|
Održan
tematsko-informativni
skup SSSS u Vrnjačkoj Banji
PRVOMAJSKI PROTEST ISPIT ZA SVE
U
organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije je
27. i 28. marta
u Vrnjačkoj Banji
održan tematsko-informativni skup za predsednike
veća sa teritorije i republičkih odbora SSSS.
Skupu je prisustvovalo 94 učesnika koje je na
početku rada pozdravio predsednik SSSS Ljubisav
Orbović.
Cilj skupa bio je da se učesnici informišu i razmene
mišljenja o aktuelnim zadacima sindikata u narednom
periodu, prvomajskom protestu, kampanji koju je
pokrenuo SSS Smedereva i sveobuhvatnim reformama u
SSSS.
Nakon uvodnih napomena predsednika Ljubisava
Orbovića, potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković
upoznao je učesnike sa aktivnostima oko prvomajskih
protesta ujedno prezentirajući parole i slogane koji
će se koristiti kako u medijima,
tako i na samom protestu.
Stanimir Trailović je informisao o kampanji ''Stop -
radu na crno'' koje je pokrenuo SSS Smedereva, te
aktivnostima koje su preduzete za zaustavljanje rada
na crno, u ovoj opštini. Kampanja je ocenjena kao
pozitivno iskustvo koje predstavlja podsticaj i za
druge opštinska sindikalna veća.
Frank Hantke, rukovodilac Kancelarije za Jugoistočnu
Evropu ''Radni odnosi i socijalni dijalog'' iznoseći
svoja razmišljanja vezana za reformu organizacije,
kao glavne nedostatke naveo je zastarele strukture
članstva, nedostatak stručne kompetentnosti na
krovno granskom nivou, nedostatak sposobnosti
vođenja kampanje i međunarodnu izolaciju. Osnovni
zahtevi koji se postavljaju u modernizaciji
sindikata su: zadržavanje starih i pridobijanje
novih članova, novo usmerenje internih struktura,
kapacitet za stvaranje saveza i prihvatanje
Sindikata od strane šire populacije, uz uvažavanje
promena u svetu rada i strukture zaposlenih.
U okviru priprema za proces reformi Gradimir Ivanić,
rukovodilac odeljenja za razvoj, organizovanost,
projekte, edukaciju, informisanje i marketing, izneo
je podatke o članstvu u Savezu, ukazao na probleme
funkcionisanja i naznačio pravce promena usmerenih
pre svega na prilogađavanje modela organizovanja.
Kriz diskusiju nakon svakog izlaganja, učesnici su
aktivno učestvovali, dajući svoje predloge i
sugestije vezane kako za proteste, tako i za
predstojeće reforme u sindikatu
Frank Hantke o reformi sindikata
G. Frank Hanke, rukovodilac Kancelarije za
Jugoistočne Evropu «Radni odnosi i socijalni
dijalog», u Vrnjačkoj Banji, 28.03.2008. godine,
iznao je svoje mišljanje o reformskim pravcima
sindikata, temeljeći ih na sopstvenim iskustvima,
stečenim dugogodišnjim radom u zemljama centralne i
jugoistočne Evrope, te tokom rada u sindikatu
Nemačke.
Principi funkcionisanja sindikata pre 150 godina i
danas važe, a to su: snaga u članstvu i
kompetentnost. Sindikalna snaga je važna da bi se
inicirali i vodili pregovori, te da bi se
organizovali štrajkovi. Niko dobrovoljno neće
ponuditi niti pristati na ustupke (ni poslodavci ni
državne institucije). Danas svaki zaposleni može
dobrovoljno da postane, ali i da izađe iz članstva,
zbog čega se sindikati danas moraju boriti za svoje
članstvo, moraju biti aktivni i moraju učiti iz
sopstvenih iskustava i iskustava drugih.
Sindikati u uslovima demokratije moraju biti
sposobni i kvalifikovani za ko-menadžment, da budu
pripremljeni za sve teme, ali i da vode kampanje sa
vizijom. Sindikati su prisutni na međunarodnom
planu, ali još uvek taj nivo saradnje nije dovoljan.
Saradnja sa zemljama iz regiona bivše Jugoslavije
takođe mora biti poboljšana, kao i sa zemljama
članicama EU (posebno sa Bugarskom, Slovenijom,
Rumunijom i Mađarskom).
Promene u društvu i promene u privrede odražavaju se
i na sindikate. Svet rada se korenito promenio.
Nekada su se ljudi zapošljavali jednom za ceo život,
dok danas ljudi
menjaju radna mesta i zanimanja po pet puta u radnom
veku. Pred zaposlene se postavlja zahtev za
«doživotnim učenjem». Zbog novih društvenih
okolnosti sinikati moraju da budu spremni «da istrče
na teren i da daju golove».
Na nivou preduzeća, u Srbiji je prisutan paradoks, a
to je da jedno preduzeće koje proizvodi jedan
artikal može da isplaćuje plate i da dobro
funkcioniše, a da nedaleko od njega drugo preduzeće
proizvodi sličan artikal, ali ne može da izmiri
svoje obaveze prema zaposlenima. Razlog tome je što
u jednom preduzeću postoji jak sindikat i može
nametnuti svoje zahteve, a u drugom ne postoji.
Dakle, potrebno je podići nivo solidarnosti sa nivoa
sindikalnog organizovanja na nivou preduzeća, na
nivo granske organizacije.
Stručne kompetencije su veoma važna karika uspeha
sindikata, stručnjake treba zaposliti, ali i
nagrditi, što svakako treba da bude i predmet
srednjoročnog i dugoročnog planiranja sindikalne
razvojne politike.
Sindikati moraju da razvijaju sposobnost ulaska u
saveze. Veoma je važno kada se jedan sindikat založe
za nešto da tu ideju podrže i drugi sindikati i da
imaju zajednički nastup, da svakodnevno govore,
insistiraju, da eksperti stručno obralažu razloge i
da prikažu temu iz svih uglova kako bi pridobili
širu javnost.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije desile su se
pozitivne promene. Sindikat treba da podrži Sekciju
žena i Sekciju mladih, jer drugačije vide probleme u
društvu.
Sindikati treba više da deluju preventivno. Cilj
nije samo da se deluje kada do spora dođe, nego i
preventivno da do sporova ne dođe.
Tri su pravca budućeg sindikalnog delovanja koje
treba slediti, i to:
1)
evropska orijentacija i primena evropskog modela,
2)
zajednički nastup svih sindikata,
3)
Win-Win
model saradnje – tj. uspešna saradnja koja svima
donosi koristi.
|
