U 2010. godini  u Srbiji je bilo 107 štrajkova, u kojima je učestvovalo oko 26. 000 zaposlenih. Većina štrajkova bila je u pojedinačnim preduzećima u određenim gradovima, mada je bilo i strukovnih štrajkova koji su obuhvatili mnoge grane.

U 2011. godini od januara do juna bilo je 30 štrajkova u kojima je učestvovalo preko 50. 000 zaposlenih. Štrajkovi su bili organizovani u 25 preduzeća, u 13 gradova, a bilo je i granskih štrajkova, kao što su sindikat obrazovanja, policije, zdravstva, kulture i poljoprivrede.

Ako uporedimo ovogodišnje dosadašnje štrajkove sa onima iz istog perioda prošle godine, kojih je bilo 90, uočljivo je da je prošle godine bilo tri puta više štrajkova.

Postoje i određena pomeranja kada su u pitanju zaposleni koji štrajkuju. Najveći broj zaposlenih koji su bili u štrajku u 2010. godini radili su u privatizovanim preduzećima ili preduzećima koja su u stečaju ili restrukturiranju. Zahtevi štrajkača su se odnosili, u prvom redu na isplate zarada, koje nisu primali po više meseci ili godina, uplatu doprinosa za penziono, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, isplatu minimalnih zarada, nalaženje novog vlasnika koji će pokrenuti proizvodnju.Generalno možemo da ocenimo da su ti štrajkovi bili usmereni na ostvarivanje osnovnih prava iz radnog odnosa. Sa tim zahtevima zaposlenih, uporedo se odvijao i proces poništavanja neuspelih privatizacija.

U 2011. godini štrajkuju grane i delatnosti kao što su: policija, obrazovanje,zdravstvo, kultura i poljoprivreda. Početkom godine, po usvajanju budžeta za 2011. godinu, u štrajku je bilo 1. 500 škola, 13. 000 policajaca je tražilo povećanje zarada i bolje uslove rada, Udruženje poljoprivrednih proizvođača je tražilo višu cenu proizvoda. Njihovi zahtevi bili su usmereni ne na isplatu zaostalih i minimalnih zarada, povezivanja radnog staža i sl., već na povećanje zarada i to prvenstveno u javnom sektoru. Zahtevi štrajkača bili su usmereni prema budžetu koji je, kada je u pitanju potrošnja i izdvajanja za plate, relativno smanjen.

I pored toga što je u dosadašnjim štrajkovima u 2011. godini učestvovalo više zaposlenih nego u 2010. godini , možemo da kažemo da su štrajkovi počeli da poprimaju više ekonomski a manje socijalni karakter i da su najveće socijalne tenzije smanjene.

Ako pogledamo makro-ekonomsku situaciju videćemo da je 2009. godina i prva polovina 2010. godine bila izrazito obeležena svetskom ekonomskom krizom, kada su u pitanju spoljni faktori, i velikim brojem promašenih i poništenih privatizacija, kada su u pitanju unutrašnji faktori što je dalo i pečat štrajkovima.

Restrikcija budžeta i smanjenje javne potrošnje odrazilo se u prvom redu na stagniranje zarada u javnom sektoru, pa odatle i veći broj navedenih štrajkova.

Sa druge strane, oni koji svoj dohodak ostvaruju u sivoj ekonomiji, nisu u mogućnosti da svoje probleme rešavaju štrajkom, a smanjenje evidentiranog radno aktivnog stanovništva ukazuje na to da je određeni broj građana Srbije rešenje za svoju ekonomsku situaciju mogao da nađe samo u tzv. sivoj zoni rada.

Određenom smirivanju na socijalnom planu doprineo je i Socijalno ekonomski sporazum za 2011. godinu, potpisan između Saveza samostalnih sindikata Srbije, Unije poslodavaca Srbije i Vlade republike Srbije, kojim su definisane određene mere za poboljšanje ekonomske i socijalne situacije u republici Srbiji.