NAJVAŽNIJE VESTI

REFORMA PRIORITET

Priliklom izbora na funkciju predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, 26. septembra 2007. godine, Ljubisav Orbović je kroz uvodni govor izložio i program za koji će se zalagati i koji će sprovoditi tokom mandata. Govor prenosimo u integralnoj verziji.     

Poštovane koleginice i kolege,

                Smatram da nije potrebno, da, kao kandidat za predsednika  Saveza samostalnih sindikata Srbije, prezentiram neki «poseban i novi» program aktivnosti u narednom periodu.

                Moj program, ako tako mogu da kažem, jeste ono na čemu smo zajedno radili.

1.

Naša TRAJNA OBAVEZA JE REALIZACIJA KONGRESNIH DOKUMENATA, STAVOVA I ZAKLjUČAKA usvojenih na 13. Kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao i stavova i zaključaka koje smo zajedno, na sednicama naših organa, usvojili.

2.

Pre svega, TREBA INTENZIVIRATI NAPORE DA ZAŽIVI STVARNI SOCIJALNI DIJALOG.

Socijalni dijalog, komunikacija i saradnja sa Vladom Republike Srbije, udruženjima poslodavaca, nadležnim ministarstvima i drugim državnim organima, može biti korisna samo ako se dogovoreno poštuje.

Strpljenje, taktičnost i mudrost u pregovaranju, usklađivanje zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti, preduslovi su za istinski socijalni dijalog, dijalog na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.

3.

SOCIJALNO EKONOMSKI SAVETI TREBA DA BUDU MESTO ZA PREGOVARANjE I USAGLAŠAVANjE STAVOVA SOCIJALNIH PARTNERA o svim pitanjima koja zadiru u materijalni i socijalni položaj zaposlenih.

PREGOVARANjE I ZAKLjUČIVANjE OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA I GRANSKIH KOLEKTIVNIH UGOVORA JE IMPERATIV koji se postavlja pred sve organe samostalnih sindikata, Saveza samostalnih sindikata Srbije i pojedince u njima.

Položaj Unije poslodavaca Srbije, kao jedinog reprezentativnog udruženja poslodavaca, pruža mogućnost Uniji da bez ikakvih argumenata ucenjuje sindikate prilikom pregovaranja i u procesu zaključivanja kolektivnih ugovora. Praktično, pruža mogućnost da kolektivno pregovaranje tumače kao fakultativnu mogućnost.

I dok izbegavaju svoju zakonsku obavezu da sa nama sednu za pregovarački sto, svedoci smo svakodnevnih zloupotreba i redukovanja prava zaposlenih. Uz to, ne retko, rad sindikata se zabranjuje, a sindikalnim aktivistima se preti otpuštanjem.

Svim dozvoljenim sindikalnim sredstvima moramo se suprostaviti ovakvoj praksi. Moramo, po svaku cenu insistirati na potpisivanju Opšteg i posebnih kolektivnih ugovora. Ako dogovor bude izostao, moramo upotrebiti druga sredstva, uključujući, najpre, naše zakonsko pravo da pokrenemo pitanje reprezentativnosti Unije poslodavaca.

U narednom periodu naše aktivnosti treba usmeriti na 

1.  Stvaranje efikasnije pregovaračke strategije;

2. Iniciranje izmene propisa kako bi se Privrednoj komori utvrdio pregovarački suverenitet za zaključivanje kolektivnih ugovora;

tvaranje uslova da se pojave i druga reprezentativna udruženja poslodavaca.

4. Uključivanje Vlade Republike Srbije i drugih nadležnih organa kao posrednika.

4.

Sindikat mora AKTIVNO da UČESTVUJE U PRIPREMI, KREIRANjU I DONOŠENjU PROPISA U OBLASTI RADNO SOCIJALNOG ZAKONODAVSTVA, odnosno svih propisa koji se odražavaju na materijalni i socijalni položaj zaposlenih. 

Mislim da smo dokazali da smo ozbiljan partner i pregovarač, sa stručnim i argumentovanim obrazloženjima.

Brzo reagovanje na tekst Nacrta izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, rezultiralo je prihvatanjem dve naše inicijative, a uz poziv za današnju sednicu, dobili ste predlog inicijative za izmenu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Stavovi koje budemo usvojili posle diskusije, i njihova realizacija, obaveza su svih nas.

5.

TREBA RAZGOVARATI SA PARLAMENTARNIM STRANKAMA O SVIM PITANjIMA OD INTERESA ZA SVET RADA, ČUVAJUĆI SVOJU NEZAVISNU POZICIJU U ODNOSU NA POLITIČKE PARTIJE.

U razgovorima treba upoznati predstavnike političkih partija sa stavovima Saveza o pojedinim zakonskim rešenjima koja se nalaze na dnevnom redu Skupštine.

Autonomna pozicija sindikata u odnosu na partije ne može biti ugrožena ukoliko na ovaj način budemo uspeli da postignemo dogovor o podršci našim predlozima pojedinih zakonskih rešenja. 

6.

MEĐUSINDIKALNU SARADNjU u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije, treba unapređivati, sa ciljem da se obezbedi  veći stepen solidarnosti i podrška akcijama koje vode  sindikati.

Češći susreti i kontakti sa drugim sindikalnim centralama doprinose prevazilaženju otvorenih sukoba i konfrontacija, što će doprineti jačanju sindikata kao institucije.

Uvažavajući međusobne razlike, U SARADNjI SA DRUGIM SINDIKALNIM CENTRALAMA POTREBNO JE DEFINISATI MINIMUM ZAJEDNIČKE SOCIJALNE STRATEGIJE i mudro graditi osnove zajedničkih stavova i nastupa.

7.

UZ VEĆE PRISUSTVO U MEDIJIMA NA SVIM NIVOIMA moramo NASTAVITI PROCES AFIRMACIJE, NE SAMO NAŠEG RADA I AKCIJA, VEĆ PRE SVEGA TEMA KOJE POKREĆEMO I REŠENjA KOJA NUDIMO. Istovremeno, to je najbolji način za širu mobilizaciju članstva.        

Pri tome mislim na objektivno i redovno informisanje sindikalne i šire javnosti, jer je to način da izbegnemo karakterisanje zahteva sindikata kao nereformskih, antidemokratskih, inflatornih ili zloupotrebe naših akcija i aktivnosti u političke svrhe i za političke obračune.

8.

POSEBNA PAŽNjA SE MORA POSVETITI AFIRMACIJI AKTIVNOSTI MLADIH, SEKCIJE ŽENA, INVALIDA RADA I PENZIONERA, kao i POLOŽAJU NAŠIH ČLANOVA KOJI SU SADA NEZAPOSLENI.

9.

EDUKACIJA I STALNO OSPOSOBLjAVANjE ČLANSTVA I RUKOVODSTVA JE PRIORITETAN ZADATAK i u narednom periodu.

OTVARANjE CENTRA ZA EDUKACIJU, po ugledu na Sindikalne škole i Sindikalne akademije koji godinama postoje u Evropi i svetu, SASTAVNI JE DEO KONCEPTA PERMANENTNOG OBRAZOVANjA. 

10.

BITAN PREDUSLOV ZA JAČANjE MATERIJALNE OSNOVE I STABILNOSTI SAVEZA JE FINANSIJSKA KONSOLIDACIJA koja mora biti završena do kraja. Ona se bazira na DOSLEDNOM POŠTOVANjU FINANSIJSKE DISCIPLINE svih, u skladu sa obavezama utvrđenim  Statutom, aktima i odlukama nadležnih organa.

11.

NASTAVIĆE SE ZAPOČETE AKTIVNOSTI U CILjU ZAŠTITE SINDIKALNE IMOVINE. Tu konkretno mislim na nekoliko prioriteta:

1.                                                       Uknjiženje objekata građenih sredstvima sindikata u sindikalnu svojinu po većima Saveza sindikata opština, samostalnim sindikatima i na nivou Saveza.

2.                                                       Energičan nastup prema državnim organima radi izuzimanja iz procesa privatizacije preduzeća čiji je osnivač sindikat i vraćanje osnivačkih prava sindikatu

3.                                                       Izuzimanje iz procesa privatizacije objekata društvenog standarda.

Na današnjoj sednici donosimo dve odluke koje imaju za cilj vraćanje osnivačkih prava u sindikalnim preduzećima «Radničkoj štampi» i «Dvorani Doma sindikata», o čemu smo postigli načelan dogovor sa nadležnim državnim organima.          

12.

REFORMA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE JE USLOV OPSTANKA, RAZVOJA I EFIKASNOSTI SINDIKATA U BITNO PROMENjENIM DRUŠTVENIM OKOLNOSTIMA

Želim posebno da istaknem da se sindikat u poslednje vreme sve više menja, tehnički osavremenjuje i modernizuje. I njegova uloga i zadaci sve se više menjaju. Kada govorim o organizacionoj reformi sindikata imam u vidu više, međusobno povezanih ciljeva. Istaći ću dva, po mom mišljenju, osnovna:

1.                                    Da se zaustavi opadanje broja članova, odnosno, da naša organizacija postane još brojnija, materijalno i finansijski snažnija i nezavisnija, time, još uticajnija u društvu.

2.                                   Interes svakog pojedinačnog člana što znači pravovremeni odgovor na zahteve članova, borbu za viši standard, bolju radno pravnu zaštitu, zaštitu njegovih sindikalnih i ljudskih prava, veću socijalnu sigurnost.

Ne smemo robovati postojećim organizacionim formama, znači ne reforme po napred poznatom modelu, i ne po nepromenljivom šablonu, jer model nije naš cilj. Model i metod podređeni su cilju. Cilj je da budemo efikasni, sposobni, snažni i dosledno ću se boriti za sprovođenje reforme koja tom cilju vodi.

Ako uspemo da zaustavimo osipanje članstva, ako vratimo poverenje u sindikat, ako dosledno poštujemo svoje statutarne obaveze i finansijsku disciplinu, ako uspešno zaštitimo svakog našeg člana od pretnji, šikaniranja, ako smo spremni da budemo kritični i samokritični, stanemo na put neradu pojedinaca i šteti koju nanose organizaciji, obezbedimo javnost i kontrolu u radu, onda možemo sa ponosom reći da je proces organizacionih reformi u sindikatu započeo i uspešno se ostvaruje.

 Po mom dubokom uverenju, reforma naše organizacije podrazumeva i lično usavršavanje svih nas, odgovoran i pošten odnos prema radu i domaćinski odnos prema imovini i sredstvima.

13.

SINDIKAT JE DEMOKRATSKA I INTERESNA ORGANIZACIJA.

Isticanje tih atributa podrazumeva spremnost na saradnju po svim aktuelnim pitanjima, spremnost za dogovore, kompromise i razumevanje zahteva drugih socijalnih partnera. Istovremeno, podrazumeva očekivanje da se poštuju naši zahtevi, prava i interesi. Sindikat se ne može miriti sa nepoštovanjem dogovorenog i potpisanog, sa ukidanjem ili umanjenjem imanentnih i stečenih prava, sa neopravdanim umanjenjem zarada ili sa neredovnom isplatom, sa nepoštovanjem mera zaštite na radu čije su posledice povrede, ne retko sa smrtnim ishodom, sa odstupanjima od dogovorenih socijalnih programa.

Znači, kao organizacija, u rešavanju problema, umesto konflikata i konfrontacija, prednost ćemo dati dijalogu. Ali, ako on izostane, U ZAŠTITI PRAVA I INTERESA ČLANOVA TREBA KORISTITI SVA SREDSTVA SINDIKALNE BORBE, koja jesu nepremostiv bedem za sve koji pocene snagu i uticaj SSSS.

14.

Sve ŠIRA SARADNjA NA MEĐUNARODNOM PLANU, sve veći ugled koji uživamo u međunarodnom sindikalnom pokretu, jeste rezultat našeg rada, ali, nisu sve mogućnosti iskorišćene.

Savez samostalnih sindikata Srbije je, da vas podsetim, u novembru 2006. godine na kongresu spajanja dve velike svetske sindikalne centrale, Svetske konfederacije rada i Međunarodne konfederacije slobodnih sindikata, postao član Međunarodne konfederacije sindikata sa sedištem u Briselu.

U ovom trenutku, a i za duži period za nas je najznačajnija SARADNjA SA EVROPSKIM SINDIKATIMA. U tom smislu značajno je naglasiti da je, posle osnivačke skupštine održane u martu ove godine, SSSS automatski postao i član Pan-evropskog regionalnog veća (PERK). Naredni cilj na međunarodnom planu je članstvo u Evropskoj konfederaciji sindikata.

POSEBAN ZNAČAJ IMA SARADNjA SA SINDIKATIMA IZ SUSEDNIH ZEMALjA, i sindikatima zemalja u regionu, naročito zbog sličnih problema sa kojima su suočeni zaposleni. U razmišljanju o budućoj međunarodnoj aktivnosti, ne smemo potpuno odbaciti ideju o konkretizaciji te saradnje kroz zajedničke akcije, pa i tela.

*          *          *

Nabrajanjem nekih, po mom mišljenju, najvažnijih pitanja i problema iz našeg svakodnevnog rada i delovanja, nikako ne znači da je njihov spisak iscrpljen. Naprotiv, dinamičan život svakodnevno će na površinu iznositi nova pitanja ili zaoštravati stara, pa REAGOVANjE MORA BITI BLAGOVREMENO, BRZO ODLUČNO.

Iz svega što je rečeno, po mom mišljenju, nameće se jedan, nezaobilazan zaključak.

ZA BUDUĆNOST KOJA JE PRED NAMA TREBA NAM SAVREMENI SINDIKAT, PRILAGOĐEN PROMENjENIM USLOVIMA, BORBENIJI, ODLUČNIJI, AKCIONO I KADROVSKI SPOSOBNIJI, SINDIKAT KOJI JE JASNIJI U ZAHTEVIMA I DOSLEDNIJI U NjIHOVOM OSTVARIVANjU. 

Samo na taj način ćemo se nametnuti kao ravnopravni socijalni partner, koji ima snage, znanja i mudrosti da iskaže svoj uticaj i zauzme položaj u društvu koji mu pripada.

 Hvala na pažnji!