Situacija izazvana korona virusom, kada su naši građani prinuđeni na izolaciju i na veliku opreznost u cilju očuvanja svog i zdravlja drugih, zbog čega su im uobičajeni životni i radni tokovi izmenjeni, izaziva u mnogima negativna osećanja. Poremećaj svakodnevice i nove emocije proizvode strah i strepnju, što dovodi do narušavanja mentalnog zdravlja.
Mnoge stvari su se preko noći promenile, kao što je odlaženje na posao, zajednički rad sa kolegama u poslovnim prostorijama, druženje sa prijateljima i porodicom ili odlazak kod zubara, frizera, u kupovinu...
I dok je u početku delovalo da će pandemija kratko trajati i da ćemo se brzo vratiti svojim svakodnevnim rutinama, sada je daleko izvesnije da će novi način života, koji podrazumeva zdravstvenu i ekonomsku neizvesnost, potrajati još neko vreme. Ankete pokazuju da značajan broj ljudi doživljava ovakvu situaciju kao veoma stresnu i iscrpljujuću.
On što je svakako očekivano i prirodno da u situaciji ovakve pandemije ljudi doživljavaju čitavu „paletu“ neprijatnih emocija. Kao posledice ovakvog stanja najčešće se javlja niz psiholoških problema, poput panike, anksioznosti i depresije.
Panika je reakcija intenzivnog straha koja se javlja kada se osećamo sasvim bespomoćnim da promenimo ili izbegnemo okolnosti koje doživljavamo kao ekstremno opasne. Ponekad je prirodno i normalno da neko oseti paniku. Učestalo iščekivanje naleta panike povećava verovatnoću da osoba zaista ponovo oseti panični napad. To stanje u velikoj meri remeti normalno funkcionisanje i najbitnije je da ono bude prepoznato i na vreme psihološki tretirano.
Anksioznost podrazumeva iščekivanje neprijatnosti u odnosu na bližu ili dalju budućnost, što je često pothranjeno neizvesnošću u vezi sa situacijom o kojoj brinemo. Sve dotle dok nas ova vrsta zabrinutosti i povišene svesti o mogućim negativnim ishodima u neizvesnoj situaciji ne čini neproduktivnim i ne ometa u svakodnevnom funkcionisanju, možemo da kažemo da se radi o normalnoj reakciji brige na nekad životno nužnu povišenu neizvesnost. Međutim, može se desiti da toliko brinemo da nas to skoro potpuno preokupira i onemogući da se posvetimo drugim aktivnostima, da u jednom trenutku i sami primetimo koliko smo zabrinuti, pa da zbog toga postanemo još zabrinutiji i da svoju pažnju više usmeravamo na tu činjenicu neprijatne zabrinutosti nego na ono što čini našu svakodnevicu.
Dok su panika i anksioznost više povezani sa strahom od zaraze i bolesti, depresija je posledica uvođenja strožijih mera protiv širenja pandemije (prekida uobičajenog života, karantin, izolacija, zabrinutost zbog radnog mesta i finansijskih problema ili nemogućnosti viđanja prijatelja i rodbine). Mnogi se osećaju izolovano i usamljeno, svet je zastrašujuće mali i bez zadovoljstva, nedostaju druženja i odlazak na kulturne ili sportske događaje.
Ono što je za sve ljude teško podnošljivo, za depresivne osobe je još veće opterećenje. S toga Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će ove godine depresija postati drugi uzrok onesposobljenosti ljudi u svetu.
Kako pomoći sebi?
Sačuvati mentalno zdravlje i biti sabran tokom pandemije korona virusa i svega što je usledilo kao posledica širenja zaraze važno je skoro jednako kao i pridržavati se uputstava i saveta Svetske zdravstvene organizacije i lokalnih nadležnih institucija.
Prva stvar koju treba da imamo na umu jeste da se naše reakcije događaju sa razlogom, a ne neosnovano, nasumično, nepovezano. Ljudima nekad deluje da osećanja poput panike, brige, stresa, umora, zbog neprijatnosti nemaju nikakvu svrhu ni logiku i onda, kao intelektualno razvijenija bića, imaju potrebu da razumeju šta im se dešava, da shvate šta njihovo ponašanje znači, da „uhvate logiku“ koja leži u pozadini. U današnje vreme do ovih pojašnjenja možemo doći preko interneta, uz pomoć prijatelja ili u krajnjoj meri uz pomoć stručnog lica. Razumevajući svoja neprijatna osećanja, lakše ćemo razumeti i šta je ono što nam je važno, šta nam smeta i šta želimo da dostignemo. Razumevajući šta nam je važno i koliko nas plaši kad nam je to ugroženo, lakše ćemo shvatiti sebe i lakše ćemo se aktivirati da zaštitimo to što nam je važno i da se pozitivno angažujemo i u teškim vremenima.
Druga važna stvar koju ne treba da zaboravmo jeste da je normalno da osećamo nelagodu i anksioznost kada smo u okolnostima koje nas neprekidno drže u neizvesnosti. Gledano u kontekstu korone, mi nažalost ne možemo unapred znati kako ćemo kroz proces borbe sa koronom prolaziti – da li ćemo se prehladiti i posumnjati da je to korona, da li će naša hronična bolest zahtevati da se dodatno štitimo, da li će izmenjene okolnosti uticati na druge delove našeg života (odnosi sa drugim ljudima, posao, način provođenja slobodnog vremena i slično). Kada nam je nešto važno, a istovremeno je i nepredvidivo, normalno je da će nam biti neugodno sve dok dotične okolnosti ne postanu jasne.
Nasuprot neizvesnostima,važno je da se setimo i onoga što nam je sasvim izvesno i jasno. Recimo, poznato nam je da redovnom brigom o ličnoj higijeni, dezinfekcijom ruku, nošenjem maske i održavanjem propisane fizičke distance, mi aktivno radimo na smanjivanju verovatnoće da se i sami zarazimo. Ne samo da na ovaj način štitimo sebe od virusa, nego i doprinosimo osećaju samoefikasnosti usled toga što imamo kontrolu nad jednim delom okolnosti u kojima smo.
Sledeća važna stvar jeste prisećanje pozitivnih strana postojećih okolnosti. Naime, iako krizne situacije nose sa sobom dozu stresa, ponekad nam upravo ta kriza omogućava da bolje spoznamo svoje snage i saznamo nešto novo o sebi. Recimo, možda nikada ranije nismo primetili da nas ručni radovi mogu opustiti i umiriti, sve dok usled vanrednih okolnosti nismo ostali sa više slobodnog vremena koje je trebalo ispuniti nekim aktivnostima. Okupirati sebe aktivnostima u kojima uživamo može biti odličan način da lakše prođemo kroz krizni period i prikupimo snage za predstojeće izazove.
Mentalno zdravlje i samodisciplina
Takođe, samodisciplina je preduslov bez kojega ni jedna akcija ne može biti sprovedena. Ona je kamen temeljac dobrih i korisnih navika, a razvija se prilično lako – ponavljanjem istih zadataka svakoga dana. Na primer:
- Da biste spremno dočekali svaki naredni dan, unapred ga isplanirajte. Iako ceo dan provodite u kući, napravite plan šta i kada ćete raditi.
- Čitajte knjige koje volite, a za koje ranije niste imali vremena. Ili učite novi jezik ili usavršavajte jezike koje znate nedovoljno.
Još ideja vezanih za učenje: učite da crtate ili slikate, učestvujte u online vebinarima i družite se onlain sa ljudima sličnih interesovanja, proučite i napravite porodično stablo… Ideja je bezbroj i zavise samo od vaših afiniteta.
- Pišite dnevnik - terapija pisanjem je odličan način samopomoći u ovoj situaciji. Odlučite unapred kada i gde ćete pisati svakog dana. Zatim odlučite o čemu želite da pišete.
Pre nego što počnete, zatvorite oči, duboko udahnite i izdahnite nekoliko puta, opustite se i usredsredite na sebe. Istražite svoje misli i osećanja, a zatim počnite da pišete.
- Izbegavajte da mnogo vremena provodite čitajući i slušajući vesti o broju obolelih i umrlih od korona virusa. Informišite se da budete u toku, i to je dovoljno. Svakodnevno i dugotrajno slušanje i čitanje vesti izaziva zabrinutost i strepnju i odvlači pažnju od ostalih važnih stvari koje svaki dan treba da radite.
- Ako ste usamljeni i teško se nosite sa ovom situacijom, potražite pomoć i podršku porodice ili prijatelja. Ništa nema tako dobro terapeutsko dejstvo kao razgovor sa osobom u koju imate poverenja.
Sa druge strane, ako imate dovoljno vremena, okrenite se drugima kojima je pomoć potrebna – nekome treba samo razgovor, lepa reč utehe i ohrabrenje ili samo iskren osmeh „sa druge strane žice“.
- Na kraju dana osvrnite se na sve što ste uradili da biste za sledeći dan bili spremniji, organizovaniji i efikasniji. Dajte sebi zadatak da svakog dana uradite nešto novo, nešto što će odagnati neraspoloženje, pesimizam i bezvoljnost.
Zaključak
Za kraj se možemo podsetiti da je u redu da se osećamo izloženijim stresu kada su okolnosti neizvesne, a za nas važne. U takvim okolnostima je, takođe, normalno da kod sebe primećujemo neprijatne emocije. One nisu negativne same po sebi, naprotiv, one su samo znak da nam nešto ne odgovara i u redu je „oslušnuti“ sebe bez krivice. Iako trenutno možda dominiraju raznorazne neprijatnosti, korisno je prisetiti se da to ne znači da je nužno cela situacija neprijatna, odnosno da ona može da ima kako negativne tako i pozitivne strane.
To što nemamo potpunu kontrolu nad trenutnim okolnostima ne znači da smo sasvim bespomoćni – na primer, poznato nam je šta možemo učiniti kako bismo smanjili verovatnoću oboljevanja od virusa. To možda nije ono kako smo naučili da svakodnevno živimo, ali to i jeste naša velika snaga kao ljudske vrste, da imamo značajne kapacitete da se prilagođavamo i da se menjamo, ne samo uprkos bolu nego često i baš zahvaljujući bolu! Povrh toga, dodatnu snagu možemo crpeti i iz aktivnosti koje nam pričinjavaju zadovoljstvo, jer na taj način kvalitetnije provodimo vreme i postajemo svesniji svojih snaga za istrajavanje u nepogodnim okolnostima.
I, na kraju, važno je prepoznati da ako ne umemo sami da pomognemo sebi u tome da razumemo svoja osećanja i da upravljamo njima, uvek je moguće i korisno da se obratimo nekom za pomoć, bilo da je to dobar prijatelj ili stručnjak. Nekad je zaista lakše i efikasnije sagledavati sebe kroz komunikaciju sa drugim, a ne nužno samo sa samim sobom.
