“ u Srbiji sazreva 10 godina nakon svojih vršnjaka u Danskoj.
Predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazala je da aktivne mere zapošljavanja kao posebno ugroženu grupu prepoznaju mlade do 30 godina, skrećući i pažnju da bi mladi sindikalci trebalo više da se uključe u rad Saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou. Predstavnik SSSS govorio je da socijalni dijalog ne funkcioniše na pravi način kao i da sindikati nemaju stvarno pravo glasa na zakonodavstvo koje se odnosi na radnike ili zapošljavanje. Iz Instituta ekonomskih nauka čulo se pak, da za 10 godina Srbija više neće imati problem nezaposlenosti zbog niskog nataliteta kao i velikog broja mladih koji odlaze iz zemlje u potrazi za poslom.
Predsednica Komiteta mladih Panevropskog sindikalnog veća PERK Tatjana Marjan predstavila je neke od evropskih instrumenata i mera u borbi za zapošljavanje mladih i istakla da je pitanje (ne)zaposlenosti prioritet i za sam PERK. Član Odbora mladih Evropske konfederacije sindikata govorio je o iskustvima u primeni Evropskih garancija za mlade u Sloveniji i ukazao da su potrebna poboljšljanja mere kako bi zaista dovela do toga da mladi rade na kvalitetnim radnim mestima i da ne budu zamenjivani kada istekne minimalni rok mere.
Na kraju je predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) predstavio predlog praktične politike „Nacionalni program za zapošljavanje mladih do 2020“ i istakao neke od primera dobre prakse.
Učesnici su zaključili da je za održivost i trajnost rešenja problema nezaposlenosti neophodna saradnja institucija sa sindikatima i organizacijama za mlade. Treba reformisati sistem obrazovanja u Srbiji kako bi postao više praktičan i omogućio smanjenje jaza između ponude i potražnje na tržištu rada.

Na Regionalnoj radnoj grupi koja je održana na Ohridu u Makedoniji od 30.01. do 31.01.2016. prisustvo su uzeli članovi sekcija mladih iz sindikata Makedonije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Slovenije, Crne Gore, Srbije i sa Kosova. Radionica je održana u okviru projekta “Na putu ka EU” Regionalna saradnja "Solidarnost" uz podršku Evropske komisije i Evropske konfederacije sindikata.
Posle uvodne reči organizatora radne grupe i domaćina predstavili su se svi učesnici grupe pojedinačno. Nakon pojedinačnog predstavljanja svaka sekcija - članica radne grupe se video prezentacijom predstavila ostalim učesnicima. Ukratko su se predstavljale organizacija sekcije mladih, njihov način organizovanja i delovanja. Svaka od članica tokom prezentacije je iznela svoje prednosti i nedostatke u organizaciji i sprovođenju svojih aktivnosti.
Prvog dana diskusije akcent je stavljen na položaj mladih u sindikalnim organizacijama, njihovi problemi, prednosti i nedostaci. Glavna tema drugog dela sastanka je bilo organizovanje i privlačenje mladih, motivacija postojećih mladih članova, mehanizmi za održivo organizovanje mladih radnika kao i kampanje za socijalno umrežavanje i povezivanje uz sve veće korišćenje prednosti i mogućnosti društvenih mreža, kao vida animiranja, organizovanja i okupljanja članova.
Drugog dana rada Regionalne grupe tema je bila nezaposlenost i stručno osposobljavanje mladih. Na ovu temu izdašno izlaganje je imao Želimir Stanić (ispred Zveze svobodnih sindikata Slovenije i sindikata Mladi +) član Odbora mladih Evropske konfederacije sindikata (EKS). Predstavio je strukture mladih u EKS, njihovo pridruživanje i organizaciju. Posle ove teme Regionalna grupa je svela svoje utiske i zaključke, učvrstila međusobne kontakte i diskutovala o strategijama za dalje i uspešnije delovanje i organizovanje.
Nakon ovog skupa Regionalne radne grupe mogao bi se izvući zaključak da je potrebno još više i ranije početi sa razvijanjem svesti među mladima o pojmu i svrsi sindikata u jednom društvu. Takođe je potrebno razviti i tražiti nove načine za animiranje i organizovanje mladih u sindikatima, a sve u skladu sa razvojem informacionih tehnologija tj. poseban akcent staviti na veću upotrebu društvenih mreža (Facebook, Twitter, e-mail-ing i druge). Obratiti pažnju na očuvanju članstva i njegovo motivisanje kao i na kvalitetnije stručno usavršavanje.

Nova predsednica Sekcije mladih u Savezu samostalnih sindikata Srbije je Bojana Bijelović-Bosanac.
Ona je ponovo izabrana na tu funkciju na Izbornoj sednici Sekcije mladih, održanoj 7. decembra.
Na sednici su usvojena i Pravila o radu i Plan rada za period 2015-2020, a izabran je i Izvršni odbor Sekcije.
Bojana Bijelović-Bosanac je diplomirani politikolog, zaposlena kao stručni saradnik u međunarodnom odelјenju SSSS i predsednica Sekcije u prethodnom sazivu.

Poslednje aktivnosti Regionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“ u 2014. godini održane su 12.11. – 13.11. u Tuheljskim Toplicama (Hrvatska) gde su paralelno održani sastanci Regionalnog sindikalnog veća i Odbora mladih.
Uvodno-pozdravnu reč, predstavljanje programa i ciljeva sastanka Odbora održala je Emilija Grujić, predstavnica Fondacije Friedrich Ebert – Regionalne kancelarije za radne odnose i socijalni dijalog, sa sedištem u Beogradu koja podržava rad Odbora mladih i Danijel Leš, predsednik Sekcije mladih SSSH.
Nakon toga, sve prisutne sekcije mladih predstavile su projekte za kampanje koje su nastale na 3. kampu mladih RSS „Solidarnost“ u Mariji Bistrici u septembru 2014. Sekcija mladih SSSS je tada pripremila kampanju na temu „Edukacija maturanata u srednjim stručnim školama o radnim pravima i sindikatu“.
Razgovaralo se o sprovođenju Rezolucije RSS „Solidarnost“ o unapređenju položaja mladih u sindikatima, usvojene u martu 2014. Predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac izvestila je prisutne da je već u aprilu 2014. Predsedništvo SSSS usvojilo Predlog Sekcije mladih od četiri mere za realizaciju Rezolucije, a u junu je Veće SSSS usvojilo Odluku o održavanju izbora u Savezu samostalnih sindikata Srbije kojom se predviđa odgovarajuća zastupljenost žena i mladih u organima odlučivanja. Predsednik SSSS uputio je dopis samostalnim sindikatima i sindikatima na teritoriji o što većem procentu uključivanja mladih i žena u aktivnosti sindikata i na rukovodeće pozicije.
Nakon kratkog predaha, izlaganje je imao Nikola Buković, predstavnik Mreže mladih Hrvatske, koji je predočio pozitivne rezultate saradnje između nevladinih organizacija širokog spektra i sindikata na primeru građanske inicijative „Ne damo naše autoceste" protiv koncesioniranja već izgrađenih auto-puteva u Hrvatskoj. MMH i SSSH već su uspešno sarađivale na pitanjima položaja mladih na tržištu rada i nastupile prema Vladi Hrvatske u 2013. po pitanju Garancija za mlade. Saradnju dalje treba posebno razvijati na polju zapošljavanja mladih.
U drugom delu sastanka održana je zajednička sednica Regionalnog sindikalnog veća i Odbora mladih, gde su predstavljene sve kampanje. Ovom delu sastanka prisustvovali su i predstavnici Međunarodne i Evropske konfederacije sindikata, Međunarodne organizacije rada i drugi gosti. Zamenik generalnog sekretara Međunarodne konfederacije sindikata Jap Vinen ocenio je sa zadovoljstvom da mladi dobro znaju šta društvo želi i šta je potrebno da sindikati urade. Istovremeno je poručio da mladi moraju naći način da realizuju svoje ideje dok vođe treba da imaju poverenje i podršku za njih. Nakon toga usledila je rasprava vezana za probleme mladih, podršci radu mladih, modelima uključivanja u sindikalni rad.
S obzirom na rotacioni princip u predsedavanju Regionalnim savetom „Solidarnost“ dogovoreno je da u 2015. godini domaćini budu sindikalne centrale iz Makedonije.
Idućeg dana, članovi Odbora mladih RSV Solidarnost prisustvovali su međunarodnoj konferenciji „Novi put za Hrvatsku i Europu: Sindikalna strategija i akcijski plan" gde se u panel diskusiji govorilo o smeru u kojem treba Hrvatska ići.

Po treći put od 2011. godine, Fondacija Fridrih Ebert, kancelarija za Srbiju i Crnu Goru, podržala je posetu mladih aktivista Nemačkog saveza sindikata DGB mladim sindikalcima u Srbiji. Ovaj put poseban doprinos dala je predstavnica Unije slobodnih sindikata Crne Gore predstavljanjem projekta za poboljšanje uslova stručnog obrazovanja mladih uz aktivne mere zapošljavanja.
Bojana Bijelović Bosanac, predsednica Sekcije mladih SSSS istakla je važnost uključivanja mladih u organe sindikata i podsetila prisutne na poruku predsednika SSSS, Ljubisava Orbovića upućenu Samostalnim sindikatima, a u vezi predstojećih sindikalnih izbora.
- U poruci je naglašeno da se tokom predstojećih izbora u sindikalnim organizacijama poštuje odgovarajuća zastupljenost mladih i žena i da se podrži njihov izbor na rukovodeće pozicije u sindikatu, kazala je Bijelović Bosanac dodajući da je jako važno da se dobije i povratna informacija nakon izbora, kako bi znali da li je i koliko učinjeno na polju povećanja vidljivosti i uključenosti mladih u organe sindikata.
Bojan Lađevac predstavnik Fondacije Fridrih Ebert istakao je da su mladi u sindikatu jedno od težišta rada FES-a.
- Nadam se da će mladi u sindikatu dobiti bolji položaj i da će rad mladih i dalje da se razvija, kazao je Bojan Lađevac.
Harun Demirkan, koordinator Međunarodne grupe mladih Nemačkog saveza sindikata DGB i aktivista granskog sindikata usluga Ver.di kazao je da u okviru DGB-a kao krovne organizacije deluje osam različitih granskih sindikata i da svi imaju organizovane sekcije mladih.
- Svi radimo u okviru Nemačkog saveza sindikata, kao krovne organizacije, ali smo u najvećoj meri nezavisni. DGB kao krovna organizacija ima oko 6 miliona članova i svi mlađi od 27 godina su članovi Sekcije mladih, ima ih blizu 500 000. Član sindikata i Sekcije mladih može biti svaki zaposleni, radnik, učenik, student i nezaposleni.
Mi kao predstavnici Sekcije mladih u okviru DGB-a, zalažemo se za unapređenje mogućnosti mladih da dobiju dobro, kvalitetno obrazovanje. Takođe se trudimo da imamo sluha za želje mladih u vezi sa njihovim obrazovanjem, a informacije o tome koje su njihove potrebe dobijamo od naših kontakata u obrazovnim institucijama.
On je naglasio važnost sistema dualnog obrazovanja, koji je bitan faktor u borbi sa nezaposlenošću mladih.
- Dualni sistem obrazovanja predstavlja srednje stručno školovanje uz praksu u određenom preduzeću. Sindikati nastoje da svojim mladim članovim, učenicima u procesu dualnog obrazovanja, obezbede zasnivanje radnog odnosa u istom preduzeću. - Posebno je važno istaći da ste u sistemu dualnog obrazovanja plaćeni za rad koji obavljate u preduzeću. Sistem obezbeđuje pogodnosti i privredi i mladima. Privreda dobija spremnu, adekvatno obučenu i motivisanu radnu snagu dok mladi dobijaju sertifikovanu potvrdu o stečenim veštinama i radnom iskustvu, zaradu i bolju perspektivu na tržištu rada.
Tanja Šindevolf iz Sindikata obrazovanja i nauke GEW učesnicima seminara dala je informacije vezane za istrumente koje sindikat koristi za komunikaciju sa mladima. Kao jedan od najbitnijih instrumenata ona je navela obilazak škola koje učestvuju u dualnom sistemu obrazovanja. - Od pre nekoliko godina na nivou cele države, ali i na nivou pokrajina i regiona tim (sastavljen od sindikalnog predstavnika mladih, kojem je to glavno zaduženje odnosno osnovna funkcija, i dobrovoljaca, uglavnom studenata, koji su prošli odgovarajuću obuku) obilazi škole u sistemu dualnog obrazovanja.
Tomas Štrase, iz industrijskog sindikata IG BAU objasnio je učesnicima seminara da u Nemačkoj ne postoji jedinstveni zakonski akt koji reguliše oblast radnog prava.
- Nemamo jedinstven zakon o radu, već radno pravo proizilazi iz mnoštva različitih zakona. Recimo saodlučivanje na nivou preduzeća, regulisano je Ustavom, tako da u procesu donošenja odluka u firmi učestvuju osim sindikata i saveta zaposlenih i predstavnici mladih koji su u sistemu dualnog obrazovanja.
Radnici angažovani preko agencija mogu se učlaniti u odgovarajući granski sindikat u sastavu DGB i za njih važe odgovarajući sektorski kolektivni ugovori i uslovi poput npr. ugovorene minimalne zarade. Za radnika preko agencije zarada i uslovi rada moraju biti isti kao za stalno zaposlenog u preduzeću. Više nije dozvoljeno da preduzeće otpusti svoje radnike, primi ih u posebnu agenciju za privremeno zapošljavanje i potom ih ponovo angažuje pod lošijim uslovima.
Ivana Mihajlović, pravni savetnik u Uniji slobodnih sindikata Crne Gore naglasila je da je rad preko agencija i u toj zemlji izazvao mnoge diskusije. Agencije predviđene za privremeno ustupanje zaposlenih postaju prave agencije za lizing radnika koji ne mogu da napuste začarani krug privremenih i nesigurnih poslova. Program stručnog osposobljavanja mladih bez radnog iskustva, pokrenut od Vlade Crne Gore 2012. godine pokazao je da mnogi poslodavci nemaju stručne, tehničke, ljudske i prostorne kapacitete da realizuju stručnu i mentorsku obuku mladih. Istovremeno se kroz istraživanje Unije slobodnih sindikata pokazalo da mladi ne poznaju stvarno svoja radna prava ali su dobili stručnu pomoć od sindikata u vidu seminara, informativnih materijala, SOS linije. Projekat USSCG zaštite prava mladih na tržištu rada doprineo je povećanju svesti kod mladih uključenih u aktivne mere zapošljavanja, uključio veći broj mladih u aktivnosti sindikata i nevladinog sektora i predstavlja dobar model približavanja mladima. USSCG je na osnovu dobijenih rezultata predstavio državi nedostatke u monitoringu i evaluaciji ovakvih programa i ponudio izmene i dopune Zakona o stručnom osposobljavanju lica sa stečenim visokim obrazovanjem. Vladi je dostavljen i predlog Okvira kvaliteta različitih angažmana mladih bez zasnivanja radnog odnosa.
Međunarodni skupovi mladih su izuzetno korisni zbog intenziteta razmene iskustava, mišljenja, ideja i potencijalnih rešenja, i u cilju razvoja dalje sindikalne saradnje i projekata.

ZAKLJUČCI (.pdf)

Od 1. - 3. oktobra 2014. godine u Ljubljani (Slovenija) održan je Šesti susret 20-ak mladih sindikalaca iz zemalja Jugoistočne Evrope i Nemačke. Skup je ove godine nosio naziv „Prekarno zapošljavanje i borba sindikalne omladine za dostojanstven rad“. Regionalna kancelarija Fondacije Fridrih Ebert za radne odnose i socijalni dijalog podržala je ovaj događaj po poslednji put i najavila izmenu dosadašnjeg načina rada. Sekciju mladih SSSS predstavljala je predsednica Bojana Bijelović Bosanac.
Skup je otvorio Dušan Semolič, predsednik organizacije domaćina Saveza slobodnih sindikata Slovenije. Istakao je dobru saradnju sindikata u regionu i solidarnost koja je ove godine bila preko potrebna zemljama pogođenim poplavama. Predsednica posebnog sindikata „Mladi plus“ pri ZSSS, Zala Turšič, izvestila je kolege iz regiona o aktivnostima koje sprovode za mlade članove i načinu rada.
Prvog dana tema je bila „Prekarnost u Evropi“ o čemu je uvod dao Goran Lukič, izvršni sekretar ZSSS. Karakteristika savremenih radnih odnosa u mnogim zemljama je izuzimanje sve više oblika rada iz zaštite radnog zakonodavstva tako što se pojedinci angažuju ugovorima kao samozaposleni umesto ostvarivanjem radnog odnosa. Sve više sektora zahvaćeno je pojavom da radnici rade isti posao koji bi obavljali kao zaposleni ali su samo radnici pod ugovorom o autorskom delu ili sličnom obliku kao samozaposleni, koji nisu u radnom odnosu. Na taj način oni bivaju izuzeti iz kolektivnog ugovora, nemaju pravo na štrajk ili obustavu rada, u cenu njihovog angažovanja nisu uračunati porezi i doprinosi već sve to postaje isključiva briga radnika.
Moguće rešenje je da se dosadašnja praksa propisivanja radnih standarda za zaposlene kroz radno zakonodavstvo prekine, odnosno da ubuduće zakonodavstvo obezbedi iste uslove rada za sve radnike.
Profesor radnog prava na Univerzitetu u Ljubljani Barbara Kresal podsetila je da je reč „prekarnost“ novijeg datuma ali da sama pojava nije. Obuhvata nesigurne i nepredvidljive oblike rada, uz mala primanja, bez odgovarajuće zaštite na radnom mestu, bez sindikalnog organizovanja. Države danas ratifikuju obaveze poput konvencija Međunarodne organizacije rada ili Evropsku socijalnu povelju ali ne poštuju sopstveni Ustav, zakone, statute međunarodnih organizacija čije su članice (npr. Ustav MOR), i time tiho podrivaju stečena prava radnika i praktično urušavaju sistem koji se gradi od 19. veka.
Od 2008. godine skoro sve države-članice Evropske unije globalnu ekonomsku krizu su iskoristile da uruše radna prava i izmene zakone o radu, iako prava radnika nisu izazvala krizu. Četiri su oblasti najpogođenije. Radno vreme, atipično zapošljavanje, način otpuštanja i otkazi ugovora o radu, sistemi kolektivnog pregovaranja. Čak i u zemljama koje nisu pretrpele jake posledice od krize, i bez ijedne smernice ili zahteva iz same EU, države su izmenile u negativnom smeru radne propise. To je jedan od pokazatelja demokratskog deficita Evropske unije, zbog kog građani nemaju dovoljan uticaj na sprovođenje politika. Trendovi fleksibilizacije i deregulacije su postojali i ranije, međutim razmere i posledice trenutnog trenda su navele Međunarodnu organizaciju rada da ispita da li ovakve reforme daju rezultate. Zaključeno je da „lek ubija pacijenta“ i da ne podstiče pravo zapošljavanje. Prekarnost ipak postaje trend i standardni način u zapošljavanju mladih dok se istovremeno vrši pritisak na stalno zaposlene i izaziva socijalna kompeticija ko će raditi za manje. Zaključeno je ponovo da bi rešenje bilo da zakoni o radu garantuju isti minimum prava svim radnicima.
Tema drugog dana bila je „Zapošljivost mladih i socijalni dijalog“. Predstavnici Međunarodne grupe mladih Nemačkog saveza sindikata DGB predstavili su sistem dualnog stručnog obrazovanja u toj zemlji. Zakon o stručnom obrazovanju uređuje ovu oblast kao nadležnost savezne države. Na taj način u stručnim srednjim školama 1/3 sadržaja predmeta je opšte-obrazovnog tipa dok su 2/3 stručnog karaktera. Veći deo školovanja (praktična obuka) se odvija u preduzeću u struci a manji (teorijski) u samoj školi. Poslodavac i učenik potpisuju Ugovor o stručnom obrazovanju i obuci koji predviđa prava i obaveze obe strane i zaštitu za učenike. Učenici time stupaju u radni odnos i njih štiti Zakon o radu i ukoliko postoji, kolektivni ugovor u preduzeću. Dodatnu zaštitu pruža im Zakon o omladini, što mlađe od 18 godina štiti više od ostalih zaposlenih. Od nedavno se uvodi i novi model dualnog studiranja zbog potreba „vezivanja“ inženjera i stručnjaka za preduzeće. I studenti provode dva dana nedeljno na fakultetu, 3 u preduzeću.
Trenutno u Nemačkoj postoji 348 zanimanja, od kojih su 163 modernizovana od 2001. godine i uvedeno je sasvim novih 45. Sistem se konstantno aktuelizuje a neka zanimanja su nestala. Ovaj model se razvija od 1969. godine i pokazuje mnoge prednosti i za privredu i za tržište rada odnosno zapošljavanje. U ovom trenutku Nemačka sarađuje sa 40 država na prenošenju svojih iskustava. Sindikati međutim vide prostora za svoje veće učešće i time poboljšanje samog sistema, i posebno se insistira na instrumentu kolektivnih ugovora.
Tema trećeg dana je bilo „Društvene mreže kao instrument organizovanja“, uz prezentacije slovenačkih kolega. Istaknut je značaj sindikalnog informisanja na ovaj način, preko Fejsbuka, Tvitera, Instagrama, Jutjub-a, a koji nije ni skup ni vremenski zahtevan da sindikati izveste članstvo o svojim aktivnostima, stavovima, uspesima. Posebno su mladi ciljna grupa s obzirom da mali broj prati štampane medije ili se informiše preko televizije, pa je internet prvi izvor informacija za njih. Istovremeno se veb-sajt ne sme zaboraviti jer je on zvanično „lice“ organizacije, ali su istaknute i prednosti njegovog povezivanja sa pomenutim društvenim mrežama radi većeg uključivanja i doprinosa članstva. Diskutovalo se o iskustvima u pristupu članstvu, načinima informisanja, PR-u sindikata.
Dosadašnji skupovi u ovom formatu su doprineli povezivanju mladih posebno u regionu Jugoistočne Evrope, razmeni iskustava, intenzivnijoj saradnji i širenju informacija, kao i upoznavanju prilika u Evropskoj uniji. Svi učesnici su istakli neophodnost nastavka saradnje i kroz druge projekte.

Od 18.09.-21.09.2014. u gradiću Marija Bistica (Hrvatska) održan je III Kamp mladih Regionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“ sa temom „Mladi u sindikatu - novi načini komuniciranja, pristupa i organizovanja mladih“. Organizator i domaćin ovogodišnjeg Kampa, po rotacionom principu, je Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Hrvatske. Učestvovalo je 46 učesnika iz svih zemalja bivše Jugoslavije iz 8 sindikalnih centrala članica RSS „Solidarnost“, i goste iz Austrije, granskog sindikata PRO-GE.
Na početku rada sve sekcije predstavile su svoje aktivnosti u poslednjih godinu dana sa fokusom na iskustvima i praksama u komuniciranju s mladima, i organizovanju i učlanjivanju mladih. Nakon predavanja o novim i starim načinima komunikacije učesnici su vežbali argumentaciju za pristup potencijalnim članovima. Gosti iz austrijskog sindikata PRO-GE, članice centrale OGB, predstavili su sopstvena iskustva u komuniciranju i učlanjivanju mladih imajući u vidu da je dualni sistem obrazovanja u Austriji otvorio mogućnost da članovi sindikata postanu i đaci već sa 13-14 godina, dok je predstavnik Sindikata graditeljstva Hrvatske govorio o pristupima učlanjavanju na terenu. Njihova iskustva upućuju na potrebu individualizacije pristupa i približavanju uloge sindikata iz ugla svakog pojedinačnog člana. Započet je grupni rad na idejama za mini-kampanje na temu komuniciranja i/ili učlanjivanja mladih. Svaka sekcija je prema sopstvenim potrebama i mogućnostima birala teme, zbog čega je petočlana delegacija Sekcije mladih SSS Srbije izdvojila približavanje sindikata maturantima kroz edukaciju u školama.
Predstavnici SSSH nastavili su drugog dana predavanje o pripremi i vođenju kampanja osmišljavanjem aktivnosti, poruka i komunikacijskih alata nakon čega su sekcije dovršile svoje radove i predstavile ih. Sve prezentacije o kampanjama moći ćete uskoro da preuzmete na sajtu http://www.rss-mladi.org/
Na kraju Kampa se razgovaralo o agendi predstojećeg sastanka Odbora mladih RSS „Solidarnost“ u novembru 2014. godine i potrebi da se zajednički sajt kao platforma za informisanje i komunikaciju češće dopunjuje aktuelnostima.
Ovaj regionalni projekat finansira Regionalna kancelarija Fondacije Friedrich Ebert za radne odnose i socijalni dijalog u Jugoistočnoj Europi sa sedištem u Beogradu.

Vlada Srbije ne odustaje od kršenja socijalnog dijaloga, zakona i procedura javne rasprave u neoliberalnom naletu zakidanja prava radnika, mladih, penzionera. Uprkos upozorenjima reprezentativnih sindikata - Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja nije uvažilo upozorenja sindikata da se neće odreći proširenog dejstva kolektivnih ugovora i pristati na umanjenje zarada. Pored svega Ministarstvo je mimo Radne grupe za Zakon o radu unela 16 novih odredbi o kojima nije bilo rasprave i u roku od 24 sata premijer Srbije je zakazao sednicu Vlade za subotu 11. jul 2014. kako bi dva sistemska zakona o kojima Socijalno-ekonomski savet mora da se izjasni, bez toga bili upućeni u Skupštinu Srbije.
Bez ikakve prethodne najave ili konsultacija sa socijalnim partnerima i javnošću, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja najavilo je izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Mere će posebno pogoditi sadašnje generacije mladih jer predviđaju kaznene penale za penzionisanje bez punog radnog staža, koji će iznositi najmanje 40 godina. Starosna granica i za žene i za muškarce od 2024. do 2032. godine podizaće se tako da odlaze u penziju u 65 godinu, a umanjenje za svaki mesec prevremenog penzionisanja iznosiće 0,34%, do maksimalnog umanjenja od 20,4%. Pored toga dalje podizanje starosne granice za penzionisanje ugroziće ionako slabo zapošljavanje mladih od kojih je čak 60% dugoročno nezaposleno, a 233.000 mladih do 30 godina u Srbiji je nezaposleno.
Najavljene mere neprihvatljive su mlade i zaposlene i nezaposlene, zbog čega su aktivisti Sekcije mladih SSSS učestvovali na protestu reprezentativnih sindikalnih centrala 11. jula tokom sednice Vlade, ispred same zgrade. Učestovovalo je oko 2000 radnika i građana iz svih krajeva Srbije koji su se organizovali u najkraćem roku. Vlada je međutim usvojila predloge i Zakona o radu i Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i uputila ih u Narodnu skupštinu na usvajanje koje očekuje već u četvrtak 17. jula.
Sindikati su za naredne dane najavili niz aktivnosti i prikupljanje potpisa građana protiv usvajanja ovih i Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju, kao i kampovanje ispred Skupštine u znak protesta.

Samostalni sindikat putara Srbije organizovao je seminar "Uključi se i pokreni druge!" za svoje mlade članove na Kopaoniku, od 25-27. juna 2014. godine. Učesnici su imali mogućnost da se upoznaju sa radom granskog sindikata, kao i da čuju iskustva svojih kolega o sindikalnom organizovanju i aktivnostima sindikata. Takođe je bilo govora i o organizovanju kampanja, naročito kampanje usmerene na podsticanje aktivnog učešća mladih u sindikatu.
Seminar je organizovan uz podršku Internacionala radnika građevinarstva i prerade drveta BWI i preduzeća Novi Pazar put.

Fondacija Fridrih Ebert organizovala je drugu „Sindikalnu akademiju“ u Banji Vrujci od 5-8. juna 2014. godine. Dvadesetak mladih članova Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih sindikata Srbije bili su učesnici najkompletnije edukacije o sindikalnim temama.
Teme su bile raznolike: od upoznavanja sa radnim zakonodavstvom i pravcima najavljenih izmena, osnova sindikalizma i kolektivnog pregovaranja u praksi, internacionalnog sindikalnog rada i međunarodne solidarnosti, do diskusija o sindikatima danas i sindikalnoj strategiji, stanju socijalnog dijaloga, sindikatima u nacionalnoj ekonomiji, aktivizmu i organizovanju mladih, političkim ideologijama.
Predavači su bili profesori Univerziteta, zatim eminentni stručnjaci za sindikalne prilike, iskusni sindikalni aktivisti kao i mladi entuzijasti koji su predstavili dobre kampanje i iskustva u zemlji. Spajanjem iskustva i mladosti na strani predavača došlo je do pravog sinergetskog efekta sa učesnicima i prenosa znanja, razvoja diskusije, spoznavanja novih mogućnosti za dalje delovanje.
Učesnici su istakli zadovoljstvo kvalivetom predavanja i diskusija, mnoštvom novih saznanja i da je potrebno organizovati više sličnih edukacija kao i grupnog rada. Edukacija je prvi stepen ka poznavanju sindikalnog pokreta, sticanju motivacije, umrežavanju i razmeni ideja sa drugim aktivistima i konačno, iniciranju i preduzimanju konkretnih aktivnosti.

Savez samostalnih sindikata grada Subotica je u subotu 24. maja 2014. godine za mlade članove u firmama Simens i Kontinental, u kojima su nedavno formirane sindikalne organizacije, organizovao seminar radi upoznavanja sa osnovnim funkcijama ove organizacije.
Pravnica Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Željka Jorgić Đokić obavestila je mlade članove o pravcima izmena radnog zakonodavstva. Upozorila je da izmene sužavaju obim radnih i sindikalnih prava. Mladi radnici su bili veoma zainteresovani za instrumente i mehanizme ostvarivanja svojih prava, učešće u kolektivnim aktivnostima i posebno elemente radnih odnosa koji bi mogli biti pogoršani najavljenim izmenama Zakona o radu, kroz drugačije vrednovanje smenskog rada, umanjenje regresa, računanje minulog rada samo za rad kod poslednjeg poslodavca, itd.
Predsednica Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije Bojana Bijelović Bosanac predstavila je aktivnosti mladih sindikalaca u Srbiji u prethodnim godinama. Tu su između ostalog inicijative koje je Sekcija mladih SSSS upućivala organima Saveza sindikata Srbije za unapređivanje položaja mladih u sindikatu, saradnji sa nevladinim sektorom i partnerskim organizacijama na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou, kampanjama i edukacijama koje je organizovala i uopšte mogućnostima za učešće mladih sindikalaca u širim aktivnostima.
Kako sve to izgleda u praksi potencijalnim mladim aktivistima predočio je potpredsednik SSSG Subotica Ištvan Huđi podsećajući na uspešne aktivnosti koje su vođene u subotičkim preduzećima. Domaćin skupa je podsetio na konstantnu podršku idejema mladih i da su vrata SSSG uvek otvorena za njihove inicijative.

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije je 10.04.2014. godine jednoglasno usvojilo Predlog mera za unapređenje položaja mladih u sindikatu. Predlog koji je pripremio Izvršni odbor Sekcije mladih SSSS fokusiran je na četiri elementa, izdvojena na zajedničkom sastanku Regionalnog sindikalnog saveta (RSS) „Solidarnost“ i Odbora mladih RSS u Tuhelju (Hrvatska) 27-28.02.2014. RSS „Solidarnost“ okuplja reprezentativne sindikalne centrale iz 6 bivših jugoslovenskih republika i na sastanku u Beogradu u julu 2012. godine Savet je usvojio Rezoluciju o unapređenju položaja mladih u sindikatima. U Tuhelju je ocenjeno da je pred sindikatima-članicama RSS „Solidarnost“ konkretizacija Rezolucije.
U prilogu možete preuzeti usvojeni Predlog mera radi njegove realizacije u Samostalnim sindikatima i Savezima samostalnih sindikata na teritoriji.

PRILOG (.pdf)

U organizaciji Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije 8. aprila u Beogradu, održano je predavanje o sindikatima u Švedskoj i njihovim mladim aktivistima. Prezenter je bio Tomas Edin, stažista u Olaf Palme Centru, švedskoj nevladinoj organizaciji koja podržava rad i umrežavanje sindikata u Srbiji.
Edin je govorio o korenima radničkog pokreta u Švedskoj i istakao da je prvi sindikat u ovoj zemlji - granski sindikat tekstilnih radnika, osnovan još 1870. godine, a da je krovna ogranizacija LO nastala nešto kasnije 1898. godine spajanjem 14 granskih sindikata. Objasnio je da LO blisko sarađuje sa švedskom Socijaldemokratskom partijom radi ostvarivanja ciljeva. Kao još jednu specifičnost ovog Sindikata Edin je naveo da članovi sindikata mogu biti i nezaposlena lica i studenti, kao i radnici koji su ostali bez posla. Istaknuta je važnost kolektivnih ugovora i bilateralnog pregovaranja, s obzirom da u ovoj zemlji ne postoji sistemski Zakon o radu.
Ovim predavanjem članovima Konferencije Sekcije mladih približena je uloga mladih u švedskim sindikatima, njihove aktivnosti, kao i načini privlačenja novih mladih članova,. Posebno interesantna su bila izlaganja o sindikalnim kampanjama, pre svega o tradicionalnim posetama sindikalnog tima mladima na letnjim poslovima i njihovom informisanju o postojanju i aktivnostima sindikata.

Na poziv Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Hrvatske i uz podršku Regionalnog projekta Fondacije Fridrih Ebert za radne odnose i socijalni dijalog u Jugoistočnoj Evropi, u Tuheljskim Toplicama (Hrvatska) 27-28. februara 2014. godine održan je redovni sastanak Odbora mladih Regionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“.
Na temu „Mladi radnici u kontekstu izmena radnog i socijalnog zakonodavstva“ mladi sindikalni aktivisti su bili jedinstveni u zaključku da pravci izmena radnog i socijalnog zakonodavstva iz šest država bivše Jugoslavije imaju za cilj drastično umanjenje prava radnika i otežavanje njihovog organizovanja, što će se posebno odraziti na položaj mladih kao ranjive grupe na tržištu rada. Predstavnici sekcija mladih su nakon detaljnog upoznavanja sa radnim i socijalnim zakonodavstvom u predstavljenim državama, konstatovali da atipični i nesigurni oblici rada uzimaju sve više maha, dok se teško izborena prava radnika ukidaju ili sužavaju. Istovremeno dolazi do pojačanog fragmentiranja tržišta rada, marginalizovanja sindikata i opadanja sindikalnog organizovanja.
Razmena iskustava oko čitavog procesa, a posebno borbe u zadržavanju postojećih prava radnika ključni je zadatak sindikata. Mladi aktivisti su bili jedinstveni u stavu da je osnaživanje sopstvenih kapaciteta neophodni pravac u organizovanju sindikata i borbi sa aktuelnim i budućim iskušenjima. U tom smislu, podmlađivanje članstva i rukovodećih struktura sindikata, snažno podupiranje unutrašnjeg i spoljašnjeg informisanja i podsticanje i razvoj sindikalnog obrazovanja istaknuti su kao glavni ciljevi kojima sindikati u regionu moraju stremiti.
Na sastanku Odbora mladih razgovaralo se o apliciranju za zajednički projekat iz evropskih fondova, zatim o tradicionalnom Kampu mladih koji će se ove godine održati u Hrvatskoj, o veb-sajtu Odbora mladih RSS „Solidarnost'' (www.rss-mladi.org), kao i o drugim planiranim aktivnostima ovog Odbora. Aktivisti Sekcije mladih SSSH izneli su primere i rezultate dobrih praksi u učlanjavanju i organizovanju mladih sindikalaca (prezentaciju možete preuzeti ovde
http://www.rss-mladi.org/index.php/hrvatska/sekcija-mladih-sssh/aktuelno-sssh/469-prezentacija-iz-hrvatske).
Drugog radnog dana po prvi put je održan zajednički sastanak Regionalnog sindikalnog saveta i Odbora mladih, gde su lideri sindikata i predstavnici mladih imali priliku da iznesu stavove i diskutuju u vezi sa položajem mladih u sindikatu. Sekcije mladih će u narednom periodu pripremiti predloge za konkretizaciju Rezolucije o unapređenju položaja mladih u sindikatima usvojene 2012. godine.
Sekciju mladih SSSS predstavljale su predsednica Sekcije Bojana Bijelović Bosanac i predsednica Sekcije mladih SSS Vojvodine Željka Jorgić Đokić.

U Beogradu na Pravnom fakultetu je od 10 – 12. januara 2014. godine održana Druga redovna Skupština Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Predsednica Sekcije mladih SSSS i član Saveta mladih članova sindikata pri KOMS Bojana Bijelović Bosanac predstavila je Skupštini KOMS Izveštaj o radu ovog Saveta. Savet mladih članova sindikata osnovan je odlukom Skupštine KOMS u junu 2012. godine a Konstitutivni sastanak je održan u julu 2013. godine, dok je ukupno održano 4 sastanka. Članovi Saveta su učestvovali u radu Radne grupe KOMS za obrazovanje i zapošljavanje, RG za zdravlje mladih i RG za participaciju mladih, kao i u izradi predloga praktičnih politika za sve tri oblasti. Zajedničke aktivnosti uključivale su i saradnju u oblastima radnih prava mladih i politika tržišta rada.
Izveštaj o radu Saveta je usvojen jednoglasno. Tu ipak nije bio i kraj predstavljanja rada Saveta jer je iz Sekretarijata KOMS pohvaljena redovna saradnja sa Sekcijom mladih SSSS. Delegati Skupštine su imali i pitanja o radu mladih sindikalnih aktivista, angažovanju sindikata na edukovanju mladih zaposlenih o radnim pravima kao i mogućnostima saradnje na lokalnom nivou.

Na inicijativu Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije 17.12.2013 u prostorijama SSSS organizovano je predavanje učenicima završnih razreda srednjih stručnih škola iz Sremske Mitrovice i Kraljeva. Predsednik i sekretar SS šumarstva, Radomir Stević i Zoran Radoman, predstavili su učenicima rad ovog Sindikata i najvažnije aktivnosti.
Pravnica u Veću SSSS Melanija Petač govorila je o Zakonu o radu, Ugovoru o radu, radnim pravima i sindikalnom organizovanju. Upozorila ih je na atipične oblike rada i sa kojim rizicima se mogu susresti prilikom zapošljavanja.
Predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac je približila mladima sindikat kao organizaciju koja jedina može da ih zaštiti jer je položaj mladih po pravilu, na početku radnog odnosa, teži i neizvesniji zbog nepoznavanja sopstvenih prava. Uz video-klipove namenjene mladima predstavljene su tekovine i rezultati sindikalnih borbi i lako im je približena važna ali donekle suvoparna materija.
Projekat je podržala Internacionala radnika u građevinarstvu i šumarstvu BWI a SS šumarstva će je nastaviti uskoro i sa drugim srednjim školama.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su 6. decembra 2013. godine Zakon o budžetskom sistemu kojim se na dve godine zabranjuje zapošljavanje novih radnika u javnom sektoru. S obzirom na izuzetno visoku opštu stopu nezaposlenosti od 25% i posebno zabrinjavajućih broj od 233 488 nezaposlenih mladih do 30 godina (!) ostaje nam da se pitamo od čega će živeti mladi lekari, profesori, fizičari, pravnici i drugi diplomirani čije školovanje je skupo plaćeno. Ne, mladi ne žele da rade samo u javnom sektoru, mladi žele da rade i da žive od svog rada. Na žalost njih niko i ne pita niti računa ozbiljno na njih. Dok čak 40% poslodavaca u 2014. uopšte ne planira zapošljavanje mladih do 30 godina, oni koji bi eventualno zapošljavali mlade to bi učinili isključivo uz određene (finansijske) podsticaje. Pa ipak, u predlogu republičkog budžeta za aktivne mere zapošljavanja u 2014. godini opredeljeno je neverovatnih 0,03% bruto društvenog proizvoda Srbije (200 miliona dinara, ili približno 1,7 miliona evra) za podsticaje zapošljavanja svih kategorija nezaposlenih, kojih je trenutno na evidenciji 800 000!
Zakon o budžetskom sistemu predviđa i zapošljavanje do 10% privremeno angažovanih radnika u institucijama koje se finansiraju iz budžeta, što preti da poveća nesigurnost radnika koji su i do sada radili bez radnog odnosa i onemogući ih da ostvare sva svoja prava. Sa druge strane pravdanje „štedljivošću“ obesmišljeno je svesnom otvaranju ka stranačkom zapošljavanju pošto se zabrana zapošljavanja neće primenjivati na direktore javnih preduzeća i agencija niti na izabrane i imenovane radnike u državnim organima, organima teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava.
Tražimo od Vlade da pokaže odgovornost prema mladima i obrazovanima kojima ovaj Zakon najviše preti. Da prestane da govori o „merama štednje“ koje se svaljuju isključivo na nezaposlene, osiromašene i obespravljene građane. Da sprovodi sopstvene strategije i usvaja pojedinačne razvojne programe zasnovane na realnim mogućnostima preduzeća i postojećim tržišnim uslovima. Da najbolji izvozni artikli „made in Serbia“ postanu robe i usluge a ne više mladi stručnjaci!

U Beogradu su 02.12. predstavljeni zaključci i konkretne preporuke iz projekta MUSTRA za unapređenje saradnje poslodavaca i srednjih stručnih škola u Beogradu. Projekat je sprovela Beogradska otvorena škola uz podršku Solidar Suisse – SLA u drugoj polovini 2013. godine u oblastima usluga: finansija/ekonomije, i usluga/turizma da bi ispitala mogućnosti dijaloga između zainteresovanih strana, pre svega obrazovnih institucija i poslodavaca.
Alarmantni podaci o stanju na tržištu rada i pogoršanje perspektiva za zapošljavanje mladih dopunjeni su činjenicom da 76,9%% svih dugoročno nezaposlenih (duže od 12 meseci) ima srednje obrazovanje. Iako je porast nezaposlenosti uzrokovan aktuelnim ekonomskim problemima kao što su dugotrajna tranzicija, loše izvedena privatizacija i svetska kriza, deo problema leži i u neusklađenosti sistema srednjeg stručnog obrazovanja i potreba tržišta rada. Uprkos velikom broju nezaposlenih mladih, poslodavci ne mogu da ih angažuju za neka neatraktivna ili slabo plaćena zanimanja. Poslodavci najradije zapošljavaju mlade sa radnim iskustvom, veštinama i različitim kompetencijama, sa prethodnim iskustvima rada u timu i radnom okruženju. Nedovoljno je zainteresovanih preduzeća za saradnju sa obrazovnim sistemom ili da organizuju obuke za mlade osim ukoliko su obezbeđni određeni podsticaji. U Srbiji je više od 90% privrednih subjekata kategorisano kao mikro i mala preduzeća, ekonomsko-privredni ambijent nije najsigurniji i većina ne može da planira sa sigurnošću sopstveno poslovanje pa čak ni bavljenje istom delatnošću ni u kratkom roku. Nedostaju im i sopstveni kapaciteti i resursi za pružanje usluga učeničke prakse i uvođenja novozaposlenih u posao.
Primećena je nedovoljna saradnja poslodavaca i srednjih škola, stoga je jedna od preporuka sprovođenje i unapređivanje već postojećeg strateškog i pravnog okvira u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja. Srednje stručne škole nisu na sistemskom, već na nivou pojedinačnih inicijativa povezane sa poslodavcima. Zakonski okvir daje školama određenu autonomiju u prilagođavanju svojih planova i programa lokalnim karakteristikama, ali je ne koriste sve škole u jednakoj meri, delom zbog neinformisanosti a delom zbog nespremnosti da je koriste. Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji usvojena je krajem 2012. godine ali ne i Akcioni plan za njeno sprovođenje.
Potrebno je razviti sistem akreditacije i sertifikacije poslodavaca kod kojih se realizuje praktična nastava, kao i donošenje regulative za podsticaje poslodavcima koji organizuju učeničku praksu. Učenička praksa može da bude direktna spona srednjoškolaca i budućih poslodavaca, koncipirana u skladu sa potrebama tržišta rada i uz aktivno učešće poslodavaca u osmišljavanju plana i programa prakse, što sada nije slučaj, kako bi se povećala njihova motivacija.
Detalje Projekta i Predlog praktične politike za unapređenje saradnje poslodavaca i srednjih stručnih škola u Beogradu možete preuzeti ovde: http://www.bos.rs/cgcc/arhiva-vesti/135/2013/12/02/odrzan-diskusioni-forum-saradnja-srednjih-skola-i-poslodavaca.html

Treća konferencija mladih Pan-evropskog regionalnog veća (PERK) održana je u Beču u Austriji, 26-27. novembra na poziv Saveza sindikata Austrije (OeGB). Konferencija je okupila više od 50 mladih iz svih krajeva Evrope. Tokom dvodnevne konferencije diskutovalo se o programu „Jačanje moći radnika“ Međunarodne konfederacije sindikata, pod čijim je okriljem PERK regionalna mreža, ističući iskustva sindikalnih centrala iz različitih delova Evrope u organizovanju i mobilizaciji mladih radnika u sindikalni pokret. Konferenciju su otvorili Markus Štromajer iz OeGB, Izvršni sekretar PERK Grigor Gradev i dosadašnja predsednica Komiteta mladih PERK Tugba Balči.
Predstavnici Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) najavili su Treći svetski kongres MKS za 2014. godinu i tri najvažnije teme u pogledu aktivnosti za jačanje snage radnika: organizovanje, ostvarivanje održivih prihoda i socijalne zaštite za sve, i poštovanje ljudskih, socijalnih i ekonomskih prava. Predstavljeni su i rezultati Globalnog istraživanja MKS koji ukazuju na značajnu podršku stavovima i strategijama MKS širom sveta kao i prepoznavanje značaja sindikata u borbi za svet jednakosti i pravedno društvo. Pa ipak, sindikati učlanjeni u MKS predstavljaju svega 7% radnika na svetu, zbog čega MKS i sindikati treba da se fokusiraju na povećanje svoje moći kolektivnog pregovaranja.
Pjer Ledek, predsednik Komiteta mladih MKS predstavio je aktivnosti ovog međunarodnog Komiteta i najavio Internet platformu „Organizuj se!“ namenjene mladima, dok je Brigita Sura iz Komiteta žena PERK predstavila kampanje „Računajte na nas“ za veću participaciju žena i „Životne odluke“ namenjene mladim ženama. Izvršni sekretar PERK Grigor Gradev govorio je o izazovima sa kojima se evropski sindikalni pokret suočava u vreme stalnih ekonomskih i socijalnih promena u društvima Evrope.
Tokom panela o organizovanju i aktivnostima za mlade radnike preneta su iskustva sindikata iz Austrije, Mađarske, Gruzije, Belgije i Bugarske. Na panelu o mobilizaciji i uključivanju mladih sindikalaca u aktivnosti izloženi su primeri iz Grčke, Italije, Nemačke, Rusije, Moldavije, Litvanije, Belgije, i iz Srbije iskustva Sekcije mladih SSSS.
Kroz rad u grupama učesnici su odredili prioritete za Komitet mladih PERK za naredne dve godine, a Konferencija je birala Treći komitet mladih PERK. Za predsednicu izabrana je Goda Neverauskaite iz Saveza sindikata Litvanije, i ostalih 8 članova Komiteta mladih PERK po principu ravnomerne regionalne zastupljenosti.
Sekcija mladih SSSS je članica Konferencije mladih PERK od osnivanja 2009. godine u Briselu.

Povodom 17. novembra, Međunarodnog dana studenata, Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Novog Sada i opština organizovala je 18.11.2013. tribinu na temu “Položaj mladih u Srbiji” u Radničkom domu u Novom Sadu. O budućnosti mladih u Srbiji govorili su predstavnici pokrajinskih organa vlasti i socijalnih partnera. Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova predstavio je aktuelne mere Sekretarijata koje stimulišu zapošljavanje i najavio nove korake u 2014. godini. Prisutnima se obratio predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dušan Marjanović sa programima za rešavanje pitanja nezaposlenosti koje nudi ta ustanova. Slavko Novaković je ispred Unije poslodavaca Vojvodine branio stavove vezane za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, dok je sa druge strane pravnik SSSNS-a Draginja Bejatović pričala o izrazito lošim stranama istog. Sekretar SSS NS Nada Vidović govorila je o pravu na rad kao o osnovnom ljudskom pravu i o naporima koje sindikat svakodnevno ulaže u zaštitu prava zaposlenih i mladih. Predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac i predsednica Sekcije na nivou Grada, Vasilija Bojić, pozvale su mlade na odgovornost, aktivizam i umrežavanje.
Tokom diskusije predstavnici studenata, nevladinog sektora i nezaposlenih visokoobrazovanih mladih u Novom Sadu govorili su o nepostojanju mogućnosti zapošljavanja najboljih diplomaca ako nisu članovi stranaka, emigraciji nakon studija i diskriminaciji studenata privatnih akreditovanih fakulteta, kao i najavljenom urušavanju radnih prava putem izmena i dopuna Zakona o radu.

U Beogradu je 14.11.2013. godine održana završna konferencija projekta „Bolji uslovi za zapošljavanje mladih“, u organizaciji Unije poslodavaca Srbije (UPS) i uz podršku SOLIDAR Suisse. Predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva omladine i sporta, Nacionalne službe za zapošljavanje, Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, UPS, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost sa različitih strana su sagledali položaj mladih u Srbiji danas. Kao najveći problem za mlade u dužem periodu uočena je veoma visoka nezaposlenost mladih do 30 godina. Državni sekretar u MINRZS Martinović istakao je kao zabrinjavajuć podatak da je od 2008. do 2013. godine stopa zaposlenosti mladih od 15 do 24 godine pala sa 21,1% na svega 14,8%, dok je predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje Nevena Letić upozorila na izuzetno visoku neaktivnost mladih – čak njih 74% nije aktivno na tržištu rada. Pomoćnica ministra za omladinu Snežana Klašnja govorila je o merama podrške MOS samozapošljavanju i različitim uspešnim programima podrške. Sekretar SES Čedanka Andrić ukazala je da nove procene razvoja privrede i zapošljavanja u Srbiji nisu optimistične i da Svetska banka ocenjuje da će se ukupna stopa nezaposlenosti u 2018. godini smanjiti za svega 1,5%.
Na konferenciji se čulo da predlog budžeta Republike Srbije za narednu godinu predviđa ukupno 200 miliona dinara za sve aktivne mere za zapošljavanje, što predstavlja tek mali deo potreba. Predstavljeni podaci iz istraživanja Unije poslodavaca Srbije govore da praktično nema poslodavaca koji planiraju zapošljavanje mladih do 30 godina u 2014. godini, dok bi 41% zaposlilo mlade isključivo uz određene podsticaje, pre svega olakšice od države.
Dragoljub Rajić i Ljiljana Pavlović iz UPS predstavili su rezultate istraživanja usmerenih ka poslodavcima o njihovim iskustvima sa zapošljavanjem radnika i ka mladima do 30 godina u vezi sa traženjem posla. Publikaciju možete preuzeti ovde (http://www.poslodavci.org.rs/aktivnosti/clanci/bolji-uslovi-za-zaposljavanje-mladih?id=93).
Koliko su prihodi i posao neophodni i spremnost mladih da rade gotovo bilo kakav posao ilustruju sledeći podaci: za čak 53,5% anketiranih nije bitno u kom sektoru bi radili; svega 15% mladih ne bi prihvatilo da radi „na crno“ a istovremeno 11,5% anketiranih upravo radi „na crno“; 36,7% ispitanika radi na određeno vreme a 25,6% je angažovano preko ugovora o delu, autorskog ugovora i sl. Na neplaćeni rad u cilju sticanja radnog iskustva spremno je 38% uz još 35% koji su delimično spremni na tako nešto. Mladi uglavnom smatraju da tokom školovanja nisu stekli potrebna praktična znanja i veštine pa njih 89,3% smatra da bi stručna praksa tokom obrazovanja to promenila, kao i da bi sticanje radnog iskustva (478 ispitanika) i praktična nastava tokom školovanja (402) uticali na brže zapošljavanje. Istovremeno čak 81,9% ispitanika smatra da je ključni faktor za dobijanje posla „veza“ dok je na drugom mestu po važnosti za 53,2% ispitanika – prethodno radno iskustvo. Bolja opšta ekonomska situacija bi po mišljenju najviše mladih ispitanika (586) svakako doprinela bržem nalaženju posla, što bi uticalo i na spremnost mladih da pokrenu sopstveni biznis za koji sada 40,7% smatra da nema uslova.< br> Faktori od najvećeg (negativnog) uticaja na zapošljavanje mladih su sledeći: opšta ekonomska situacija, obrazovni sistem, nedostatak stručne prakse i potreba da angažuju radnike bez nadoknade. Poslodavci primećuju da mladima nedostaju stručna znanja pa čak 72,4% njih tvrdi da organizuje obuke i stručno usavršavanje za mlade. Poslodavci su zainteresovani da sarađuju sa obrazovnim institucijama u cilju organizovanja stručnih prakse za mlade (72%) i 63% poslodavaca za to očekuje finansijsku podršku. Nacionalnu službu za zapošljavanje je najveći broj poslodavaca istakao kao instituciju čije mere pružaju najveću podršku zapošljavanju mladih dok sa merama drugih aktera mnogi nisu ni upoznati (Fonda za razvoj, SIEPA, banaka, fondova EU itd.). Poslodavci uglavnom zapošljavaju preko preporuke (41,4%) ili poznanika (22,2%).
Izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“ Zlata Zec govorila je o neophodnosti obezbeđivanja pristojnih radnih mesta za mlade, odgovarajućih zarada i uslova rada. Predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac istakla je pogubnost državnih „mera štednje“ na perspektive i budućnost čitavih generacija. Naime nedovoljna ulaganja u obrazovanje uzrokuju sve veći jaz između obrazovnog sistema i ponude radne snage, pri čemu 13% svih obrazovnih profila u Srbiji nije aktivno. Veća zapošljivost mladih postigla bi se većim stepenom saradnje privrede i sistema obrazovanja. Korektivne politike tržišta rada, kao što sledi iz analize odgovora poslodavaca i mladih, nisu dovoljno snažne da bi ohrabrile otvaranje radnih mesta i upošljavanje mladih. Za dugoročne i održive rezultate potrebno je planirati ulaganja u industriju.

U organizaciji Sekcije mladih SSSS i Fondacije Fridrih Ebert (FES), kancelarije za Srbiju i Crnu Goru, u Beogradu je 25.10. održana “Konferencija o dualnom stručnom obrazovanju u Nemačkoj za mlade sindikalce“. Pored članova konferencije Sekcije mladih SSSS, učestvovali su i predstavnici Industrijskog sindikata Srbije i Udruženih sindikata Srbije „Sloga“.
Otvarajući konferenciju, predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac istakla je da sistem dualnog obrazovanja kao spoj opšteg obrazovanja i praktične nastave u Nemačkoj predstavlja jedan od temelja uspešne nemačke privrede sa veoma niskom stopom nezaposlenosti mladih čak i u vreme ekonomske krize. Bojan Lađevac iz FES istakao je podršku inicijativama mladih sindikalaca koje vode izgradnji njihovih kapaciteta i jačanju sindikata u društvu.
Vesna Vidojević iz Ministarstva omladine i sporta (MOS) predstavila je zakonodavni i strateški okvir koji uređuju položaj mladih u Srbiji i programe podrške Ministarstva zapošljavanju mladih kroz Nacionalnu strategiju za mlade, Strategiju o karijernom vođenju i savetovanju, Fondu za mlade talente, različite obuke i projekte u podršci preduzetništvu i zapošljavanju mladih. Vesna Fabian iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) predstavila je nezavidan položaj mladih na tržištu rada u Srbiji i programe namenjene većem zapošljavanju mladih. Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije naglasila je neusaglašenost obrazovnog sistema u Srbiji sa potrebama poslodavaca, važnost dijaloga obrazovnog sistema sa privredom i uključivanja svih zainteresovanih strana u proces odlučivanja o procesu obrazovanja. Tamara Marković iz Krovne organizacije mladih Srbije predstavila je aktivnosti najvišeg predstavničkog tela za mlade u Srbiji u oblasti politika zapošljavanja mladih kroz zagovaranje posebnih mera za smanjenje stope nezaposlenosti mladih i kreiranje novih radnih mesta, izradu konkretnih predloga, i projekte kojima se direktno povećava zapošljivost mladih.
Daniel Fridrih iz nemačkog sindikata IG Metall govorio je o specifičnostima dualnog sistema stručnog obrazovanja koji objedinjava usvajanje opštih znanja u toku nastave i sticanje praktičnih iskustava i veština u preduzećima. Ovaj model počiva na društvenom konsenzusu i saradnji socijalnih partnera. Naime, vlasti na saveznom i pokrajinskom nivou u Nemačkoj, sindikati i poslodavci, zajedno definišu obrazovne profile. Sindikati i poslodavci prate da li obrazovni programi odgovaraju potrebnim radnim veštinama ili je potrebno da se menjaju na čemu zajednički rade. Učenje u školi i u preduzeću je koordinirano i usklađeno tako da se znanja i veštine dopunjuju, a sindikati prate čitav proces. Oni nadziru uslove rada, kvalitet obrazovanja, visinu naknada, kao i broj mladih kojima će biti obezbeđena obuka i onih koji će ostati u radnom odnosu po završenom školovanju.
Sečkin Dice iz Sindikata Ver.di Postbanke predstavio je aktivnosti sindikata i Predstavničkog tela za mlade i lica na obuci na polju zaštite radnih prava mladih i kvaliteta obuke. Poslovi se menjaju – ono što se sutra očekuje na radnom mestu, mora danas da se podučava u okviru obrazovanja i da pripremi mlade za budućnost. Zbog toga predstavničko telo za mlade i lica koja se stručno obrazuju i savet zaposlenih zajedno sa sindikatom Ver.di vode računa o tome šta mladi uče i da se mladima ne zadaju aktivnosti koje nisu u cilju obrazovanja. Na primeru kolektivnog ugovora u Postbanci prikazan je porast broja mesta za lica na obuci, rast njihovih naknada, prilike za usavršavanje, i druge mogućnosti koje brojan i jak sindikat može da ostvari.
Jedan od zaključaka sa Konferencije je da se od mladih iz nemačkih sindikata može naučiti puno o približavanju mladima i potencijalnom članstvu, aktivnostima oblikovanim posebno za mlade članove i njihovom doprinosu jačanju sindikata. Istovremeno u Srbiji socijalni partneri mogu da pokrenu debatu o potrebi za usklađivanjem obrazovnog sistema sa modernim zahtevima privrede, povećanjem obima praktične nastave i većim izdvajanjem za obrazovanje.

U okviru projekta „Bolji uslovi za zapošljavanje mladih“, u Novom Sadu 23.09.2013. godine održan je Okrugli sto sa istim nazivom. Učesnici su bili predstavnici Vlade AP Vojvodine, Unije poslodavaca Srbije, Nacionalne služba za zapošljavanje, Kancelarije za mlade Novi Sad, Infostud-a, i Sekcije mladih SSS Srbije i Vojvodine.
Unija poslodavaca Srbije u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost i uz podršku SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA, realizovala je istraživanje koje se bavi ocenom efekata aktivnih mera politike zapošljavanja, potrebama tržišta rada i statusom i položajem mladih. Istraživanje je bilo usmereno ka mladima koji traže posao i ka korisnicima mera za podsticanje zapošljavanja mladih kako bi se ispitala njihova iskustva, prepreke sa kojima se suočavaju i posledicama na njihov položaj. Sa druge strane poslodavci su se izjašnjavali o mogućnostima i planovima za zapošljavanje mladih u narednom periodu i iskustvima sa podsticajnim merama za zapošljavanje. Mladima budućnost ni u narednom periodu neće biti ružičasta s obzirom da 40% poslodavaca nema u planu nova zapošljavanja, a da čak polovina poslodavaca u Srbiji očekuje neki vid podsticaja države za upošljavanje mladih do 30 godina. Predsednice Sekcije mladih SSS Srbije i SSS Vojvodine iznele su stavove o potrebama mladih i neophodnost bolje perspektive za život i rad, kao i aktivnosti sindikata na ovu temu.
Nakon predstavljanja rezultata istraživanja usledila je diskusija i razmatranje preporuka institucijama u cilju poboljšanja zapošljavanja mladih u Srbiji. Istraživanje će biti predstavljeno i u drugim gradovima.

Od prvog obeležavanja Dana mladih 1988. od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija inicirane su mnogobrojne akcije za poboljšanje položaja mladih širom sveta. U Srbiji se ovaj dan obeležava od uspostavljanja Ministarstva omladine i sporta 2007. godine. Sve akcije imaju za cilj podizanje svesti javnosti i posebno mladih kao i pažnje institucija na položaj ove grupe. Neke od prioritetnih oblasti označenih od strane UN su obrazovanje, zapošljavanje i participacija mladih kao preduslovi za dostojanstven rad i dostojanstven život.
S obzirom na alarmantan broj nezaposlenih mladih, višegodišnju emigraciju u potrazi za sigurnom budućnošću, kasno sazrevanje i osamostaljivanje i sve veće raslojavanje na malobrojne koji imaju i mogu, i one koji gube bitku sa vremenom, pozivamo društvo i institucije u Srbiji da čuju i usvoje poruke mladih. Organizacije mladih i za mlade moraju imati više uticaja na sistemske odluke kroz učešće u izradi boljih rešenja, širenje primera dobre prakse, nadgledanje sprovođenja različitih programa. Pre svih ostalih, briga za mlade ljude kao nosioce budućnosti znači brigu za njihovo kvalitetno zaposlenje i mogućnost da svoje potrebe mogu da zadovolje u svojoj državi i od sopstvenog rada. Budžetske „mere štednje“ najveće posledice ostavile su na najugroženije i one sa najvećim potrebama, na koje smanjenje ili izostanak podrške ostavlja dugotrajne posledice. Zato pozivamo čitavo društvo da se ujedini i podrži svoju mladost.
Sekcija mladih SSSS organizuje radnike do 35 godina u cilju njihovog umrežavanja i saradnje, artikulisanja potreba mladih i otvaranja sindikalnih struktura za njihovo učešće u procesima odlučivanja.

- Zakasneli signal - mogućnosti i prepreke u primeni EGM -
Fondacija Fridrih Ebert (FES) organizovala je u maju 2013. godine u Briselu radionicu pod nazivom „Evropske garancije za mlade – kako ih sprovesti i učiniti efikasnim u državama članicama“ na koju je pozvala stručnjake iz Nemačke, Španije, Italije, Portugalije, Grčke, Rumunije, Češke, Finske i Austrije. Učesnici su razmenili saznanja i preporuke o Garancijama za mlade sa evropskim ekspertima iz različitih oblasti politike, iz sindikata i institucija tržišta rada.
U aprilu 2013. Evropski savet usvojio je „Evropske garancije za mlade“ (EYG), obećavajući nezaposlenim mladima stručnu obuku ili zaposlenje. Mera podsticanja zapošljivosti mladih u državama EU je, iako zakasnela, neophodna za stabilizovanje tržišta rada i uspostavljanje perspektive za milione nezaposlenih do 25 godina. Prema Eurostatu, u aprilu 2013. 23,5% mladih u EU27 bili su nezaposleni. Stopa je bila dva puta viša nego za odrasle. Posebno u zemljama pogođenim dužničkom krizom i štednjom, poput Grčke (stopa nezaposlenosti mladih: 62,5%), Španije (56,4%), Portugalije (42,5%) i Italije (40,5%), čitava generacija je u procesu gubljenja izgleda za sopstveno zapošljavanje.
EYG obezbeđuju osnovni okvir za nacionalne mere borbe sa nezaposlenošću mladih i predviđaju ukupno 6 milijardi evra subvencija državama članicama za projekte i programe od 2014. do 2015. godine (skraćen je prethodno predviđen rok do 2020.). Mera je namenjena mladima do 25 godina za „kvalitetne ponude radnih mesta, nastavak obrazovanja, stažiranje ili pripravnički staž“ ili za „kvalitetan program obuke“ u roku od 4 meseca od kako su bez posla ili su završili školovanje. EU posebno želi da integriše mlade bez ikakve formalne obuke ili posla iz regiona gde je nezaposlenost mladih u 2012. godini prelazila 25%. Uvođenje Garancija za mlade nije obavezujuće za države članice. Do sada su naišle na široko političko odobravanje ali i veliki otpor za praktičnu primenu. Samo je nekoliko država (uključujući Austriju i Finsku) sprovelo sopstvene Garancije za mlade.
U mediteranskim i državama Južne Evrope gde je nezaposlenost mladih najviša, vlade nisu spremne da preuzmu odgovornost za mlade. „Mere štednje za vlade imaju očigledan prioritet nad svim projektima koji stvaraju radna mesta“ objašnjava Migel Kabrita sa Univerziteta u Lisabonu. Ne žele da opredele dodatna budžetska sredstva za rešavanje ovog problema već da se gotovo isključivo koriste sredstva EU. Učesnici radionice su istakli da konzervativne evropske vlade odgovornost za budućnost mladih prebacuju isključivo na tržište, i da smatraju da će se privreda samostalno pobrinuti za zapošljavanje mladih. Umesto da se vodi kampanja za dostojanstvene zarade kako bi se povećala tražnja za proizvodima privrede i stvorila nova radna mesta, španska vlada se fokusirala da oslabi ulogu sindikata i umanji važnost dijaloga sa socijalnim partnerima. „Dalja deregulacija i fleksibilizacija uslova rada su viđeni za najefikasniji način - i delimično, jedini – za stvaranje novih radnih mesta“, naglašava Fernando Roha Sančez iz sindikalno orijentisane španske fondacije „Fundación 1° de Mayo“.
Sindikalci i stručnjaci kritikuju evropski trend u posmatranju nezaposlenosti i borbe da se iz nje izađe kao privatnu brigu svakog nezaposlenog. Već 20 godina Rumunija na primer se bori sa tako visokom nezaposlenošću da se društvo naviklo na taj problem i očekuje veoma malo od vlade. Stanovništvo umesto rešenja iz političke sfere traži individualne strategije za ekonomsko preživljavanje. Na sličan način, mnoge do danas ponuđene finansirane mere pozivaju mlade nezaposlene da sami stvore za sebe radna mesta putem samozapošljavanja. I to u vreme kada ni iskusni preduzimači ne otvaraju nova radna mesta.
Istovremeno, mere štednje su izazvale smanjivanje kapaciteta javnih službi za zapošljavanje i njihovo autsorsovanje privatnim agencijama, čime se promenio i kvalitet njihovih usluga. Stoga neki smatraju da EU državama treba da pomogne i jačanjem ovih službi.
Posledice dosadašnjih nečinjenja vlada su dugotrajne. U mnogim državama pojavili su se znaci trenda opasnog za demokratiju: mladi gube veru u svoju državu, otuđuju se i smanjuje se poverenje u uspostavljene političke partije i institucije na nacionalnom nivou i u EU. U Rumuniji, Španiji, Portugaliji i Grčkoj odliv mozova je očigledan: mladi, uglavnom visoko obrazovani nezaposleni mladi emigriraju. Štaviše na to ih podstiču i sopstvene vlade.
Eksperti su kritikovali iznos koji je Evropska komisija izdvojila za podršku mladima, s obzirom da je spašavanje banaka izdvojena veća sredstva. Smatraju da treba izmeniti i ciljnu grupu: Evropske garancije za mlade su prilagođene mladima do 25 godina. Kritičari poput predsedavajuće Odbora za mlade u Evropskom parlamentu, Ejdar Gardiazabal Rubial, smatraju da se granica mora podići na najmanje 30 godina kako bi studenti koji ne mogu da nađu posao posle diplomiranja takođe imali korist od ovog programa.
Kvalitet mesta za obuku i radnih mesta kreiranih iz ovih subvencija su od odlučujućeg značaja za trajanje rezultata Garancija za mlade. EU je državama članicama naglasila da to treba da budu poslovi „odgovarajućeg visokog kvaliteta“. Dovoljna finansijska i socijalna sigurnost mladih je ključna. Političari treba da se odupru iskušenju da sredstva usmere u nesigurna radna mesta za mlade, koja ne nude nikakve realne izglede ili sa zaradama čak nižim od minimalne.
Odgovarajuće prilagođavanje mera ciljnim grupama je suštinski važno za trajnost uspeha Garancija za mlade. Ponude za pomoć treba da budu prilagođene grupama koje pokazuju određene karakteristike, kao što su nedostatak obrazovanja, migracija, dugoročna nezaposlenost ili socijalno poreklo kako bi se našao pravi lek za nedostajuće poslovne veštine. U cilju stvaranja kvalitetnih radnih mesta za mlade poslodavci u državama moraju biti više uključeni u koncepciju obuke kako bi se bolje uskladili ponuda i potražnja na tržištu rada. Ben Baters, iz Eurochambres u Briselu, predlaže upravo to. „Jedan od faktora uspeha dualnog sistema u Nemačkoj je značajno angažovanje industrije u razvoj i nadzor mesta za stručno obučavanje kroz privredne komore i industriju“ kaže Baters. Ovo je značajno u obezbeđivanju da veštine usvojene na kraju procesa stručnog obučavanja odgovaraju onima koje su poslodavcu zaista potrebne.
Međutim, Garancije za mlade ne mogu dati trajna rešenja bez novog rasta i razvoja u Evropi. Neophodno je da države stimulativnim ekonomskim merama podstaknu tražnju i zarade i time pomognu preduzećima da i sama kreiraju nova radna mesta. Evropska investiciona banka (EIB) će u narednih tri godine pozajmiti 60 milijardi evra malim i srednjim preduzećima da kreiraju radna mesta za mlade. Države se moraju pozabaviti jednim od primarnih uzroka teškoća mladih sa zapošljavanjem, jednom za svagda: nesigurnim, privremenim i loše plaćenim poslovima. Jedino kvalitetna radna mesta Evropi mogu rešiti goruće pitanje nezaposlenosti mladih.
Izvor: publikacija FES pod nazivom „A long overdue signal to Europe’s youth“, jul 2013. godine,
http://library.fes.de/pdf-files/id-moe/10157.pdf

Sekcija mladih Sindikata metalaca Vojvodine organizovala je u Novom Sadu, od 8. do 11. jula 2013. godine promo-kampanju „Mladi sindikalci Evrope na delu – sindikat si i TI“. Sedamdeset mladih sindikalaca-metalaca iz Danske, Nemačke, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Crne Gore, Republike Srpske i Srbije je zainteresovanim prolaznicima, kroz razgovore i neformalno druženje predočilo značaj sindikalnog organizovanja.
Kampanja je realizovana kroz brojne performanse i zajedničke šetnje učesnika, sa jasnom porukom mladima „Sindikat si i ti“! Aktivnostima je prethodio jednodnevni trening na kome su učesnici dobili niz saveta za savladavanje veštine prvog kontakta i motivacije za razgovor sa mladima, koncipiranje ličnog pristupa u prvom kontaktu, kao i o veštinama komunikacije (verbalne i neverbalne) sa različitim tipovima ljudi.
I ovogodišnja kampanja je sprovodena uz podršku Fondacije Fridrih Ebert - Regionalnog projekta u Beogradu.

Odbor mladih članova Regionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“, uz podršku Regionalnog projekta Fondacije Friedrich Ebert, organizovao je drugi Kamp mladih sindikalaca. Po rotacionom principu, u 2013. godini Odborom mladih predsedavaju Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine i Aktiv mladih Saveza sindikata Republike Srpske, pa je Kamp održan u Neumu u periodu od 25. - 28. juna 2013. godine.
Učesnici kampa, njih oko 60, bili su predstavnici sekcija mladih iz svih bivših jugoslovenskih republika, odnosno iz: Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije. Sekciju mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije predstavljalo je 5 učesnika i to iz: Sekcije mladih SSS Vojvodine, Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije (SS BOFOS), Sindikata zaposlenih u zdravstvenoj zaštiti Srbije i Sindikata zaposlenih u javno - komunalnoj delatnosti Srbije.
Za nastavak teksta (.pdf) klikni na Opširnije ili naslov teksta

Deklaracija

U Opštini Vrnjačka Banja počeo je da se sprovodi projekat „Mladi u fokusu“, čiji su ciljevi doprinos podsticanju zaposlenosti mladih u toj opštini i unapređenje kapaciteta lokalnih aktera da efikasno i efektivno primenjuju i razvijaju mere za podsticanje zaposlenosti mladih.
Prema podatcima NSZ, stopa nezaposlenosti mladih u Vrnjačkoj Banji je oko 50 odsto.
Po rečima Poverenika Saveza samostalnih sindikata za opštinu Vrnjačka Banja Ljubomira Rakezića, kokordinatora projekta, povezivanje lokalne samouprave, službe zapošljavanja, privrednika, organizacija civilnog društva, obrazovnih institucija i ostalih interesnih grupa, jeste neophodnost bez koje se neće moći pristupiti unapređenju zapošljavanja mladih.
Projekat treba da da analizu položaja mladih nezaposlenih, potrebe tržišta rada i da definiše mere za podsticanje zapošljavanja mladih u opštini Vrnjačka Banja, a biće formirana i mreža lokalnih aktera privatnog, javnog i civilnog sektora za podsticanje i unapređenje mera za zapošljavanje mladih.
Nosilac projekta je Povereništvo Saveza samostalnih sindikata za opštinu Vrnjačka Banja, dok su partneri opština Vrnjačka Banja i omladinski centar Vrnjačka Banja.
Projekat traje do kraja godine, a njegova vrednost je 1.286.000 dinara, od čega Povereništvo i lokalni partneri učestvuju sa 290.000 dinara, dok je švajcarska organizacija za pomoć svetu rada SOLIDAR SUISSE donirala 996.000 dinara.

U okviru „Akademije za mlade lidere/-ke 2013“ Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) i NDI, održana je panel diskusija na temu "Participacija mladih i umrežavanje". Predstavnici različitih vidova organizovanja mladih (predstavnici neformalnih grupa, udruženja mladih i za mlade - KOMS, predstavnici podmladaka političkih partija i sindikata, kancelarija za mlade, i jedan od inicijatora omladinske politike u Srbiji) govorili su iz svog polja delovanja o važnosti i različitim načinima i vidovima participacije/uključivanja mladih u društvo/zajednicu u kojoj deluju, kao i svojim ličnim i profesionalnim iskustvima na tom polju. Panelisti su govorili i o važnosti i načinima umrežavanja različitih aktera omladinske politike u cilju postizanja što boljih zajedničkih rezultata, koji u krajnjoj instanci treba da doprinesu poboljšanju sveukupnog položaja mladih. Predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac je predstavila aktivizam mladih u sindikatima, važnost njihovog umrežavanja i delovanja, kao i najvažnije dosadašnje kampanje i planove.
Petodnevni kamp KOMS i NDI okupio je 40 učesnika, koji su slušali različita predavanja i učestvovali u treninzima koji će doprineti razvoju njihovog liderskog potencijala i veština.

Više od 60 mladih sindikalnih aktivista iz Srbije i pet izCrne Gore učestvovalo je na prvojSindikalnoj akademiji, održanoj od 28.maja do 1.juna. Fondacija “Fridrih Ebert” u ROC „Šuplja stena“ na Avali realizovala je ideju zbližavanja mladih iz različitih delatnosti i nekoliko sindikalnih centrala. Sekciju mladih SSSS predstavljalo je oko 35 aktivista.
Tokom petodnevnog kampa polaznici su imali predavanja o istoriji i nastanku sindikata, političkim ideologijama i o pitanjima radnog prava, kao i diskusije sa istaknutim poznavaocima o levici i desnici u Srbiji, ulozi sindikata danas i problemima tranzicije. Pored predavanja i panela na pomenute teme mladi aktivisti su usvajali veštine timskog rada, pregovaranja i obraćanja medijima.
Još važnija od predavanja po rečima samih učesnika bila je razmena različitih iskustava bez ikakvih barijera, ustezanja i nepoverenja. Prepoznavanjem zajedničkih interesa i stavova stvoren je prostor za dalju komunikaciju i razvoj međusindikalne saradnje koje će mladi dalje razvijati. “Dišući isti vazduh razbuđivali smo se istim snom, snom u kome se pitamo, u kome se borimo, u kome stojimo čvrsto iza svojih zahteva a ispred svojih obespravljenih kolega, snom u kome gorimo.”,reči su učesnika Boška Petrova iz Novog Sada.

U sklopu redovnih aktivnosti Odbora mladih RSS „Solidarnost“ 15. aprila u Sarajevu održana je prva radionica pod predsedavanjem Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine. Prisustvovali su predstavnici svih 9 sekcija mladih članica Odbora mladih RSS, i najavljeno je da će se u 2013. godini broj organizacija članica povećati za jedan (UGS Nezavisnost iz Srbije).
Cilj radionice bilo je dovršavanje obuke za administriranje zajedničkog sajta koji će mladima služiti za međusobnu razmenu informacija, intenzivnu komunikaciju i platformu za razvoj dalje saradnje. Ideja za sajt je inicirana na Prvom kampu mladih RSS održanom u junu 2012. u Staroj Pazovi, i razvijena je na osnovu zajedničkih potreba i zapažanja. Sajt će biti aktivan od maja 2013. na adresi www.rss-mladi.org . Sajt je tako osmišljen da informacije budu dostupne po državama, a sadržaji će se odnositi na aktivnosti mladih u sindikatima kao i za razmenu važnih dokumenata poput Zakona o radu, Zakona o mladima, strategijama i akcionim planovima za zapošljavanje mladih, itd. Planira se da i svi sadržaji, osim na maternjem jeziku, budu objavljeni i na engleskom.
Po završetku obuke održane su konsultacije u vezi sa sadržajima za Drugi kamp mladih RSS Solidarnost, koji će Sekcija mladih SSS BiH organizovati u Neumu (BiH) u junu 2013. godine. Akcenat će biti na iniciranju zajedničkih projekata sekcija mladih.

S obzirom na velike posledice krize na zapošljavanje mladih, Međunarodna organizacija rada (MOR) je spremna da udruži snage sa Evropskom komisijom i podrži države članice EU u sprovođenju garancija za mlade.
Šef odeljenja MOR za politike zapošljavanja, Azita Berar Avad, potvrdila je da će garancije za mlade smanjiti nezaposlenost i obeshrabrenost među mladima. Države članice će pokrenuti mere da bi se mladima do 24 godine ponudila kvalitetna radna mesta, nastavljeno obrazovanje, šegrtovanje i praksa, u roku od 4 meseca od kako postanu nezaposleni.
Svaka država treba da pronađe način kako da sprovede ove mere na osnovu svojih specifičnih nacionalnih uslova. Brzina uspostavljanja programa i usluga tržišta rada zavisiće tako od stope i strukture mladih nezaposleniih u pojedinačnim državama, i od predviđenih budžetskih izdvajanja.
Procenjuje se da oko 7,5 miliona mladih od 15 do 24 godine u zemljama Evropske unije nije zaposleno, niti u procesu školovanja niti stiče praktično iskustvo.
Garancije za mlade imaju značaju ulogu u njihovom ponovnom povezivanju sa tržištem rada. Analize MOR pokazuju da će ova mera mladima pomoći da se prevaziđe veliki jaz na tržištu rada dok se privreda značajnije ne oporavi.
Nordijske države (Danska, Finska, Norveška i Švedska) prve su tokom ’80-ih i ’90-ih godina 20. veka sprovodile programe garancija za mlade. Austrija, Nemačka, Holandija i Poljska takođe su razvile slične inicijative. Iz ovih iskustava izvučene su mnoge pouke o pravilnom usmeravanju mladih kako bi se pomoglo mladima sa otežavajućim okolnostima u zapošljavanju i njihovim povezivanjem sa tržištem rada.
Studija sprovedena 2011. u Švedskoj pokazala je da su nezaposleni mladi do 24 godine uz pomoć garancija brže od drugih dolazili do zaposlenja. Finska je takođe smanjila nezaposlenost mladih putem direktne pomoći u zapošljavanju i kroz aktivnosti praktičnog sticanja znanja. U Austriji, 63% mladih koji su u 2010. godini učestvovali u programima sa garancijama za mlade zaposlilo se u roku od godinu dana. Procene MOR su da garancije za mlade mogu “koštati” između 0,5 i 1,5% BDP, što varira od situacije u pojedinačnim zemljama i veličine obuhvaćene populacije.
Berar Avad kaže: “S obzirom na kratkoročni i dugoročni socijalni i ekonomski uticaj nezaposlenosti i neaktivnosti mladih, korist koju garancije obezbeđuje daleko nadmašuju troškove”. Upozorava međutim da treba biti oprezan s obzirom da će sve više zemalja eksperimentisati sa garancijama za mlade, i da treba pratiti i ocenjivati uspešnost varijacija.
MOR i Evropska komisija će aktivno razrađivati različite vidove saradnje u pogledu ovih garancija i spektar mera za zapošljavanje mladih. MOR je u junu 2012. godine usvojila rezoluciju kojom poziva momentalno delovanje i rešavanje krize nezaposlenosti. Rezolucija sadrži paket isprobanih mera u pet oblasti: makro-ekonomskoj, zapošljavanju, politikama tržišta rada, preduzetništvu mladih i pravima. Neophodno je uskladiti mere svih ovih politika.

U proteklom periodu predstavnici Sekcije mladih SSSS učestvovali su u radu tri radne grupe Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) na izradi predloga praktične politike u oblastima participacije mladih, zdravlja mladih, i obrazovanja i zapošljavanja mladih. Ministarstvo omladine i sporta (MOS) podržalo je projekat KOMS „Program izrade i promocije predloga praktičnih politika i standardizacija brošura prioritetnih oblasti Nacionalne strategije za mlade” u cilju rešavanja konkretnih problema ili unapređenja ukupnog položaja mladih u društvu. Radne grupe su činili predstavnici organizacija članica KOMS, predstavnici Saveta podmladaka političkih partija i Saveta mladih članova sindikata u okviru KOMS, predstavnici kancelarija za mlade, Ministarstva omladine i sporta i drugi. U narednom periodu predlozi će biti predočeni odgovarajućim institucijama i široj javnosti, dok je jedan od ciljeva KOMS, osnaživanje i puna participacija mladih u oblikovanju omladinske politike, odgovarajuće podržan samim procesom.
Predloge dokumenata možete preuzeti ovde: http://www.koms.rs/index.php/vesti/arhiva/176-ppp

Mladima na pragu osamostalјenja i borbe za dostojanstven život čestitamo njihov dan, praznik pravdolјubivosti i mladalačkog idealizma. U ova krizna vremena mladi treba da imaju snage da promene kurs društva i zadaju novu viziju razvoja. Studenti su uvek činili jezgro promena i bili nosioci pozitivne energije i okuplјanja. Savez samostalnih sindikata Srbije i Sekcija mladih čestitaju svim studentima i podržavaju ih u nastojanjima da učine ovo društvo i svet bolјim mestom za sve.

Ogromnom većinom glasova poslanika Evropski parlament je odbacio predlog budžeta EU za period 2014 – 2020. godine. Parlamentarni Odbor za mlade istakao je da ovaj budžet nije dovoljno dobar za mlade u Evropi. Iako je predviđeno precizno raspoređivanje sume za mlade, za razliku od drugih budžetskih linija, sam iznos od 6 milijardi evra ne može biti dovoljan da reši problem nezaposlenosti namenjenim onim zemljama i oblastima u kojima dostiže više od 25%, još manje da zaleči “epidemiju” nezaposlenosti koja hara EU.
Najviše predstavničko telo mladih, Evropski forum mladih, smatra da predloženi budžet nije dovoljno istakao prioritete. Evropska konfederacija sindikata je ukazala da je polovina od pomenutih 6 milijardi evra puko preusmerevanje iz Evropskog socijalnog fonda u cilju štednje. Budžet EU treba da podstakne razvoj i zapošljavanje kako bi se smanjio jaz između velikih reči i stvarno opredeljenih budžetskih sredstava. Evropski savet je sada u prilici da se kroz ponovo promišljanje budžeta ozbiljno pozabavi ovim problemom i razvije jasnu visiju za budućnost Evrope i njenih mladih.

U organizaciji Ministarstva omladine i sporta (MOS) i Beogradske otvorene škole (BOŠ) 1. marta održan je skup na kojem su predstavlјeni rezulati trogodišnje primene Strategije karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji. Skup je otvorila ministarka dr Alisa Marić, a o ulozi KVIS u razvoju društva i značaju za mlade govorili su predstavnici MOS i eksperti. U panel diskusijama govorilo se o značaju KVIS iz ugla obrazovanja i zapošlјavanja, i predstavlјene su usluge KVIS koje pružaju Nacionalna služba za zapošlјavanje (NSZ) i predstavnici nekoliko kancelarija za mlade. U radu u grupama razgovaralo se o klјučnim izazovima u dalјem sprovođenju cilјeva i zadataka Strategije, prisutni su izneli svoja iskustva i dali predloge i preporuke za dalјe unapređenje rada u oblasti KVIS u Srbiji.
Strategija pomaže da se u perspektivi smanji jaz između sistema obrazovanja i tržišta rada, osposoblјavanjem pojedinaca da planiraju svoje obrazovanje, obuku i rad. Podstiče mlade da se na efikasan način uklјuče u tržište rada i potom aktivno učestvuju u vođenju svoje karijere, u čemu NSZ ima partnersku a ne i isklјučivu ulogu. U Evropskoj uniji usluge karijernog vođenja i savetovanja intenzivno se pružaju građanima svih godina, odnosno uklјučeno je više odraslih (i starijih) osoba.
Neki od rezultata su sprovođenja Strategije su: osnivanje i jačanje mreže karijernih centara, obučavanje nekoliko stotina karijernih savetnika, nekoliko hilјada mladih koji su učestvovali u različitim radionicama i projektima. Predstavlјeno je više projekata kojima se vrši profesionalna orijentacija za mlade na prelazu iz osnovne u srednju školu, na upisu na studije i tokom studiranja, mladim talentima, kao i zaposlenima; zatim pomoć u razvoju omladinskog preduzetništva, uspostavlјanje brojnih nacionalnih mreža za saradnju, intenzivna razmena međunarodnih iskustava, itd. Među najznačajnijim rezultatima je što pojam KVIS više nije nepoznanica već razumlјiv i prepoznatlјiv, kao i što je postignuta međusektorska i međuresorna saradnja. Deo usluga KVIS na lokalnom nivou obavlјaju KZM, kao i organizacije i službe koje se bave zapošlјavanjem i posredovanjem u zapošlјavanju.
U tekućoj, ranoj fazi sprovođenja SKVIS ostaje da se uvede standardizacija kvaliteta u neformalnom obrazovanju, izradi Nacionalni okvir kvalifikacija, razrade kvantitativne metode merenja uspešnosti uspostavlјenih mehanizama, uspostavlјanje nacionalnog resursnog centra, dalјe sistemsko umrežavanje na lokalnom i nacionalnom nivou.

Kroz istraživanje „Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u obrazovanju“ OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) je ispitivala dostupnost obrazovanja. Srbija hvata korak sa globalnim trendovima i nekoliko poslednjih godina obeležila je prava glad za univerzitetskim obrazovanjem. Podstaknut sve većim očekivanjima poslodavaca, jačom konkurencijom za ulazak na tržište rada i nedostatkom profesionalnih alternativa posle srednje škole, od 2007. tercijarni sektor je zabeležio rast od preko 11% – znatno više nego u Evropskoj uniji i OECD.
Cena univerzitetskog studiranja u Srbiji u odnosu na dohodak po stanovniku je veoma visoka, što studentima i njihovim porodicama predstavlјa veliki podsticaj da se prijave za javnu podršku. Naknade čak i na najjeftinijim fakultetima u Srbiji su znatno više nego prosečne u zemlјama OECD za koje postoje podaci. Relativno posmatrano, prosečna cena deset najskuplјih oblasti studija u Srbiji gotovo je dva puta viša od prosečne školarine u Koreji i preko četiri puta viša od prosečnih školarina u državama OECD. Znatan deo troškova se po pravilu prebacuje na studente i domaćinstva. Godine 2010. na privatne izvore je otpadalo 34% od budžeta javnih institucija višeg obrazovanja – više nego i u jednoj evropskoj državi OECD osim Portugala. Od 2007. do 2009. država je finansirala oko 66% troškova javnih univerziteta, što je omogućavalo da 42% studentske populacije studira besplatno nakon što prođe strogu i krutu proveru akademskog uspeha.
Troškovi studiranja su veoma visoki u poređenju sa primanjima i životnim standardom. U jednoj anketi 56% svih studenata odgovorilo je da mora da radi da bi se izdržavali tokom studija dok još 23% štedi i 13% prima stipendiju. Tek za 8% studiranje ne zahteva velika odricanja. Istovremeno, stopa iselјavanja iz Srbije konstantno je visoka, (13,6% prema podacima UNDP-a za 2009.), što je svrstava na 36. mesto od 181 države.
Države OECD i u vreme krize i strogih mera štednje iznašle su nekoliko modela da sa ograničenim budžetima podstaknu obrazovanje i socijalnu pravednost. Nјihova istraživanja pokazala su da kombinovanje stipendija na osnovu imovinskog stanja sa otplatom kredita u zavisnosti od prihoda može da unapredi pristup i jednakost na početku visokog školovanja, pa i dovede do bolјih rezultata za studente na kraju školovanja. U Nemačkoj na primer u 2013. godini i poslednja savezna država ukinuće školarine za studiranje. Četiri države sa niskim školarinama takođe pomažu studentima smeštajem i drugim izdacima u vezi sa školovanjem – Finska, Island, Norveška i Švedska.
izvori: http://www.mpn.gov.rs/userfiles/Izvestaj.pdf i http://www.studentskizivot.com)

Studentima Univerziteta u Beogradu će se ubuduće, kroz dodatak diplomi, beležiti bodovi za obavljenu praksu, volonterski rad i druge vannastavne aktivnosti, što će doprineti zapošljivosti mladih i pomoći poslodavcima da bolje sagledaju njihove kvalitete. To će omogućiti Pravilnik o vrednovanju vannastavnih aktivnosti studenata, koji predviđa da student dobija bodove za obavljenu praksu, volonterski rad, angažovanje u sportskom društvu, naučnoistraživački rad, za aktivnosti u studentskom organizovanju. Pravilnik treba da usvoji Senat UB tokom februara 2013. godine i deo je procesa usaglašavanja sa evropskim prostorom visokog obrazovanja.
Poeni za vannastavne aktivnosti ne ulaze u redovne bodove tokom studiranja, već se upisuju u dodatku diplomi, ispravu obaveznu uz samu diplomu. Jedan bod označavaće od 25 do 30 časova rada, a student može biti angažovan na nekoliko poslova i tako sabirati bodove.
Tako će na primer bodove dobijati studentski predstavnici za učesće u organima i telima univerziteta i fakulteta, kao i za učešće na projektima.
Druga bodovana kategorija je izrada naučnoistraživačkog rada u okviru studentskog Naučnoistraživačkog centra koji je u osnivanju pri SP UB, a biće osnovan i pri svakom parlamentu na fakultetima. Za angažovanje u ovoj aktivnosti student će dobijati od jednog do tri boda, Na svakom fakultetu i univerzitetu postojaće komisija za dodeljivanje bodova.
Studentski parlament UB osnovaće Studentski volonterski cenar i kroz njega će studenti moći da se angažuju u društvenoj zajednici, za šta će dobijati bodove.
Osnovna ideja pravilnika je da pomogne studentu da stekne nove i praktične veštine. I poslodavci ocenjuju da je poželjno da mladi osim ocena za formalna znanja pokažu svoja interesovanja, neformalna znanja i praktična iskustva.

Mladih od 15 do 24 godine u svetu ima 1,2 milijarde, i sa 17% učestvuju u svetskom stanovništvu. Čak 87% mladih živi u zemljama u razvoju. Međutim prema podacima Međunarodne organizacije rada mladi sa 40% učestvuju u stopi nezaposlenosti. Globalna stopa nezaposlenosti odraslih je 4,5% a mladih 12,6%. U 2011. godini verovatnoća da budu bez posla je za mlade bila 3 puta veća nego za starije, što znači da je 75 miliona mladih bilo nezaposleno. Pre krize broj nezaposlenih mladih se povećavao za 100.000 godišnje. Sada se povećava za 4 miliona.
Mladih u 2010. godini koji nisu bili u sistemu obrazovanja, niti na tržištu rada, ni na obukama (NEET) bilo je 358 miliona i zabrinjava dalji porast. Značajan priraštaj i učešće mladih u stanovništu u zemljama Srednjeg Istoka, Severne Afrike i delovima Evrope u vreme krize skrenuo je pažnju na neiskorišćene potencijale mladih i nedostatak socijalnih mreža i sigurnosti, kako su pokazala previranja u tim delovima sveta. Zemlje u kojima se beleži porast starije populacije moraju se izboriti sa drugim problemom – naredne generacije snosiće veće socijalne troškove.
Nezaposlenost mladih predstavlja pretnje ne samo za zemlje u razvoju. Finansijska kriza je prerasla u društveno-ekonomsku krizu, prenoseći mladima teret duga, uništavajući perspektive za nova radna mesta i kroz snižavanje ukupnog kvaliteta života. Kriza je izazvala ogorčenost među mladima i povećala nepoverenje prema institucijama, preduzećima i vladama.
Neki od uzroka nezaposlenosti mladih leže u neadekvatnom sistemu obrazovanja i u njegovom kvalitetu. Ne postoji sistemska sprega sa privredom koja treba da ukaže kakve su joj kvalifikacije potrebne, zbog čega se mladi obrazuju za radna mesta koja su pretrpela znatne promene ili uopšte više nisu tražena. U 25 od 27 razvijenih zemalja, najviše stope nezaposlenosti su među onima sa samo osnovnim nivoom obrazovanja ili bez završene osnovne škole.
U obrazovanju leži sigurnost dostojanstvenih radnih mesta ali visoko obrazovanje ih ipak ne garantuje. Naime, u nekim zemljama je veći procenat nezaposlenih sa visokim obrazovanjem nego ostalih. Takođe, u zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka posebno je izražena nezaposlenost mladih žena visokog obrazovanja, čak 3 do 8 puta više nego kod muškaraca istog obrazovanja.
Tokom perioda ekonomskih turbulenci mladi radnici (od 15 do 24 godina) poslednji se primaju na neodređeno, i prvi bivaju otpušteni jer preduzeća manje košta da sa njima raskinu radni odnos. U mlade radnike se manje ulaže kroz obuke u preduzeću, imaju manje veština i češće su angažovani preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
Više od 6 miliona mladih obeshrabrenih dugotrajnim traženjem posla povuklo se sa tržišta rada. Duži period nezaposlenosti povećava rizik buduće trajne nezaposlenosti jer potencijalni poslodavci imaju negativnu percepciju mladih koji u dužem periodu nisu radili. Obeshrabreni mladi ljudi odustaju od traženja posla i počinju da se osećaju beskorisno i da se udaljavaju od društva.
Neodgovarajuća radna mesta
Čak i ako su zaposleni, ponekad to i nisu dobri poslovi. U zemljama u razvoju mladi su zaposleni na određeno vreme da bi se lakše okončao radni odnos sa njima, ili su zaposleni na radnim mestima ispod svojih kvalifikacija. U 2010. godini 536 miliona mladih u zemljama u razvoju nije imalo odgovarajuća radna mesta i perspektivu, dok je u 27 članica EU u tom položaju bilo 1,5 miliona mladih. Proces koji može usporiti napore za zapošljavanje mladih i rezultirati suprotnim efektima od planiranih je na primer visok nivo zaštite kroz propise, jer će preduzeća onda radije zapošljavati radnike sa više iskustva. Negativne efekte može proizvesti i utvrđivanje visokih minimalnih zarada.
U zemljama u razvoju nizak nivo obrazovanja, nedostatak novih radnih mesta i nedovoljna socijalna zaštita uzrokuju da se mnogi mladih nalaze na neodgovarajućim radnim mestima, da imaju niska primanja kao samozaposleni, u neformalnoj ekonomiji ali i da rade neplaćeno. U 2011. godini 1,5 milijarda ljudi bila je u nesigurnim radnim odnosima. Sa ugovorima na određeno u svetu je radilo 32% svih radnika do 25 godina u poređenju sa 8,9% odraslih. U 2010. godini 42,1% mladih do 25 godina u državama EU radilo je na određeno. Mladi u zemljama u razvoju čine 23,5% svih zaposlenih koji su siromašni. Više od 200 miliona mladih u svetu je siromašno uprkos tome što je zaposleno, zarađujući manje od 2 dolara dnevno, i u zemljama u razvoju uglavnom rade na crno. Povećava se procenat mladih radnika u zemljama u razvoju koji su prinuđeni da rade na određeno. Tako je 2007. godine 25,6% mladih u zemljama EU radilo na određeno dok se u 2010. procenat povećao na 29%.
Među rešenjima za nezaposlenost mladih nalaze se programi mentorstva i pripravništva (“M&A”) za mlade. Oni podstiču preduzeća da ulažu u podršku mladima koji su na prvom zaposlenju i obezbeđuje konkretne instrumente. Pilot programi u nekim zemljama povezuju mlade preduzetnike sa tržištem za njihove proizvode, čime se premošćava ključna prepreka za mlade preuzetnike – loš pristup tržištu. Drugo praktično rešenje predstavljaju nacionalne strategije za zapošljavanje mladih. Nezaposlenost mladih postala je jedan od prioriteta u 138 zemalja. Međutim, svega 35 ih je usvojilo odgovarajuće akcione planove i samo 4 države je opredelillo sredstva u okviru politika zapošljavanja za realizaciju prioriteta u zapošljavanju mladih. Potrebno je da veliki broj država u svetu strategijama za zapošljavanje da pokaže zajedničku ideju, jasne ciljeve i dobre rezultate, kroz sredstva i resurse koji značajno podižu zaposlenost.
Nezaposlenost mladih pogađa ogroman broj zemalja. Rastu svest i informisanost o globalnim posledicama nezaposlenosti, i neophodno je hitno usvojiti sveobuhvatne, koordinirane aktivnosti kako bi zapošljavanje mladih istinski postalo nacionalni prioritet.
(izvor: Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma za 2012. godinu)

Nemačka, Danska i Holandija prednjače u borbi sa, po rečima nemačke kancelarke, „najvećim teretom za Evropu – nezaposlenosti mladih”. Ne postoji jedinstveno rešenje za tako složeni problem koji pogađa mnoge države. Međutim, pažnju zaslužuju nemački sistem stručnog obrazovanja, veliki napori Danske da se sa nezaposlenosti mladih „obračuna“ u samom njenom začetku, i uloga fleksibilnih radnih mesta u Holandiji. Danska je za mlade bez kvalifikacija kojima je posebno teško da se zaposle kao prioritetnu meru podrške pružila obrazovanje i praktične obuke. U Nemačkoj skoro sva preduzeća sa više od 500 zaposlenih organizuju praktične obuke za učenike dok u Britaniji to čini oko 30%. Očekuje se da i druge države EU učine slične korake.
Nezaposlenost mladih kada se posmatra kroz udeo građana od 15 do 24 godine u EU porasla je za 2 procentna poena od 2007. do 2011. na 9%, i za čak 11 na 21% u Španiji. Ipak udeo nije promenjen u Holandiji a u Nemačkoj je čak i smanjen za 2%, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ukoliko se nezaposlenost mladih izražava kao procenat radno-aktivnog stanovništva, dakle ne računajući studente i đake, prelazi 50% u Španiji i u Grčkoj.
Za OECD zabrinjavajuć je porast dugotrajne nezaposlenosti koja isključuje najmlađe sa tržišta rada. U Italiji na primer 10% mladih nije više na evidenciji nezaposlenih jer ne vide u tome perspektivu. Ovu generaciju nazivaju „uplašenom“ i smatraju da se moraju preduzeti mere za političku i socijalnu stabilnost.

Izdavanje garancija mladima u EU do 25 godina da će u roku od četiri meseca od završetka obrazovanja ili dobijanja otkaza dobiti ponudu za novo radno mesto, nastaviti profesionalno usavršavanje ili započeti praksu kod nekog poslodavca., neki su od predloga mera za borbu protiv nezaposlenosti mladih koje predlaže Evropska komisija. "Kriza evrozone uvećala je opštu nezaposlenost, ali mlađe generacije su najteže pogođene" izjavio je evropski komesar za socijalna pitanja Laslo Andor prilikom izlaganja ovog paketa.
Evropska unija planira da podrži sprovođenje ovih programa sredstvima iz Evropskog socijalnog fonda. Slični programi su se do sada primenjivali u Austriji, Holandiji i Norveškoj, a odnedavno u Finskoj i Luksemburgu. Inicijativa za pokretanje ovog programa na evropskom nivou potekla je od zemalja na jugu Evrope, koje beleže rekordnu stopu nezaposlenosti među mladima. Trenutno je u celoj EU nezaposleno više od 5,5 miliona mladih do 25 godina. U Grčkoj i Španiji nezaposlenost u ovoj starosnoj grupi je preko 55%, a u Italiji, Portugaliji, Irskoj, Letoniji, Mađarskoj, Slovačkoj i na Kipru preko 30%, pri čemu je trećina mladih nezaposlena duže od godinu dana. Predlog Komisije nije obavezujući i nisu predviđene sankcije za neizvršavanje predloga, jer su Velika Britanija i Švedska prigovorile da EU nije nadležna za pitanja nezaposlenosti mladih.
Kada je reč o pozitivnom primeru aktivne politike na tržištu rada, pominje se situacija u Austriji, gde je nezaposlenost među mladima 8,5%. U Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj primenjuje se formula „dvostrukog obrazovanja“ pri čemu teorijsko učenje mora da prati praksa i obratno. Firme koje nameravaju da zaposle pripravnike prijavljuju se za subvencije kod nacionalne službe za zapošljavanje koje u Austriji godišnje iznose 600 miliona evra.
Međutim ostaje pitanje u kojoj meri će članice EU primeniti predloženi paket. U Evropskom socijalnom fondu predviđena sredstva su nedovoljna, države ispošćene programima štednje a socijalno partnerstvo je posle reformi zahtevanih od strane MMF-a i EU ozbiljno narušeno, ako ne i potpuno uništeno.
Rezultat dosadašnjih reformi na tržištima rada u Španiji i Grčkoj, implementiranih uprkos žestokim protestima, je liberalizacija kojom nisu stvorena nova radna mesta, već su olakšana otpuštanja. U Španiji se ponovo uvode specijalni ugovori o radu za mlade koji pružaju vrlo malu zaštitu od otkaza, a plate su toliko niske da je samostalan život nemoguć.
Posledica je da oni sa dobrim obrazovanjem i znanjem jezika sreću traže u inostranstvu. U prvih devet meseci ove godine iz Španije se iselilo 55.000 pretežno mladih ljudi. Ako se ovaj trend nastavi Španiju će do kraja decenije napustiti oko milion stanovnika. Od ovog najviše profitira Nemačka, jer joj se do sada nije ukazala prilika da pod tako povoljnim uslovima zaposli visoko kvalifikovanu radnu snagu.

Od 15. do 18. novembra 2012. u Sofiji (Bugarska) održana je radionica mladih članova sindikata. Učestvovali su predstavnici sekcija mladih iz Bugarske („Podkrepa“), Srbije (SSSS), Hrvatske (SSSH) i Makedonije (KSS). Regionalnu konferenciju o posledicama globalne krize na položaj mladih podržala je Evropska fondacija za mlade, EYF.
Teme prve zajedničke regionalne radionice su bile: uloga mladih sindikalaca u borbi sa posledicama krize na mlade, sličnosti i razlike njihovog položaja u državama Balkana, okruženja u kome sindikati deluju, posledice „mera štednje“ na zapošljivost, obrazovanje i perspektive mladih. Neke od tema načetih u raspravi su: rad na crno, akcioni planovi o mladima, atipični oblici zapošljavanja mladih radnika, izmene propisa u oblasti rada i pritisci da se smanje prava radnicima, mere zaštite, dostojanstveni rad i drugo. Kroz rad u grupama diskutovalo se o sindikatima i socijalnim pravima mladih. Izložene su sličnosti i razlike u položaju mladih u ovim balkanskim državama i okruženju u kome sindikati deluju. O važnosti organizovanja mladih sindikalaca u suočavanju s posledicama krize razgovaralo se kako bi se mladi upoznali s različitim mišljenjima i praksama na terenu.
Razmenjivani su stavovi o posledicama krize na mlade i tzv. „mera štednje“ na zapošljivost, obrazovanje i perspektive, odnosno nove talase migracija. Na kraju svakog radnog dana predstavljane su aktivnosti grupa i razmenjeni primeri dobrih praksi i ideje.
Zaključak učesnika je da je konferencija bila veoma uspešna i da je potrebno nastaviti i proširiti saradnju. Razmena iskustava je bila dragocena zbog upoređivanja situacije u jednoj državi članici Evropske, jednoj koja članica postaje u 2013. godini, i dve države kandidata za članstvo. Razgovaralo se i o temama za naredne potencijalne projekte, među kojima je povećanje zapošljivosti mladih.

Poslednja Konferencija Sekcije mladih u 2012. godini organizovana je u Beogradu 23. novembra na temu izmena i dopuna Zakona o radu uz podršku SOLIDAR Suisse - SLA. U javnosti sve su češći istupi poslodavačkih organizacija i različitih nevladinih organizacija koje snažno zagovaraju ozbilјno snižavanje nivoa prava radnika. Potrebno je oblikovati stav sindikata i o posledicama na položaj mladih i izgraditi podršku javnosti. Članovi i aktivisti Sekcije mladih SSSS dostavili su stavove i komentare o izmenama i dopunama Zakona o radu prema na osnovu dostupnih informacija, i na osnovu tih rezultata izrađen je i usvojen predlog Stavova Sekcije mladih SSSS o najavlјenim izmenama i dopunama ZoR.
Šef Ekonomskog odelјenja Veća SSSS dr Rajko Kosanović predstavio je ukupnu ekonomsku i društvenu situaciju u Republici Srbiji, posebno u vremenu tranzicije. Izneo je otežavajuće okolnosti koje opterećuju državni budžet i privredu, kao što su siva ekonomija, velika nezaposlenost sa tendencijom dalјeg rasta, nelikvidnost privrede, inflacija, itd.
Dragana Petković-Gajić iz Međunarodnog odelјenja Veća SSSS takođe je predstavila uzročnike promena, ali u evropskom i regionalnom kontekstu. Akcenat je bio na međunarodnim subjektima koji izazivaju promene i dokumentima, pre svega regulativama Evropske unije u oblasti radnih odnosa.
Aleksandar Marković iz Pravnog odelјenja Veća SSSS govorio je o konkretnim predlozima Ministarstva za rada i zapošlјavanje o izmenama i dopunama Zakona o radu. Izložio je zahteve poslodavačkih organizacija i stavove Samostalnih sindikata Srbije. Osvrnuo se i na kršenja odredbi ZoR i narušavanje radničkih prava. Mara Đorđević iz Odelјenja za organizaciju Veća SSSS iznela je stavove i komentare mladih sindikalaca prikuplјenih u Anketi o izmenama i dopunama Zakona o radu. U Predloge stavova Sekcije mladih uneto je i nekoliko originalnih predloga mladih sindikalaca. Stavovi će biti dostavlјeni višim organima SSSS na usvajanje i integrisanje u zvanične stavove prema navedenom Zakonu.
Posle radionice održana je sednica na kojoj se razgovaralo o tekućim pitanjima, izboru predstavnika za Savet mladih članova sindikata pri KOMS i predstavnicima za radne grupe KOMS.

U Kruševcu je 13 -14.11. održana prva zajednička radionica za mlade aktiviste Samostalnog sindikata trgovine Srbije i Sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije. Seminar je organizovan u saradnji sa organizacijom SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u Srbiji i Sekcijom mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije kako bi se podržalo umrežavanje i razvoj struktura mladih u sindikatima.
U uvodnom delu seminara mladima su se obratili i pozdravili ih: sekretar SS TS Sidonija Vukotić, potpredsednik BOFOS Mladen Popović, i član Sekcije mladih SSSS Mara Đorđević. Cilј uvodnog dela seminara bio je da se učesnicima približi sindikat čiji su član i da dobiju sve neophodne informacije koje su im potrebne za aktivno učešće u sindikatu.
Drugi deo seminara bio je namenjen temi „Upravlјajte svojim životom – upravlјajte sobom“. Predavač, Igor Stević, je kroz radionicu pomogao učesnicima da preispitaju i definišu uloge i cilјeve u ličnom i profesionalnom životu, da preuzmu odgovornost, preispitaju sisteme vrednosti i ojačaju motivaciju za uspeh. Cilј ove radionice je bio da pomogne mladima da bolјe razumeju svoje radno okruženje, da budu efikasniji, da rade sa manje stresa i da postižu bolјe rezultate.
Seminar je bio koristan i za upoznavanje članova sekcija mladih ova dva sindikata i umrežavanje u cilju razmene informacija i iskustva u sindikalnom radu.

U organizaciji Sekcije mladih Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Sekcije mladih SSSS i podršku SOLIDAR Suisse, mladi aktivisti iz cele Srbije okupili su se od 9-11.11.2012. na Divčibarama radi umrežavanja i prvih zajedničkih aktivnosti. Sekcija mladih osnovana je odlukom republičkog odbora Sindikata u avgustu 2012. godine i za predsednicu je imenovana Gordana Preković.
Na prvom seminaru mladi su detaljno upoznali svoj sindikat i detalje kolektivnog ugovora kroz predavanja i razgovore sa najvišim predstavnicima Sindikata i predstavnicima stručne službe. Među predavačima bili su i predsednik i sekretar Republičkog odbora sindikata, dr Zoran Savić i Jelena Govedarica, sekretar Pokrajinskog odbora Jadranka Jakšić . Kasnije su mladi sindikalci u radionicama pokazali kreativnost i timski duh kroz izradu predloga logoa za buduću Sekciju mladih. Na kraju se diskutovalo o daljem pravcu rada i aktivnostima u 2013. godini.

U Beogradu je 8. i 9. novembra održana radionica Odbora mladih RSS „Solidarnost“ uz podršku Fondacije Fridrih Ebert – Regionalnog projekta za radne odnose i socijalni dijalog. Susret je bio posvećen upoznavanju sa veb-sajtom Odbora mladih RSS. Sajt će služiti informisanju mladih sindikalaca u regionu bivše Jugoslavije o aktivnostima, novostima i projektima važnim za unapređenje njihovog rada i položaja mladih. Pored toga biće dostupni i dokumenti od značaja za sindikalni rad, koji će moći da se preuzimaju i pretražuju. Kako bi se povećala interakcija i diskusija između mladih sindikalaca u regionu, postojaće kontakt forme i drugi interaktivni alati. Mladi sindikalci iz sekcija mladih SSSS, SSSH, SSBiH, SS CG, USSCG i SSM su učili kako će administrirati sajt i diskutovali o mogućnostima za unapređenje sajta, koji će biti aktivan od proleća 2013. godine.
Ovom radionicom završeno je predsedavanje Sekcije mladih SSSS Odborom u 2012. godini. U 2013. godini predsedavajuće organizacije članica biće Sekcija mladih SSS BiH i Aktiv mladih SS RS.

Sekcija mladih SSSS dobila je poziv za učešće u izradi strateškog plana KOMS-a za period do 2017. godine. Planiranje je održano od 1-4.11.2012. u Kovačici uz prisustvo članova Sekretarijata i Upravnog odbora KOMS-a, kao i predstavnika organizacija članica ali i predstavnika Sekcije mladih SSSS i podmladaka političkih stranaka.
Planiranje je proteklo jako uspešno a važan deo procesa planiranja iz perspektive sindikata jeste uključivanje Sekcije mladih SSSS u rad i aktivnosti KOMS-a i povećanje svesti omladine Srbije tj. organizacija i institucija o mladima u sindikatu i njihovoj ulozi u društvu.
Nakon predstavljanja stavova organizacija članica iz prethodno prosleđene ankete, utvrđeni su pozicija i uloga KOMS-a kao i njene prednosti i nedostaci. PEST analizom makroekonomskih elemenata sagledane su mogućnosti i pretnje kao spoljni (nezavisni) faktori koji utiču na funkcionisanje organizacije. Potom se radilo na sagledavanju unutrašnje organizacije KOMS i analize snaga i slabosti u organizaciji i funkcionisanju na nivou ljudskih resursa, finansija, mreže članova i partnera, interne i eksterne komunikacije, procesa unutar KOMS i ostalih problema i pojava.
Učesnici su putem SWOT analize sagledali slabosti i snage, pretnje i mogućnosti za KOMS. Bili su ohrabreni da iznesu svoje viđenje ciljeva, metoda i strateških ideja i pravaca za njen razvoj. Nakon sagledavanja unutrašnjih i spoljnih faktora koji utiču na KOMS pristupilo se izradi Akcionog plana po temama tj. strateškim pitanjima koji su definisani u prethodnim etapama izrade plana. Grupisanjem srodnih ciljeva i metoda došlo se do pet širih oblasti, a učesnici projekta su bili slobodni da prema svojim preferencama i stručnosti u određenim poljima izaberu grupu u kojoj će raditi. Posle prezentacije strateških planova o svim pitanjima od značaja prešlo se na finalni deo planiranja svih pet oblasti: razvoj KOMS-a, razvoj organizacija članica, razvoj omladinskih politika i zagovaranje, održiva partnerstva i osnaživanje mladih. U etapi Opinion Boulevard, učesnici su se pozabavili svim oblastima i projektima pojedinačno i ostavili svoje komentare na već predstavljene strategije. Svi su objedinjeni i implementirani u nacrt Strateškog plana koji će zatim u procesu verifikacije biti predstavljen članicama KOMS-a i najzad usvojen na skupštini KOMS 2013. godine.

„Potrebe tržišta rada i položaj mladih nezaposlenih lica“

U Beogradu u sali Skupštine grada 30.10.2012. godine održana je prezentacija istraživanja iz ugla poslodavaca o potrebama tržišta rada i položaju nezaposlenih mladih. Istraživanje je sprovela Unija poslodavaca Srbije uz podršku SOLIDAR Suisse, sindikata i institucija. Predstavnici Ministarstva rada, zapošlјavanja i socijalne politike i Nacionalne službe za zapošlјavanje iznosili su podatke o trenutnoj situaciji na tržištu rada i predstavili mere koje država preduzima kroz Strategiju zapošlјavanja, aktivne mere zapošlјavanja i drugo. Stopa zaposlenosti mladih do 24 godine iznosi 14 % u odnosu na ukupnu zaposlenost (koja iznosi 44%), i ta stopa je za 6% niža u odnosu na 2008. godinu. Još 206.000 mladih do 30 godina je nezaposleno na evidenciji NSZ. Sredstva za podsticanje zapošlјavanja mladih su veoma mala, i ostaće na istom nivou i u 2013. godini. Tako je i program „Prve šanse“ zamenjen u ovoj godini programom stručne prakse dok Akcioni plan za zapošlјavanje u 2013. godini predviđa novi, trostepeni paket mera za mlade. Najteže zapošlјiva grupa mladih su mladi bez kvalifikacija, oni koji su napustili obrazovni sistem. Nјih ima 40.000 dok je taj broj u ukupnoj populaciji i daleko veći (ukupno 250.000 ).
Prognozira da će u tri sektora doći do otvaranja novih radnih mesta za mlade, a to su trgovina, saobraćaj i polјoprivreda, i to u preduzećima sa 10 do 50 zaposlenih. Svega 400 mladih u Srbiji dobilo je subvencije za samozapošlјavanje u iznosu do 160.000 dinara, dok u Sloveniji mladi dobijaju pomoć u visini od 4.000 €. Interesovanje za ove subvencije nekoliko puta je veće od budžetskih mogućnosti. Mladi u proseku čekaju posao 1,8 godina, što je skoro dva puta kraći period od opšteg proseka 3,7 godina. Pri tom potraga za poslom kraće traje za one sa višim obrazovanjem, dok svega 35% nezaposlenih mladih ima neko radno iskustvo.
Unija poslodavaca Srbije iznela je veći broj predloga za povećanje zaposlenosti, od promene sistema oporezivanja do promene sistema obrazovanja kako bi se ostvarile uštede i ubrzao proces zapošlјavanja. Upozoravaju i da mladi nisu dovolјno upoznati sa svojim radnim pravima. Predstavnici SSSS i UGS su izneli stavove o zapošlјavanju i položaju mladih iz ugla sindikata i izneli pogubnost mera štednje na zapošlјivost ove grupe.
Praktično svi učesnici okrulog stola konstatovali su da je obrazovna politika u Srbiji jedan od najvećih uzroka nezaposlenosti i da je neophodno uneti praktične obuke i osavremeniti proces obrazovanja.

Radionica Konferencije Sekcije mladih SSSS o dokumentima koji uređuju položaj mladih u Srbiji i diskusija o mladima u sindikatu

Jednodnevni seminar Sekcije mladih SSSS uz podršku organizacije Solidar Suisse – Swiss Labour Assistance SLA održan je u mestu Babe, 20. oktobra 2012. Povod za radionicu je osnivanje Saveta mladih članova sindikata pri Krovnoj organizaciji mladih Srbije u junu 2012. godine. Kako je SM SSSS postala član Saveta, potrebno je upoznati njene aktiviste sa cilјevima strateških i zakonskih dokumenata da bi se umrežavanje i partnerstva nastavila kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou širom Srbije.
Predstavnice Sektora za omladinu Ministarstva omladine i sporta, Vesna Vidojević i Milica Basta, predstavile su Zakon o mladima (usvojen 2011.), Nacionalnu strategiju za mlade (NSM, 2008.) i Strategiju karijernog vođenja i savetovanja (SKVS, 2010.). Snažno je zastupljen princip da su mladi resurs, a ne problem. Sindikalci su upoznati sa tokom obuhvatnog konsultativnog procesa za izradu ZoM i NSM, njihovim ciljevima i načinu realizacije na lokalnom nivou. Naime, osnivanjem kancelarija za mlade pri lokalnim samoupravama stvaraju se preduslovi za usvajanje i sprovođenje akcionih planova za mlade. Na primeru Lokalnog akcionog plana (LAP) opštine Obrenovac, koordinator KZM Duško Krstić predstavio učesnicima sam proces izrade LAP-a, počevši od definisanja preko analize, pozivanja i uklјučivanja svih zainteresovanih strana do realizacije. Istakao je da su procesi važniji od samog produkta, odnosno da je važno procese odlučivanja otvoriti za što veći broj organizacija i omogućiti podelu odgovornosti. Partnerstvo sindikata odnosno sekcija mladih itekako je poželјno jer predstavlјaju grupu mladih koji značajno utiču na društveni život i rad. uređuju položaj mladih u Srbiji U poslednjem delu seminara sa učesnicima je razgovarao Ljubisav Orbović, predsednik SSSS. Istakao je važnost učestvovanja mladih članova u aktivnostima sindikata na svim nivoima organizovanja, razvoju i rastu sindikata, kao i vidlјivost mladih članova u posebnim i zajedničkim akcijama.

Početkom oktobra Konfederacija slobodnih sindikata (Makedonija) bila je domaćin Četvrtog skupa mladih sindikalaca Jugoistočne Evrope i iz Nemačke (DGB) i Austrije (OGB), uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.
Susret je počeo sastankom u Skoplјu sa predstavnicima sindikata T-Home Makedonija, u većinskom vlasništvu nemačkog preduzeća Deutche Telecom. Usled tekuće krize dva preduzeća T-Home i T-Mobile koja posluju u domenu telekomunikacija biće spojena što će dovesti do otpuštanja većeg broja zaposlenih. Predstavnici nemačkih sindikata i kolege iz Regiona ponudile su konkretne savete i smernice za prevladavanje teške situacije.
Tradicionalno, godišnji skup se održava pred Svetski dan dostojanstvenog rada, 7. oktobar, i fokus je na temama od zajedničkog interesa – položaju mladih na tržištu rada, rastu nezaposlenosti i trendu fleksibilizacije i prekarizacije radnih odnosa. Održana je konferencija za štampu i upućena je poruka o opasnostima od marginalizacije mladih u društvu.
Od 2009. godine i prvog susreta mladih JIE i DGB zapošlјavanje je uvek predstavlјalo važnu temu sa aspekta borbe za socijalnu Evropu. Sindikati su uklјučeni u osmišlјavanje i nadzor nad sprovođenjem zakona, strategija i drugih sistemskih dokumenata o zapošlјavanju. Razgovaralo se o porastu neplaćenih praksi dok se sindikati i kroz svoju krovnu evropsku organizaciju (EKS) zalažu za garantovan okvir zarada, kvalitetnu obuku praktikanata i njihovo trajno zaposlenje u preduzeću. Na drugoj strani interes svih sindikata je učlanjavanje novih članova, pogotovo mladih, kao i njihovo aktivno učešće u sindikalnom radu i aktivnostima. Jačanje mladih u sindikatu zasnivalo bi se na njihovim aktivnostima za privlačenje novih članova što bi doprinelo i jačanju samih sindikata, očekivanja su domaćina skupa, KSS.
Razmenjivala su se iskustva o fleksibilizaciji propisa o radu širom Evrope i posledicama na perspektive mladih i njihove životne planove. U nekoliko zemalјa u okruženju veliku opasnost predstavlјaju tzv. „agencije za iznajmlјivanje radnika“ koje sistematski onemogućavaju rad dostojan čoveka. Govorilo se o uspešnim praksama, npr. dualnog obrazovanja u Nemačkoj i Austriji zahvalјujući kom je procenat nezaposlenih mladih ispod proseka EU. U Sloveniji na referendumu sindikat ZSSS izborio se za neprihvatanje odredbi Zakona o malom radu kojim bi većina radno-sposobne populacije došla u opasnost da radi isklјučivo na određeno. Predstavlјene su i uspešne kampanje za privlačenje mladih radnika, studenata i nezaposlenih u sindikat DGB, kao i ideje sindikata OGB za finansiranje modela stručne prakse.
Godišnji susret mladih sindikalaca obezbeđuje kontinuiranu razmenu informacija, ideja i iskustava mladih u borbi za ostvarivanje za sigurne radne uslove i sigurnu budućnost. Sledeći, peti susret održaće se 2013. godine u Volfsburgu u Nemačkoj i domaćin će biti mladi DGB-a.

Pored globalne ekonomske krize koja i dalje pogađa radnike u svim delovima sveta, vlada zabrinutost za očuvanje radnih mesta i za tzv. „izgubljenu generaciju“.
Zato će sindikati širom sveta još jednom pozvati na mobilizaciju i organizovati različite aktivnosti 7. oktobra, na Svetski dan dostojanstvenog rada, kako bi zahtevali dostojanstvena radna mesta i poštovanje radničkih prava.
Kriza i nemogućnost ili nespremnost vlada da obnove radna mesta i rast naročito teško pogađa mlade ljude. Dok stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 34 godina u Srbiji iznosi 38,1 odsto, izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja do kraja 2011. godine iznosila su oko 0,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je četiri puta manje nego u EU, a u 2012. godini su dodatno smanjena za oko 40 odsto. Zvanični podaci govore da je 75 miliona mladih do 24 godine širom sveta bez posla, da je više miliona zarobljeno u neformalnoj ekonomiji ili na nesigurnim radnim mestima, a desetine miliona mladih koji traže posao nemaju ni perspektivu ni mogućnost da nađu posao ili da dobiju obrazovanje ili obuku koja će im olakšati rad u budućnosti. Kada traže posao, mladi u Srbiji često nemaju ni dana prijavljenog radnog staža. Generacije mladih se suočavaju sa opasnošću da budu isključeni sa tržišta rada. Ovo je društvena i ekonomska tempirana bomba.
Mladi traže sigurnost radnog mesta i prepoznaju je, pre svega, u državnoj službi. Dok bi mnogi želeli da se bave realizacijom sopstvenih ideja, tek mali broj mladih se i odlučuje na ovaj rizičan poduhvat. Za mnoge je uslov dobijanja radnog mesta potpisivanje blanko otkaza, pristajanje na povraćaj poslodavcu dela zarade, rad za zaradu ispod garantovanog zakonskog minimuma, često bez godišnjeg odmora, zdravstvene zaštite i uplate doprinosa i uz svakodnevno maltretiranje i mobing.
Da bi se sprečio talas emigracije, podigao natalitet i pobošljašali uslovi života, pozivamo javnost da se izbori za dostojanstvena radna mesta za radnike
Za svetliju budućnost svih zaposlenih, posebno mladih!
Sekcija mladih SSSS

Istraživanje o finansijskoj budućnosti i preduzetničkom duhu mladih u Srbiji sprovela je kompanija Visa Inc. u aprilu 2012. godine u četiri grada Srbije: Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Obuhvaćeno je oko 500 mladih uzrasta od 18 do 25 godina sa ciljem da se saznaju interesovanja, želje i stavovi mladih u vezi sa preduzetništvom a rezultati su predstavljeni na okruglom stolu "Preduzetnički duh mladih u Srbiji".
Četiri od pet mladih u Srbiji bi htelo da započne sopstveni posao, ali je 75 odsto mladih obeshrabreno nedostatkom početnog kapitala i mogućnosti . Kao prepreku vide i nestabilnu ekonomsku situaciju i krizu, komplikovane birokratske procedure i visoke poreze. Istovremeno samo 20 odsto mladih i planira da pokrene sopstevni biznis, dok većina veruje da će raditi za poslodavca, a za polovinu je najprivlačniji rad u državnom sektoru. Za mlade u Srbiji posao u međunarodnoj kompaniji privlačniji je od posla u domaćem preduzeću. Većina mladih spremna je da prilagodi život poslu i da radi prekovremeno da bi osiguralo posao. Mladi nisu dovoljno informisani o preduzetništvu i dve trećine bi volelo da o tome uči kroz praksu.
Istraživanje je pokazalo da je posedovanje sopstvenog biznisa za polovinu mladih ljudi u Srbiji asocijacija na rizik i nezavisnost, praćen velikom odgovornošću, ali da čak 98,4 odsto anketiranih smatra da pokretanje sopstvenog biznisa ima mnogobrojne prednosti, kao što su: profit, finansijska nezavisnost, dragoceno iskustvo i profesionalno zadovoljstvo.
Učesnici okruglog stola "Preduzetnički duh mladih u Srbiji" su se saglasili da je potrebno ohrabriti mlade da realiziju svoje ideje. Predstavnici Narodne banke Srbije, Ministarstva omladine i sporta i Fonda za mlade talente su istakli da načine za pokretanje biznisa treba učiniti vidljivijim, ukazujući na projekte usmerene na podsticanje preduzetništva. Potrebno je uspostaviti bolju koordinaciju državnih institucija i ministarstava kako bi se mladim ljudi koji imaju dobre ideje pružila neophodna podrška u pokretanju sopstvenog posla.

Nacionalna kuća fudbala Fudbalskog saveza Srbije bila je mesto okupljanja 45 mladih sindikalaca iz šest država bivše Jugoslavije na Prvom kampu mladih RSS „Solidarnost“. Nakon osnivanja Odbora mladih RSS u septembru 2011. godine (Ankaran, Slovenija) realizovana je inicijativa popularisanja sindikata i saradnje u Regionu organizovanjem skupa za veći broj mladih aktivista.
Predstavljanje rada i aktivnosti svih 9 sekcija članica Odbora mladih RSS poslužilo je za upoznavanje sa sindikatima, razmenu iskustava i diskusiju o dobrim praksama u organizovanju i motivisanju mladih aktivista. Stručnjak za socijalna pitanja Saveza slobodnih sindikata Slovenije, Goran Lukič, detaljno je analizirao položaj mladih na tržištu rada u državama regiona i upozorio na trend snižavanja radnih prava i teškoće prilikom zapošljavanja, posebno mladih.
Razgovaralo se o osnovama izrade i iskustvima sprovođenja projekata na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Radom u grupama sindikalci su došli do nekoliko predloga rešavanja nezaposlenosti mladih. Fokus je bio na radu na crno, mogućnosti „razmene“ suficitarnih odnosno deficitarnih kadrova unutar regionalnog tržišta rada, i neophodnosti usklađivanja sistema obrazovanja sa potrebama tržišta rada. Cilj ovog dela radionice je bio utvrđivanje pitanja od zajedničkog interesa i mogućnosti za regionalne projekte. Bez obzira na različit stepen razvijenosti i statusa u Evropskoj uniji, u svim državama problemi su slični i sindikati se bore protiv snižavanja nivoa radnih i drugih prava.
Poslednjeg dana Kampa utvrđena je osnova platforme za onlajn umrežavanje i komunikaciju mladih RSS-a putem veb-sajta koji je u fazi pripreme. Održavanje Kampa i razvoj saradnje sindikata iz bivših jugoslovenskih republika podržava Regionalni projekat FES za radne odnose i socijalni dijalog u Jugoistočnoj Evropi sa sedištem u Beogradu. Prema rotacionom principu, 2013. godine Kamp mladih RSS “Solidarnost” organizovaće Sekcija mladih SSS BiH.

U Beogradu je u prostorijama SSSS 17. jula 2012. godine održan redovni sastanak Odbora mladih RSS „Solidarnost“. Po rotacionom principu predsedavajućas članica u 2012. godini je Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije. Učestvovali su predstavnici svih 9 sekcija mladih članica Odbora mladih. Razgovaralo se o aktivnostima mladih sindikalaca, predstojećem Kampu mladih sindikalaca i aktivnostima do kraja 2012. godine. U planu je izrada sajta do kraja 2012. godine, namenjen razmeni informacija i komunikaciji između članova Odbora mladih.
Istovremeno se odvijao sastanak Saveta RSS „Solidarnost“ na kome je jednoglasno usvojena Rezolucija o unapređenju položaja mladih u sindikatima, pripremljena u junu 2012. godine na Odboru mladih.
Regionalni projekat Fondacije Fridrih Ebert za radne odnose i socijalni dijalog u Jugoistočnoj Evropi sa sedištem u Beogradu podržava aktivnosti Odbora mladih RSS „Solidarnost“. Sastanku je prisustvovao rukovodilac Regionalnog projekta FES Roland Fajt, koji je mladima dao odlučnu podršku i ohrabrio ih da se aktivno uključe u sindikalne aktivnosti i borbu.
Značaj organizovanja Odbora mladih je u formalizaciji platforme za razvoj kontakata i saradnje među mladim sindikalacima, redovnost aktivnosti i popularizacija sindikata među mladima.

REZOLUCIJA

Po pet mladih aktivista iz sekcija mladih SSSS i UGS „Nezavisnost“ učestvovalo je 25-29.juna u programu razmene iskustava sa mladim sindikalcima Švajcarske. Projekat je podržala organizacija SOLIDAR Suisse / Swiss Labour Assistance SLA – Kancelarija u Srbiji. Cilј posete bilo je upoznavanje sa sodijalnim dijalogom i partnerstvom u Švajcarskoj, saradnjom sindikata sa partnerskim organizacijama, organizacijom i strukturom mladih u sindikatima, aktivnostima, kampanjama i aktivizmom mladih. Predstavlјeni su najveća sindikalna centrala SGB, granski sindikati UNIA (industrija, građevina, prehrana), Syndicom (mediji i komunikacije) i SEV (transport).
Delegacija iz Srbije posetila je Parlament, upoznala se sa specifičnostima švajcarskog političkog sistema i diskutovala o političkom sistemu, ekonomskoj krizi i položaju mladih. Država se ne meša u politike tržišta rada već je najveći deo prepušten dogovorima udruženja poslodavaca i sindikata. Centrala SGB ostvaruje veliki uticaj na politike na nacionalnom nivou, a granski sindikati na privredu i sektorske politike, čak i na kurs nacionalne valute. U Švajcarskoj je članstvo u sindikatu politička odluka – predstavlјa lično političko opredelјenje i SGB je interesno povezan sa Socijal-demokratskom partijom, čiji poslanici su I sindikalci. Preko svojih saveznika u SDP-u i drugim strankama, sindikalci ulaze u prostor za lobiranje Parlamenta i aktivno utiču na oblikovanje odluka.
U Švajcarskoj je stopa nezaposlenosti veoma niska (oko 3%). Jedan od uzroka je dualni sistem obrazovanja. Naime, srednje obrazovanje se odvija kombinacijom nastave u školi (1–2 dana nedelјno) i u preduzeću (3-4 dana). Praktikant potpisuje ugovor o radu čiju primenu kontroliše država/kanton, dobija zaradu i može biti član sindikata. Veliki broj mladih posle školovanja ostaje da radi u istom preduzeću.
Sindikat UNIA, najbrojniji u sastavu centrale SGB, specifičan je po velikom broju članova-emigranata, njih čak 55% a samo iz zemalјa bivše Jugoslavije ih ima 25%. Organizovane su tri interesne grupe: mladi, žene i migranti i sve tri imaju predstavnike u organima odlučivanja. UNIA ima veliki broj mladih članova do 30 godina (25%) i razvijene načine zastupanja njihovih interesa. Jedna od kampanja za cilј ima da se mladim praktikantima na 3. godini školovanja obezbedi zarada u visini od 75% prosečne zarade u sektoru, dok sada taj odnos iznosi 40%.
Drugi najveći granski sindikat je SEV koji okuplјa radnike iz svih vidova transporta. Sa malim brojem mladih članova sprovodi promotivne programe za njihovo približavanja. Sindikat učestvuje u programu stručne obuke. Tim mladih edukatora sindikata organizuje prezentacije u 30 škola godišnje i ima veliki uspeh u učlanjavanju novih članova, što im je obezbedilo jaku poziciju i posebnu predstavlјenost u SEV.
Sindikat Syndicom je treći najveći granski sindikat u sastavu SGB-a. Okuplјa zaposlene u sektorima medija, komunikacije, pošte, informacionih tehnologija. Iako je sindikalizovanost u sektoru novih tehnologija i medija veoma visoka u odnosu na Srbiju, Syndicom ima malo članova do 30 godina.
Poslednjeg dana posete upriličen je sastanak u kancelarijama pokrovitelјa projekta. SOLIDAR Suisse je nevladina organizacija čiji su osnivači švajcarski sindikati (centrala SGB) i Socijal-demokratska partija. Predstavlјene su kampanje SOLIDAR-a i angažovanost protiv posledica globalizacije i izrablјivanja siromašnih naroda u cilјu profita multinacionalnih kompanija. Nakon toga predstavlјene su i kampanje Podmlatka Socijalističke partije (JUSO) protiv banaka koje dele visoke bonuse uprkos finansijskom paketu pomoći od države i protiv političara koji ne zastupaju birače već korporacije.

U Beogradu je 13. i 14. juna 2012. godine održan pripremni sastanak Odbora mladih Regionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“. RSS „Solidarnost“ formiralo je 2011. godine 9 reprezentativnih sindikalnih centrala sa prostora bivše Jugoslavije, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert, Regionalnog projekta za radne odnose i socijalni dijalog u JIE sa sedištem u Beogradu. Uspostavljen je i Odbor mladih koji čine predstavnici sekcija mladih svih 9 sindikata a po rotacionom principu u 2012. godini Odborom predsedava Sekcija mladih SSSS.
Usvojen je predlog Rezolucije RSS „Solidarnost“ o unapređenju položaja mladih u sindikatima i biće dostavljena sindikalnim centralama članicama RSS na potpisivanje za redovni sastanak 17. jula u Beogradu. Tom prilikom predviđeno je da podršku radu mladih sindikalaca da i i Mihael Zomer, predsednik Nemačkog saveza sindikata DGB i predsednik Međunarodne konfederacije sindikata. Sa Odborom mladih razgovaraće o ulozi mladih sindikalaca u regionu i samom DGB-u, kao i trendovima u međunarodnom sindikalnom pokretu.
U Staroj Pazovi (Srbija), od 17 – 21. jula 2012. godine održaće se Prvi kamp mladih RSS „Solidarnost“ za 60 učesnika. Redovni sastanak Odbora mladih i Kamp omogućiće razmenu iskustava, ojačaće položaj i podstaći saradnju mladih u regionu.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu 10. juna 2012. godine održana je Prva redovna Skupština KOMS, najvišeg predstavničkog tela mladih u Srbiji. Sindikati u Srbiji odnosno oblici organizovanja mladih članova pozvani su da prisustvuju Skupštini koja će odlučivati o predlogu odluke o osnivanju Saveta mladih članova sindikata. .
KOMS je prepoznao značaj uključivanja sindikata i njihovih mladih predstavnika u procese odlučivanja i oblikovanja strategija važnih za sve mlade od 15 do 30 godina. U tom cilju od marta do maja 2012. vođeni su sastanci predstavnika KOMS i mladih iz sindikata, u čemu je Sekcija mladih SSSS redovno i aktivno učestvovala. Rezultat je usvojen predlog Memoranduma o osnivanju Saveta mladih članova sindikata. Upravni odbor na Skupštini obrazložio je potrebe osnivanja dva nova savetodavna tela, Savet podmladaka političkih partija i Savet mladih članova sindikata. .
Usvajanjem ove odluke sekcije i mreže mladih iz, za sada, 3 sindikalne centrale (Savez samostalnih sindikata Srbije, Industrijski sindikat Srbije i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“) pristupile su Savetu i od tog trenutka omogućeno je učešće u radnim grupama i aktivnostima KOMS. Značaj osnivanja Saveta je u proširenju spektra potencijalnih partnera mladim sindikalcima u zaštiti i unapređenju radnih prava mladih i promovisanja sindikata među mladima.

Članovi Sekcije mladih SSSS učestvovali su na 38. Međunarodnom sajmu prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu – 112 EXPO.
Od 28. do 31. maja mladi sindikalci iz sektora hemije i nemetala, putara, metalaca, poljoprivrede i SSSS delili su informativne materijale i učestvovali na seminarima i radionicama posvećenim dostizanju uslova bezbednosti na radu. Na ovaj način bili su u prilici da unaprede svoja znanja i iskustva i istovremeno su aktivno promovisali sindikat.

Aktivisti Sekcije mladih SSSS promovišu sindikat i prava mladih: RADIONICA „PRAVA MLADIH U RADNOM ODNOSU, ULOGA I ZNAČAJ SINDIKATA U ZAŠTITI NJIHOVIH PRAVA“
Aktivistkinje Sekcije mladih SSSS održale su 18. maja 2012. godine radionicu za studentkinje i maturantkinje srednjih stručnih škola koji se pripremaju za izlazak na tržište rada. Radionica je održana u Sremskoj Kamenici u Vojvođanskom omladinskom centru na poziv i u organizaciji nevladine organizacije „Kocka“, u okviru projekta „Jačanje socijalnih veština za zapošljavanje i razvoj karijere“ i podršku SOLIDAR Suisse.
Aktivistkinje Sekcije mladih predstavile su učesnicama prava mladih u radnom odnosu, i ulogu i značaj sindikata u zaštiti njihovih prava. Učesnice su dobile odgovore na pitanja o tipičnim kršenjima prava zaposlenih, pogotovo mladih kao i savete kako da se zaštite.
Nezaposlenost mladih je u stalnom porastu zbog ekonomske krize i malog broja raspoloživih radnih mesta. Sindikat kroz radionice, na sajmovima zapošljavanja i u srednjim školama pruža mladima saznanja o izazovima, i podršku u toku traženja posla kao i tokom radnog veka.

U Sremskoj Mitrovici 19. maja završen je ciklus od 6 seminara pilot programa intenzivne obuke mladih sindkalaca Move2Improve, koju su od 1. marta Sekcija mladih SSSS i partnerska organizacija SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA - Kancelarija u Srbiji.
Obuka je bila namenjena podizanju ukupnih kapaciteta mladih sindikalaca da učestvuju u mobilisanju mladih, prenose znanja i veštine, i sindikat čine vidljivijim pred članstvom i ukupnom javnosti. Predavači su prenosili teorijska i praktična iskustva iz sindikalne prakse, zvaničnih institucija i nevladinog sektora i pružili grupi mladih aktivista celovit uvid u najvažnije oblasti.
Poslednji seminar bio je posvećen veštinama širenja informacija i poruka preko tradicionalnih sredstava informisanja i interneta, odnosno novih društvenih mreža. Mnoštvo poruka kojima smo danas bombardovani postavlja pred sve društvene subjekte izazov kako da se obrate svojim ciljnim grupama. Nakon što su uspešno savladali pisanje saopštenja za javnost, mladi su se suočili sa većim izazovom - predstavljanjem sindikalnih aktivnosti pred kamerama, i savladali tremu. Priliku za vežbu i evaluaciju naučenog dobiće na dodatnoj radionici za usavršavanje trenerskih veština u junu 2012.
Grupa od 17 aktivista dobila je diplome i zahvalnice za učešće u programu, i biće više angažovana na promovisanju sindikata i Sekcije, posebno među mladima.

U Rumi je 11. maja održana pretposlednja radionica u programu napredne obuke za mlade sindikalce Move2Improve koju organizuju Sekcija maldih SSSS uz podršku organizacije SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u Srbiji. Mladim aktivistima je kroz predavanja i diskusiju približen savremeni sveobuhvatni proces globalizacije i uticaj na društvo i sindikat.
Dragana Petković Gajić iz Međunarodnog odeljenja SSSS je govorila o globalizaciji i novim izazovima koje postavlja sindikatima. Izmenjeni su uslovi delovanja, tržište rada i zakonodavna regulativa na način da se odnos poslodavaca i zaposlenih sve više kreira izvan socijalnog dijaloga. Seljenje kapitala i preduzeća traži složeniju i efikasniju saradnju sindikata u regionima ali i u čitavom svetu. Neophodno je i proširenje uloge sindikata pored tradicionalne revandikacione uloge
Miloš Jadžić iz Centra za politike emancipacije govorio je nešto više o političkim ideologijama u vreme globalizacije, uticaju neoliberalizma na savremenu politiku i ekonomiju, kao i anti i alterglobalističkim pokretima širom sveta. Raspravljalo se o promenama unutar levice i desnice na globalnom planu, i novim ekonomskim tigrovima i njihovom razvoju (zemljama PIGS, BRIC(S)), međunarodnim monetarnim institucijama itd.

Na 109. godinu Saveza samostalnih sindikata Srbije, održana je svečana sednica. Po prvi put, grupa mladih članova SSSS prisustvovala je sednici najvišeg organa SSSS.
Kratka prezentacija pripremljena na osnovu istoimenog istraživanja sprovedenog u organizaciji Sekcije mladih SSSS, SOLIDAR Suisse / Swiss Labour Assistance i Fondacije Fridrih Ebert –pozdravljena je velikim aplauzom i ocenama sindikalnih funcionera da su mladi jedan od budućih stubova organizacije. Mladi su dobili potvrdu da su se svojim dosadašnjim radom dokazali, da su neizostavni deo sindikalnog rada i aktivizma, i uverenja da će imati snažnu i konkretnu podršku.
Pored preporuka sadržanih u samom istraživanju, mladi sindikalci su izašli i sa drugim konkretnim predlozima o većem učešću i zastupanju interesa mladih u Srbiji. U narednom periodu predstoji afirmacija rada sekcija mladih, i njihov dalji razvoj i širenje.

Četvrta radionica za formiranje tima mladih sindikalnih edukatora održana je 20. aprila 2012. u Beogradu. Na radionici posvećenoj ostvarivanju prava na dostojanstven rad detaljno su predstavljeni zakoni i instrumenti koje sindikatima stoje na raspolaganju, i to: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova.
Učesnicima je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, predstavila Snežana Bogdanović iz Ministarstva rada i socijalne politike. Svrha ovakvog zakona je da se obezbedi celovit i preventivni sistem zaštite od zlostavljanja na radu. Kroz interaktivan rad učesnici su dobili odgovore i savete u cilju prepoznavanja ponašanja koja mogu ukazivati na zlostavljanje, procedure kojima se bliže i efikasnije rešavaju problemi zlostavljanja, kao i promovisanje ponašanja kojim se obezbeđuje optimalna radna atmosfera.
Olga Kićanović iz Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova predstavila je učesnicima Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova. Učesnici su upoznati sa novom regulativom koja institucionalizuje rešavanje radnih sporova van radne sredine u kojoj su nastali i van suda u kome su se do sada rešavali. Reč je o nastojanju da se radni sporovi rešavaju međusobnim sporazumevanjem i dogovaranjem, ali poštovanjem pravila koja uspostavlja ju ovaj Zakon i Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zabranom vršenja zlostavljanja na radu. Dok Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu štite pravo na dostojanstven i bezbedan rad, Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova štiti pravo na „razumno dugo suđenje“, tj. dovodi do okončanja spora bez sudske procedure.
Maja Ilić iz Inspektorata za rad predstavila je učesnicima Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Prisutnima je prikazan način i opisane faze kojima će se odrediti načini uklanjanja opasnosti ili načini primene kontrolnih mera gde su one potrebne. Učesnici su mogli nešto bliže da se upoznaju sa obavezama i odgovornostima poslodavaca i zaposlenih, nadležnostima i merama čijom se primenom, odnosno sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu.
Jednodnevna radionica još jednom je mladim sindikalcima omogućila da nauče više o ovim zakonima, kao i da se kroz široku razmenu iskustava i konkretnog razmatranja problema iz oblasti zaštite radnika dobiju odgovori ili otvore nova pitanja. Bolje upoznavanje stanja otvara mogućnosti šire primene zakona, propisa i mera zaštite na radu u celini.