|
|
|
MEĐUNARODNA SARADNJA
|
|
|
Usvajanje protokola o socijalnom
napretku hitnije nego ikad
-EKS
traži hitnu inicijativu češkog predsedavanja-
U cilju smirivanja ekonomske, socijalne i
potencijalne političke krize, EKS očekuje od češkog
predsedavanja da preduzme jasne inicijative za
radnike koji su isključeni sa tržišta rada ili su u
opasnosti da to budu, i da ojača socijalna prava.
Ovo je poruka koja je sadržana u sindikalnom
memorandumu koji je uručila delegacija EKS 28.
januara 2009. češkom premijeru Mireku
Topolaneku, čija zemlja sada predsedava EU.
Česi su preuzeli predsedavanje EU u periodu krize
bez presedana kojoj je brzo usledio talas planova za
restrukturacije i otpuštanja. Da bi se efikasno
nosila sa socijalnim posledicama krize koja preti da
još veći broj radnika dovede u situaciju nesigurnog
zaposlenja i nosi takođe i opasnost od ohrabrivanja
nacionalizma, delegacija EKS dala je niz predloga
češkom premijeru tokom sastanka u Pragu.
Gneralni sekretar EKS Džon Monks kaže da nema
vremena za gubljenje. EKS predlaže novi socijalni
dil koji će iskreno podsticati socijalnu uključivost
i održavati kupovnu moć. Dil treba da deluje u
pravcu zapošljavanja, da pomaže ljudima koji imaju
nesigurno zaposlenje i da ne štedi napor da spreči
tržište rada od sve veće neizvesnosti. U tu
inicijativu moraju biti uključeni socijalni
partneri. Ovaj novi socijalni dil mora biti u skladu
sa zelenim dilom koji investira u istraživanje sa
ciljem da se obezbedi održivi razvoj.
Treba imati u vidu, kaže Monks, da će doći do
evropskih izbora u toku češkog predsedavanja, i da
će doći do obnavljanja i zakonske, i izvršne grane
EU. Mora se izvršiti pritisak za promociju snažnog
evropskog projekta sa jasnom socijalnom
orijentacijom inače može doći do evroskepticizma i
visokog uzdržavanja glasača. Tržište rada se sve
više evropeizira, te moraju postojati odgovarajuće
socijalne mere koje će se pojačati ako želimo da ne
dođe do neravnoteže i nejednakosti. Opasnost je i
socijalna, i politička, zaključuje Monks.
EKS konkretno predlaže da se protokol o socijalnom
napretku doda ugovorima EU kako bi se reafirmisala
superiornost fundamentalnih prava nad pravililma
jedinstvenog tržišta i iniciralo preoblikovanje
Direktive o detaširanim radnicima.
EKS je izrazila očekivanje od češkog predsedavanja
da preduzme jasne inicijative u vezi sa ovim
predlozima.
|
|
Predstavnici SSSS na evropskom sindikalnom protestu u
Strazburu
PROTIV USVAJANJA IZMENA DIREKTIVE EU O RADNOM VREMENU
U
Strazburu
su juče, 16. decembra, evropski sindikati
protestvovali protiv usvajanja Direktive EU o radnom
vremenu. Protest je organizovala Evropska
konfederacija sindikata dan uoči sednice Evropskog
parlamenta na kojoj bi trebalo da ove izmene, za
radnike veoma bitnog zakona, budu usvojene. Izmenama
Direktive bila bi otvorena vrata za praktično
neograničeno radno vreme, a uvodjenje tzv. opt-auta
bi omogućilo poslodavcima da direktno sa svakim
radnikom ponaosob dogovaraju radno vreme.
Sindikati ocenjuju da bi usvajanje Direktive vratilo
radnike i sindikalni pokret sto godina unazad i
poništilo rezultate njihove vekovne borbe. Srušen bi
bio sistem kolektivnog pregovaranja, a da ne
pominjemo ozbiljne posledice po zdravlje i
bezbednost radnika i porodični život, zapošljavanje
i dalju neprihvatljivu fleksibilizaciju rada.
Zajedno sa oko 30.000 učesnika iz cele Evrope na
protestu je bila i grupa predstavnika SSSS,
sindikalaca iz teritorijalnih i granskih
organizacija SSSS. Polazeći od bogatog iskustva
stečenog u protestima proteklih godina, oni su
svojim porisustvom izrazili solidarnost sa kolegama
iz Evrope i podržali ih u njihovoj borbi za očuvanje
dostignutih prava.
|
|
Šezdesetogodišnjica usvajanja
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
DUGAČKA LISTA KRŠENJA U 2008.
U obeležavanju ovog značajnog datuma učestvuju
radnici širom sveta i tako još jednom potvrdjuju
organsku vezu fundamnetalnih prava iz rada sa
ostalim ljudskim pravima. Medjutim, poslednjih
godina prisutna je tendencija sve većeg nepoštovanja
ljudskih i sindikalnih prava.
MKS smatra da se mora sve učiniti da se to spreči.
Naglašava se da se pogotovo svetska finansijska
kriza ne sme koristiti kao izgovor za nastavljanje
te tendencije.
U mnogim zemljama se nipodaštavaju fundamentalna
prava, posebno na Filipinima, u Kolumbiji i
Gvatemali. Od 2001. na Filipinima je ubijeno 57
sindikalnih aktivista. Sa 39 ubijenih sindikalaca
u 2007. Kolumbija ostaje najopasnija zemlja
sveta za sindikalne lidere. Čak iako se može
govoriti o nešto manjem broju ubistava, povećavaju
se drugi oblici nasilja i zastrašivanja.
Gvatemala ide za petama Kolumbije na tužnoj listi
najopasnijih zemalja za sindikalno delovanje.
Strukturalno nasilje je svakodnevna pojava i
sindikalni pokret izložen je stalnoj represiji. Sve
je veći broj ubijenih sindikalaca, a napadi čak i na
njihove domove i porodice stalna su pojava.
Nažalost, ove tri zemlje samo su neki od primera sa
duge liste na kojoj su na visokom mestu Zimbabve i
Burma. Gaj Rajder, generalni sekretar MKS ističe da
svi imaju pravo da uživaju fundamentalna prava bez
obzira na nacionalnost, boju kože ili identitet. On
posebno istiće da su „sloboda udruživanja i pravo na
kolektivno pregovaranje integralni deo ovih prava“.
Ova godišnjica obeležena je 10. decembra 2008.
velikim skupom na Trgu Mone u Briselu. Oko 60
organizacija okupljeno je na platformi „Stop
ubijanju“ u maršu sa upaljenim bakljama kroz centar
Brisela. Platforma poziva na pravdu za novinare,
sindikalne aktiviste, radnike i sve one koji su bili
ili su žrtve represije zbog borbe za elementarna
prava. Inače, ove godina ta kampanja je deo šire
akcije za „Dostojanstven rad, dostojanstven život“
koja se vodi za dostojanstven dohodak i rad, i za
pravo na organizovanje u sindikate.
|
|
MKS zatražio bolju zaštitu za
švajcarske radnike i pristupanje Lihtenštajna MOR-u
NEEVROPLJANI I ŽENE DISKRIMINISANI
Da i zemlje koje se diče razvijenim industrijskim
odnosima krše sindikalna i radnička prava potvrdjuje
novi izveštaj MKS o primeni osnovnih radnih
standarda u Švajcarskoj i Lihtenštajnu objavljen
danas. Izveštaj ukazuje na nedostatak odgovarajuće
zaštite radnika u Švajcarskoj.
Lihtenštajn koji je članica UN nije učlanjena u
MOR-a. Ovu situaciju MKS ocenjuje kao žalosnu zato
što „MOR obezbedjuje zaštitu svim radnicima u svetu,
od najrazvijenijih zemalja, do onih
najsiromašnijih.To je i jedino tripartitino telo UN
koje okuplja sve socijalne partnere.“
MKS se obraća vladi Lihtenštajna i traži da postane
članica MOR-a, i da tako zaštiti sopstvene radnike,
kao i da se na taj način pridruži naporima u svetu
za unapredjivanje dostojanstvenog rada.
Kada se radi o Švajcarskoj, mada je ratifikovala sve
ključne konvencije MOR-a, neki aspekti švajcarskog
zakonodavstva nisu u skladu sa medjunarodnim radnim
standardima. To se odnosi, napr. na to da zakon ne
obezbedjuje vraćanje na posao sindikalnom aktivisti
koji je neopravdano otpušten. Prema izveštaju, pravo
radnika na kolektivno pregovaranje u praksi se
realizuje sa znatnim teškoćama kojima se vlada ne
bavi. Švajcarske federalne vlasti takodje se nisu na
odgovarajući način bavile problemom ograničavanja
prava na štrajk.
U obe zemlje, diskriminacija žena i ne-evropskih
manjina je problem koji se stalno ponavlja. Žene su
i dalje najbrojinija radna snaga na najniže plaćenim
poslovima, a vlasti priznaju da diskriminacija
postoji i u razlikama u platama izmedju muskaraca i
žena. Ne-Evropljani se diskriminišu kod
zapošljavanja, ali suočavaju se i sa drugim oblicima
diskriminacije.
|
|
Održan Kongres
Pankiparske
federacije rada
KRITIČKI PROTIV NEKONTROLISANE GLOBALIZACIJE
Sekretar Veća SSSS Slavica Savić prisustvovala je
kongresu Svekiparskog radničkog saveza (PEO) i
međunarodnoj
Konferenciji
posvećenoj problemu migracija koji su održani u
Nikoziji od 19. do 22. novembra.
 Kongresu,
koji je održan pod sloganom „Svi
zajedno u borbu za pravedno društvo,“
prisutvovalo je više od hiljadu delegata i preko
četrdeset stranih delegacija. U uvodnom izlaganju
generalnog sekretara i govorima domaćih i stranih
delegata preovladavali su kritički stavovi prema
nekontrolisanoj globalizaciji svih sfera života,
udaljenosti Evropske unije od principa i vrednosti
proklamovanih u njenim programskim dokumentima, i
sve žešćim napadima na socijalna, sindikalna i
građanska prava širom sveta. Analizirani su uticaji
nadolazeće ekonomske krize na svet rada i istaknuta
opasnost od prebacivanja njenog tereta isključivo na
leđa zaposlenih. Čuli su se brojni glasovi protiv
neograničenog produžavanja radnog vremena i ubrzanog
približavanja američkom socijalnom modelu.
Konstatovano je da nijedno socijalno dostignuće nije
trajno, da se ona sva trenutno nalaze na udaru i da
se bez dobre organizacije i uporne borbe nikako ne
mogu sačuvati. Posebno je naglašen značaj
međunarodnog povezivanja sindikta i usklađivanja
njihovih akcija.
Delegate kongresa primio je
predsednik Kipra Dimitris Hristofjas koji je u
govoru potvrdio posvećenost nove vlade ponovnom
ujedinjenju ostrva i njenu privrženost projektu
socijalne države. Sekretar Veća SSSS Slavica Savić
zahvalila se predsedniku Kipra na pruženoj podršci
za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta.
Primajući zahvalnost, predsednik Dimitris
Hristofofjas je ponovio rešenost kiparskog
rukovodstva da ni po koju cenu ne odstupi od
principijelnog rešavanja ovog problema koji umnogome
podseća na onaj sa kojim se suočava i njegova zemlja.
Dan
uoči
Kongresa
održana je konferencija posvećena problemu migracija
na kojoj je konstatovano da je osnovni uzrok
migracija neuravnotežen razvoj današnjeg sveta kome
pravac razvoja ne određuju istinske potrebe ljudi i
težnja ka ostvarenju socijalne pravde, već interesi
krupnog kapitala čiji je jedini cilj maksimalno
uvećanje profita. Istaknuto je da se rešenje ne sme
tražiti ni u zabrani ulaska stranih radnika - koji
su često neophodni nacionalnim ekonomijama, ni u
potpuno liberalnom pristupu - koji radnu snagu
shvata samo kao jedan od elemenata prisutnih na
tržištu i prepuštenih njegovoj samovolji. Zaključeno
je da je jedino trajno rešenje u ravnomernom
razvoju svetske ekonomije i u borbi za prava stranih
radnika, kako bi se s jedne strane, oni zadržali u
svojim zemljama, a s druge, sprečio socijalni
damping čije su žrtve kako sami migranti, tako i
domaći radnici.
|
|
U
Lisabonu održana
Međunarodna konferencija o izmenama
Direktive EU o radnom vremenu
PREDSEDNIK ORBOVIĆ PREDSTAVLJAO SSSS
Međunarodnom
skupu na temu izmena Direktive EU o radnom vremenu
prisustvovao je Ljubisav Orbović, predsednik SSSS.
Skupu koji je organizovala Generalna konfederacija
radnika Portugala (CGTP-IN) u Lisabonu, 13-14.
novembra 2008. prisustvovali su predstavnici
dvadeset sindikata iz EU i drugih regiona Evrope.
Tema skupa odnosila se na predstojeće izmene
Direktive EU o radnom vremenu kao
faktoru utemeljenja socijalne Evrope. Sindikati su
ocenjenili da predložene izmene svode Direktivu samo
na fasadu, da su neprihvatljive za radnike i da ne
uvažavaju prava radnika i njihovih porodica, kao i
da ozbiljno narušavaju ravnotežu između
profesionalnog i porodičnog života. Predložene
izmene, smtraju sindikati, krše principe Ugovora EU,
Povelje o osnovnim ljudskim pravima i odluke
Evropskog suda pravde.
Izmene Direktive predviđaju mogućnost uvođenja dužeg
radnog vremena od 48 nedeljno kroz sistem tzv.
„opt-out“-a, odnosno, mogućnost da radnik
individualno dogovori sa poslodavcem svoje radno
vreme, zatim da se vreme provedeno na čekanju ne
računa kao radno vreme, te i da se period za
izračunavanje maksimalnog trajanja radne nedelje
produži sa četiri meseca na godinu.
Zbog ovih izmena, Evropska konfederacija sindikata
(EKS) organizovaće, uz učešće sindikata iz cele
Evrope, masovne demonstracije 16. decembra u
Strazburu, i to dan uoči zasedanja Evropskog
parlamenta, na kojem treba da budu usvojene ove
izmene.
Predsednik Orbović
je govorio na Konferenciji o radnom vremenu u Srbiji
i problemima sa kojima su radnici suočeni u periodu
tranzicije i privatizacije, zatim o čestom
nepoštovanju odredaba zakona i kolektivnog ugovora o
radnom vremenu od strane poslodavaca, kao i o
najnovijim pojavama otpuštanja radnika zbog navodnog
uticaja svetske finansijske krize na privredu
Srbije. On je posebno istakao potrebu jačanja
sindikalne akcije, hitnog formulisanja strategije
sindikata kao odgovora na globalizaciju kapitala,
široke diskusije o budućnosti sindikalizma i
sprečavanju pada sindikalnog članstva kao savremenog
fenomena, na koji sindikati u svetu nisu našli
adekvatan odgovor.
|
|
Radionica srpskih sindikata sa predstavnicima
nemačkog sindikata VER.DI
KVALITET SARADNJE SA NOVOM SRPSKOM VLADOM
U organizaciji kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert"
u Beogradu, 21 i 22. oktobra
2008. godine,
održana je tematska radionica u kojoj su učestvovali
prestavnici nemačkog sindikata neproizvodnih
delatnosti VER.DI, jednog od najvećih sindikata DGB,
u Nemačkoj i predstavnici SSS Srbije i UGS "Nezavisnost".
Tema ovog skupa bila je "Predstavljanje situacije
oba sindikata u pogledu kvaliteta saradnje sa novom
srpskom vladom".
Delegaciju sindikata VER.DI činili su: Roland
Tremper, predsednik Sindikata, poverenik Sindikata
saobraćaja za Berlin Rajner Doring, član
Predsedništva Gerd Budin, Sindikat zdravstva Anet
Grec, zamenik predsednika i predstavnik Sindikata
trgovine Manfred Birkam, predsednik UO
univerzitetske klinike u Berlinu Karsten Beker,
Sindikat medija i kulture Peter Šrot i Tomas Kosmar,
predstavnik sindikata pošte Nemačke.
Prvog dana rada radionice u svojstvu domaćina
sekretar Veća SSSS Slavica Savić
je otvorila skup i pozdravila
prisutne. U radu radionice u ime SSSS učestvovali su
predstavnici sledećih granskih sindikata:
predsednica Samostalnog sindikata putara Sonja
Vukanović, član Predsedništva Sindikata zdravstva i
socijalne zaštite Vesna Popović, sekretar Sindikata
uprave Milanka Kovačević, član RO Samostalnog
sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim
društvima i drugim finansijskim organizacijama
Nataša Radenković, predsednik Sindikata estradnih
umetnika i izvođača Dragiša Golubović, predsednik
Samostalnog sindikata poštanskih radnika i
komunikacija Zoran Pavlović, predsednik Samostalnog
sindikata ugostiteljstva Radan Milovanović, sekretar
RO Sindikata trgovine Radoslav Topalović i Svetozar
Ercegovac, predsednik Sindikata zaposlenih u
komunalno-stambenoj delatnosti.
U ime UGS "Nezavisnost" sastanku su prisustvovali:
granski sindikat zdravstva Zoran Ilić, granski
sindikat saobraćaja i Telekoma
Aleksandar
Titović, granski sindikat kulture Zoran Đuričić.
Uvodne napomene o političkoj situaciji u Srbiji,
mestu i ulozi sindikata i kvalitetu saradnje sa
novom srpskom vladom,
izneo je Frank Hantke, direktor regionalne
kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" za
jugo-istočnu Evropu.
Bilo je reči i o perspektivama Republike Srbije u
pogledu položaja kandidata za pristupanje EU,
gledano sa sindikalnog i socijalno-političkog
stanovišta.
Radionica je nastavila sa radom po grupama, a tokom
sutrašnjeg dana skup je održan u prostorijama UGS „Nezavisnost“.
|
|
Reagovanje Evropske konfederacije
sindikata (EKS)
ODJECI IRSKOG „NE“ LISABONSKOM UGOVORU
Povodom rezultata referenduma u Irskoj i
neprihvatanja Lisabonskog ugovora, EKS ocenjuje da
radnici EU imaju puno pravo da se pitaju da li EU
ide u pravom pravcu, i da li još odgovara na
svakodnevne probleme gradjana. Brine i odsustvo
snažne ideje o evropskoj integraciji nasuprot onoj
koja je postojala u ne tako davnoj prošlosti.
Nedostatak inspiracije ostavlja prostor
nekontrolisanom ultraliberalizmu koji samo dopunjava
već ozbiljno načeti socijalno-ekonomski kontekst i
destabilizira sve veći broj radnika. Istovremeno,
Savet evropskih ministara za zapošljavanje i
socijalna pitanja na sastanku održanom 9. juna
usvaja sporazum o radnom vremenu koji predstavlja
neosporan i neprihvaljiv udar na radno zakonodavstvo
EU, smatra EKS.
EKS kao jedini socijalni partner koji zastupa
radnike na nivou EU ukazuje takodje na značaj
socijalnog dijaloga ne samo za zaposlene, već i za
demokratiju koju smatra fundamentalnim elementom
evropskog socijalnog modela. Pod socijalnim modelom
EKS podrazumeva pregovarački kapacitet, i iznad
svega, poštovanje preuzetih obaveza. Socijalni
dijalog ne može se svesti samo na sve više sastanaka
koji nigde ne vode. On mora voditi stvarnim
sporazumima koji će imati snagu. Socijalni dijalog
je važniji nego ikada za definisanje i rešavanje
problema sa kojima se gradjani svakodnevno
suočavaju.
|
|
Završeno
97. zasedanje
MOR
POZIV
NA
PROSLAVU
SOCIJALNOG
DIJALOGA,
«DECENT
WORK»
I JEDNAKOSTI
Ovogodišnjoj 97. godišnjoj konferenciji Međunarodne
organizacije rada, održanoj u periodu od 31.05. do
13.06.2008. godine u Ženevi – Švajcarskoj,
prisustvovala je petočlana delegacija Saveza
samostalnih sindikata Srbije, na čelu sa
predsednikom SSSS Ljubisavom Orbovićem. Pod okriljem
Konferencije održano je niz bilateralnih i
multilateranih sastanaka, te paralelno, tokom rada
Konferencije, organizovano je niz diskusija,
prezentacija i okruglih stolova.
Pomenućemo samo neka od dešavanja:
Kao i svake godine, posebno je obeležen 12. juni –
Dan borbe protiv rada dece, pri čemu je generalni
direktor Međunarodne organizacije rada, g. Huan
Somavia, posebno podvukao pravo dece na obrazovanje.
U poslepodnevnim satima deca iz Ženeve i iz susedih
francuskih gradova održala su ispred zgrade
Ujedinjenih nacija simbolično okupljanje kao gest
solidarnosti protiv dečijeg rada.
Održana je Ministarska konferencija o pitanjima
zapošljavanja mladih i njihovom prelasku na «decent
work«
tj.
na pristojna radna mesta u zemljama Zapadnog Balkana
sa veoma važnim osvrtom i na Srbiju i izlaganjem
gospođe Snežane Lakičević-Stojačić, državnog
sekretara u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Svetska federacija sindikata je na ovogodišnjom zasedanju MOR-a
pozvala sve radničke delegate na sastanak «Solidarnost
sa liderima Kolumbijskih sindikata», u okviru
obeležavanja 60. godišnjice usvajnja 87. konvencije
MOR-a o slobodi udruživanja i Deklaracije o
univerzalnim pravima čoveka.
Konferenciju MOR-a su posetili i veoma uvaženi gosti,
g. Danilo Turk predsednik Slovenije i predsedavajući
Evropskom unijom i g.
Martin
Torrijos
Espino,
predsednik Paname, koji su se takođe obratili
učesnicima Konferencije.
Međunarodni centar za obuku iz Torina organizovao je
više događanja, a jedno od njih je bilo na temu
poboljšanja «Socijalne zaštite u svetu» primenom
nove e-platforme za prikupljanje i širenje
informacija o ovim pitanjima. Programski i
upravljački biro MOR «Bureau
of
Programming
and
Management
ILO»
je organizovao informativnu prezentaciju «Strateškog
političkog okvira za period 2010-2015. godina» i
pozvao sve zemlje da razmotre sajt ove organizacije
i dostavljaju predloge da unapređenje njegovog rada.
Elektronsko glasanje za
”Governing
Body”
MOR za period od 2008. do 2011. godine završeno je
tako što će radničku grupu u ovom telu činiti:
-delegati:
Indija, Australija, Kanada, Gvineja, Kolumbija,
Japan, Nigerija, Alžir, Ruska Federacija, Nemačka,
Velika Britanija, Norveška, Barbados i Sjedinjene
Države,
--zamenici:
Bahrein, Pakistan, Jordan, Meksiko, Kenija, Nepal,
Brazil, Italija, Švedska, Angola, Rumunija, Kina,
Argentina, Zimbabve, Togo, Južna Afrika, Francuska,
Poljska i Singapur.
Bitno je napomenuti da će Srbija i dalje imati svog
predstavnika u ovom veoma važnom organu MOR, g.
Čanka iz sindikata UGS «Nezavisnost», koji je
izabran kao substitut, a koji je u pomenutom
glasanju obavio glasanje u ime radničke delegacije
Srbije.
Ovo zasedanje je završeno
pozivom generalnog direktora g. Huana
Somavije
da se naredne godine u svim zemljama proslavi
Socijalni dijalog, «Decent
work»
i jednakost.
|
|
Sa
93. zasedanja
MOR
USVOJENA DEKLARACIJA O SOCIJALNOJ PAVDI
Deklaracija MOR o „Socijalnoj pravdi za fer
globalizaciju“ usvojena je posle dvogodišnje
rasprave.
Generalni sekretar Međunarodne konfederacije
sindikata (MKS) Gaj Rajder ocenjuje da u našem
svetu u kome postoje velike nejednakosti u platama,
visoka nezaposlenost i siromaštvo
i sve manja zaštita za radnike, usvajanje
Deklaracije demonstrira zajedničku rešenost da se
izgradi svet zasnovan na socijalnoj pravdi.
Deklaracija sadrži elemente rada dostojnog čoveka
koji su sada kodifikovani kao neodvojivi i međusobno
povezani, i paragrafe koji potvrđuju mandat MOR –
koji proističe iz njegovog statuta – da razmatra
politike u oblasti ekonomije, finansija i trgovine s
obzirom da sve one utiču na zapošljavanje. Jasno je
da je uloga MOR da vrednuje te uticaje kako bi se
zapošljavanje i rad dostojan čoveka doveli u žižu
ekonomske politike. Da bi se to ostvarilo MOR treba
snažno i delotvorno da utiče na aktivnosti i
politike koje predlažu MMF, Svetska banka i Svetska
trgovinska organizacija.
U Deklaraciji takođe se naglašava pitanje
ravnopravnosti polova i nediskriminacije, i poziva
se na promovisanje novog paketa međunarodnih radnih
standarda, posebno standarda koji se odnose na
uptravljanje, tripartizam, politiku zapošljavanja i
inspekcije rada kao dodatak fundamentalnim radnim
standardima. Sloboda udruživanja i kolektivno
pregovaranje sada su i formalno kodifikovani kao
pravo koje omogućava realizaciju rada dostojnog
čoveka.
Vlade treba da usvoje efektivne programe za
ostvarivanje rada dostojnog čoveka. Naglašena je
uloga MOR-a u postizanju proširivanja socijalne
sigurnosti na sve, minimalne plate od koje se može
živeti i sigurnih i zdravih uslova rada.
|
|
Program obuke MOR
u Torinu
RAZVOJ POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
MLADIH
Međunarodna organizacija rada je, uz finansijsku
pomoć
ministarstva
spoljnih poslova Italije, organizovala u Torinu, od
26. 5.2008. do 30. 5.2008. godine,
u međunarodnom trening centru MOR, program obuke «Razvoj
politike zapošljavanja mladih i izrada Nacionalnog
akcionog plana za Republiku Srbiju». Od
organizatora Programa, obuku su vodili program
menedžer. Nicolas Serriere, Gianni Rosas, ekspert za
pitanja zapošljavanja iz kancelarije MOR u
Budimpešti, Valli Corbanese, nosilac projekta „Promocija
zapošljavanja mladih u Republici Srbiji” i Alexandre
Kolev, ekspert za programe zapošljavanja i razvoj
veština. Učesnici programa obuke i izrade
Nacionalnog akcionog plana iz Srbije su bili
predstavnici ministarstava, sindikata i poslodavaca.
Do završetka Programa, urađeno je sledeće:
-upoznavanje
sa važećom nacionalnom praksom,
te politikama i programima tržišta rada koja se tiču
mladih (promotivna politika, primenjene strategije i
raspoloživa sredstva),
-uspostavljena
je mreža koja će osigurati uporediv i koherentan
pristup (razvoju, kontroli i evaluaciji) politici
zapošljavanja mladih,
-definisani
su prioriteti zapošljavanja mladih – predmet, cilj,
svrha koji se žele postići Nacionalnim akcionim
planom, kao i odgovornosti institucija prema
njihovim nadležnostima.
Prikaz nacionalne prakse činio je izuzetno važan deo
rada po radionicama, jer je bio vezan za različite
komponente Nacionalnog akcionog plana (reformu
sistema oburazovanja i obuke, promociju investicija
i intenziviranje zapošljavanja, kao i promociju
održivog okruženja za razvoj mikro- i malih
preduzeća).
Progam je sadržavao izuzetno dobre analize i
prezentacije organizatora programa, kao i
rekapitulacije završenih aktivnosti i to:
-Zapošljavanje
mladih: usmereno ka izazovima današnjeg vremena,
-dizajniranje
akcionog plana zapošljavanja mladih u skladu sa
promocijom pristojnog rada - „decent work“,
-promocija
zapošljavanja mladih: multisektorski pristup,
-politike
i programi prema potrebama radnika,
-kreiranje
politika i programa, prema tražnji na tržištu rada i
prema potrebama poslodavaca: privatnog sektora i u
skladu sa razvojnom politikom preduzeća,
-prelazak
iz školskih klupa na radna mesta: uloga institucije
tržišta rada,
-prelazak
iz škola na poslove: identifikovanje i targetiranje
zainteresovane grupa - omladine,
-targetiranje
– ciljanje zainteresovanih grupa,
-formulisanje
politika: prioriteti, opcije i iznalaženje
balansiranih rešenja,
-razvoj
akcionog plana: predmet, ciljani rezultat, konačni
rezultati i indikatori,
-razvoj
akcionog plana: postavljanje sistema kontrole i
evaluacije,
-razvoj
akcionog plana: uloga i odgovornosti glavnih
nosilaca aktivnosti,
-razvpj
akcionog plana: portfolio rezultata i portfolio
projekta,
-finalizacija
akcionog plana i rekapitulacija,
-prezentacija
Nacionalnog akciopnog plana.
Svi učesnici Programa iz Srbije, kao i eksperti
MOR-a dobili su certifikate o pohađanju kursa, sa
preciziranim ciljevima i sadržajem Programa i
ostvarenim rezultatima.
|
|
MKS obeležia 12. jun
SVETSKI DAN PROTIV DEČIJEG
RADA
Svetski dan protiv dečijeg
rada obeležen je 12. juna. Povodom ovog dana,
Međunarodna konfederacija sindikata izdala je „Mini
vodič za aktivnosti protiv dečjeg rada“. Vodič
sadrži uputstva i podršku sindikatima u aktivnostima
protiv dečjeg rada. Prema podacima Međunarodne
organizacije rada, u svetu 218 miliona dece
između 5 i 14 godina uključeno je u dečji rad.
Mnoga deca ne samo da rade, već rade u opasnim
uslovima i mnogo duže od normalnog radnog vremena i
za odrasle.
Vodič je nastao uz pomoć MOR-IPEC programa i ukazuje
na činjenicu da je 69% dece koja rade angažovano u
poljoprivredi, a 9% u industriji. Najveći broj dece
radi u Aziji i Pacifiku, 122 miliona; u podsaharskoj
Africi 49,3 miliona; u Latinskoj Americi i Karibima
5,7 %. Sa 26%, proporcionalno je broj dece koja rade
najveći u podsaharskoj Africi. Međutim, dece koja
rade ima i u industrijalizovanim zemljama.
Prema vodiču MKS, sindikati imaju odgovornosti prema
društvu i radnicima uopšte u obezbeđivanju da
poslodavci poštuju radne standarde i zakone na svim
nivoima. Radničke organizacije imaju dugu tradiciju
odbrane ljudskih i radničkih prava, a dečji rad krši
prava i dece, i odraskih.
Svetski dan protiv dečjeg rada ove godine naglašava
obrazovanje kao ključni faktor u iskorenjivanju
dečjeg rada. Dan je obeležen širom sveta
aktivnostima usmerenim na dizanje svesti o tome da
je obrazovanje pravi odgovor na dečji rad. U svetu,
72 miliona dece školskog uzrasta nije upisano u
školu. Ima i dece koja su upisana, ali ne dolaze
redovno ili su napustila školovanje. Dobro
obrazovanje i osposobljavanje potrebno je da bi deca
stekla kvalifikacije potrebne za uspeh na tržištu
rada. Značajno je i za decu, i mlade koji su
ekonomski i socijalno isključeni, a kroz obrazovanje
mogu da se izvuku iz siromaštva. Vodič ističe da
svuda gde su deca izostavljena iz obrazovanja,
siromaštvo će se nastavljati iz generacije u
generaciju.
Previše dece umesto da ide u školu, ide da radi.
Stoga svi-vlade, poslodavci i sindikati moraju da se
angažuju u rešavanju ovog problema. U toj borbi
treba koristiti kolektivno pregovaranje, učešće u
tripartitnom dijalogu, promovisanje međunarodnih
radnih standarda, učestvovati u Globalnom maršu
protiv dečjeg rada i u Globalnom sindiklnom savezu
za borbu protiv prinudnog rada i trgovine ljudima.
Od velike je važnosti voditi akciju da se ratifikuju
i sprovode konvencije MOR-a br. 138 i br. 182 koja
se odnose na ovo pitanje.
MOR procenjuje da su 50% svih žrtava prinudnog rada
deca. Konvencija br. 182 specificira da su deca koja
rade u domaćinstvima, u poljoprivredi i na
izolovanim imanjima, u rudarstvu, pravljenju cigala,
tekstilu i ribarstvu najizloženija najgorim formama
dečjeg rada. Deca su sve više prinudni radnici kao
rezultat trgovine ljudima.
Posebno se ističe problem Burme i strahovanja da će
njena obnova nositi sa sobom rizik od dalje upotrebe
dečjeg rada, prinudnog rada, trgovine ljudima i
vojnog regrutovanja dece.
|
|
Zasedanja MOR u Ženevi do 14.
juna
BITNA PITANJA O SVETU RADA
Zasedanja Međunarodne konfederacije rada koja se
održavaju u junu svake godine u Ženevi prilika su za
organizovanje raznih tematskih skupova. Ove godine,
MKS je organizovala panel na temu rada dostojnog
čoveka. Skupu su prisustvovali generalni direktor
MOR-a Huan Samovia, predsedvavajući Radničke grupe
ser Roj Trotman, potpredsednik zasednja Sera Dialo i
generalni sekretar MKS Gaj Rajder. Panel se bavio
pripremama za Svetski dan za rad dostojan čoveka
koji se ove godine obeležava 7. oktobra. Tom danu
prethodiće akcije sindikata svuda u svetu posvećene
pravima iz rada, solidarnosti i iskorenjivanju
siromaštva.
Godišnja konferencija MOR ove godine okuplja više od
3000 predstavnika vlada, poslodavaca i sindikata
koji će raspravljati o čitavom nizu pitanja kao što
su smanjivanje siromaštva na selu, najnovije stanje
radničkih prava, strateški izazovi vezani za rad
dostojan čoveka, a 11. juna biće održan panel o
rešavanju krize hrane kroz investicije, proizvodnju
i rad dostojan čoveka.
Drugi važan događaj bavio se pitanjima položaja
migranata u zalivskim zemljama u organizaciji MKS,
Internacionale građevinarstva i Centra za radničku
solidarnost američkog AFL-CIO. Na skupu je jedan
broj sindikata izneo svoja iskustva u odbrani prava
migranata u regionu koji je poznat na međunarodnom
planu po surovoj eksploataciji migranata.
Komitet konferencije za primenu radnih standarda
raspravljaće o 25 slučajeva koji se odnose na
sindikalna prava u pojedinim zemljama. Posebna
sednica baviće se prinudnim radom u Burmi gde
sistematsko kršenje ljudskih i sindikalnih prava i
prinudni rad koje sprovodi vojna hunta čine život
burmanskog naroda nepodnošljivim. MKS je u aprilu
objavila izveštaj:“Kako trgovina i investicije
održavaju burmansku huntu u životu“ i pozvala na
masovnu humantitarnu pomoć postradalima u Burmi od
tropskog ciklona Nargis.
Na
plenarnoj sednici,
održanoj
6. juna, Konferencija će se baviti globalnim
izveštajem MOR o „Slobodi udruživanja u praksi:
naučene lekcije“ u kome se kaže da uprkos globalnom
trendu da su građanska prava priznatija, milioni
radnika širom sveta još nemaju fundamentalna prava.
|
|
Postignut sporazum Kongresa
sindikata Velike Britanije i vlade
IZJEDNAČENA PRAVA RADNIKA
Vlada Velike Britanije i Kongres sindikata polovinom
maja izdali su zajedničko saopštenje koje
predstavlja proboj posle šestogodišnjeg zastoja i
otvara put za evropsku direktivu koja se odnosi na
izjednačavanje prava radnika na odredjeno vreme koji
se zapošljavaju preko agencija sa pravima stalno
zaposlenih radnika.
Generalni sekretar Kongresa sindikata VB Brendan
Barber ocenjuje da je sporazum pobeda za sindikate s
obzirom da je ovo pitanje već dugo vapilo za
rešenjem. On kaže da se previše radnika na odredjeno
vreme u VB suočava sa lošim tretmanom i nepravdom.
Sporazum po njegovoj oceni, otvara vrata mnogo jačoj
pravnoj zaštiti koju ovi radnici zaslužuju.
I predsednik Kongresa sindikata Dejv Prentis kaže da
je ovo dobra vest za radnike za koje su male plate,
dugačko radno vreme i eksploatacija norma. Nisu svi
radnici koji se zapošljavaju preko agencija u lošem
položaju, ali oni koji jesu zaslužuju punu pravnu
zaštitu, a ovaj sporazum je korak napred ka tome,
ocenjuje Prentis.
EKS o sporazumu
U ime EKS oglasio se Džon Monks, generalni sekretar.
On smatra da je ovo dobra vest za milione radnika na
odredjeno vreme ne samo u Velikoj Britaniji.
Sporazum raščišćava put za novu direktivu Evropske
unije koja će se zasnivati na jednakom tretmanu od
prvog dana i koju može derogirati samo kokektivni
ugovor ili sporazum izmedju socijalnih partnera na
nacionalnom nivou. Monks je izrazio očekivanje da će
direktiva veoma brzo biti usvojena.
|
|
U Velikoj Britaniji novi propisi za male i srednje
poslodavce
OBAVEZNO INFORMISANJE I KONSULTOVANJE RADNIKA
Od 6. aprila kompanije i organizacije koje
zapošljavaju izmedju 50-100 radnika treba da uvedu
sistem koji će omogućiti odvijanje dijaloga izmedju
uprave i zaposlenih.
Propisi o informisanju i konsultovanju uvode u
Veliku Britaniju pravo koje je sadržano u Direktivi
EU, a koje mnogi radnici širom EU već uživaju. Prvi
put u Velikoj Britaniji postojaće mehanizam koji će
od poslodavca zahtevati da obaveštava i konsultuje
zaposlene i njihove predstavnike o čitavom nizu
pitanja koje se tiču poslovanja, zapošljavanja i
restrukturacije kompanije.
Po novim propisima, zaposleni sada imaju pravo da im
se kaže šta se dešava u kompaniji, ali i da se čuje
njihov glas. „Trebalo bi da prestane praksa 'groma
iz vedra neba' kada su zaposleni o otpuštanju sa
posla saznavali preko radija ili putem elektronske
pošte“, kažu u britanskom Savezu sindikata (Trades
Union Congress).
Naravno, mnoge uspešne i dobro vodjene kompanije već
godinama informišu i konsultuju svoje radnike preko
ugovora koje sklapaju sa sindikatima, preko Saveta
preduzeća ili foruma zaposlenih. „Odgovorni
poslodavci svesni su komparativnih prednosti i veće
konkurentnosti njihovih preduzeća ako se osoblje
oseća cenjenim i uključenim u upravljanje“,
zaključuju u TUC.
Ova prava iz Direktive EU treba u Velikoj Britaniji
da budu dodatak postojećim pravima radnika, a ne
njihova zamena. Pa će i već postojeća prava
priznatih sindikata da budu obavešteni i
konsultovani o kolektivnom višku radne snage ili
njenom transferu nastaviti da se primenjuju.
|
|
Izgledi za zapošljavanje u EU
BOLJE, ALI NEUJEDNAČENO
Rast zapošljavanja impresivan tokom prošle godine,
piše
u Zajedničkom izveštaju o zapošljavanju koji su ministri za
zapošljavanje EU usvojili krajem februara
Tokom poslednje dve godine otvoreno je skoro 6,5 miliona
radnih mesta, a predvidja se otvaranje novih 5 miliona do
2009. kaže se u Izveštaju. Očekuje se da u 2008.
nezaposlenost u EU padne ispod 7% što bi bio najniži nivo od
sredine 80-tih prošlog veka. Izveštaj u kome se ocenjuje
sprovodjenje nacionalnih programa reformi država članica u
oblasti zapošljavanja veoma je optimističan. Medjutim, on
naglašava i oblasti koje su još problematične- nezaposlenost
mladih i nedovoljno investiranje u obrazovanje i obuku.
Vladimir Špidla, komesar EU za zapošljavanje
kaže:“Skorašnje reforme tržišta rada počinju da daju
rezultate. Strukturalna nezaposlenost pala je za
jednu trećinu od 2004. i stopa zaposlenosti u EU
koja sada iznosi 66%, približila se našem cilju od
70%. Od 2005. države članice sprovele su suštinske
reforme s tim što su neke u tome bile mnogo
snažnije. Treba da udvostručimo naše napore da bismo
odgovorili na globalizaciju i starenje stanovništva,
naročito da ciljano više investiramo u permanentno
obrazovanje.“
Stopa zapošljavanja starijih radnika od 43,5% (cilj
je 50%), žena 57,2% (cilj je 60%) nastavlja da raste
u čitavoj EU. Ali, uprkos pozitivnom učinku u 2006.
izgleda da EU do 2010. neće ostvariti cilj
postavljen Lisabonskom strategijom od 70%
zaposlenosti. Da bi se taj cilj ostvario, po
sadašnjoj stopi rasta trebalo bi otvoriti novih 20
miliona radnih mesta.
Nezaposlenost je znatno pala: sa 8,9% u 2005. na
8,2% u 2006. i skoro sve zemlje članice doprinele su
ovom trendu. I žene, i muškarci su profitirali s
padom nezaposlenosti od 9% odnosno 7,6%. Dugoročna
nezaposlenost takodje pada već dve godine za redom,
sa 4% na 3,6%.
Medjutim, neki regioni i grupe imali su manje
koristi od ovog trenda. Nekvalifikovani, invalidi i
migranti još imaju probleme u zapošljavanju. Veliki
problem svih država članica ostaje nezaposlenost
mladih, u proseku 17,4%. Medjutim, to smanjenje je
rezultat značajnog smanjenja u malom broju zemalja
(Poljskoj, Bugarskoj, Litvaniji, Holandiji i
Španiji). U nekoliko drugih, stopa je povećana od
2004. i dva puta je izvesnije da će mladi čovek biti
bez posla nego ostali radnici.
Skoro polovina država članica EU ima ili formuliše
sveobuhvani prilaz za balansiranje više
fleksibilnosti tržišta rada sa sigurnošću
zaposlenja. Mada se mora reći da je njihov učinak u
specifičnim komponentama fleksigurnost mnogo manji.
·
Segmentacija tržišta rada ostaje i dalje značajan
problem u mnogim državama članicama i mnoge se pre
fokusiraju na specifične aspekte rregulisanja
tržišta rada nego na reformu postojećeg radnog
zakonodavstva
·
Reforme sistema socijalne sigurnosti ograničile su
se samo na reformu penzijskog sistema
·
Aktivna politika tržišta rada zavisila je od
opadanja potrošnje od 2000. kao udela u BNP i po
radniku
·
Najzad, učešće u permanentnom obrazovanju u EU jedva
da se povećalo u periodu od 2005-2006. Ustvari, palo
je u polovini država članica, a obrazovanje odraslih
i dalje ostaje neujednačeno
U Izveštaju se ističe da je ulaganje u ljudski
kapital, bolje uskladjeno sa potrebama tržišta
ključno za premošćavanje jaza u produktivnosti
izmedju EU i njenih globalnih konkurenata. EU treba
da uzme u obzir da obrazovanje mora početi u ranom
uzrastu i nastaviti se tokom čitavog života, a
obrazovanje stečeno na poslu treba da bude priznato
u celoj EU.
U sve većem broju grana nema dovoljno radnika
(zdravstvo, briga o starima, obrazovanje, majstori i
zanatstvo). Postoji potreba i za boljim
predvidjanjima i praćenjem budućih potreba za
odedjenim profilima radnika.
|
|
Iz Baze podataka
Evropske
komisije
„Žene i muškarci u odlučivanju 2007.- analiza
situacije i trendovi“
Podaci za izveštaj uzeti su iz baze podataka
Evropske komisije o položaju žena i muškaraca u
odlučivanju koji se odnose na više pozicije u
institucijama EU, u 27 država članica, nečlanicama
Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj i dvema zemljama
kandidatima, Turskoj i Hrvatskoj. Izveštaj prikazuje
činjenice i brojke o odlučivanju u tri glavne
oblasti: politici, privredi i javnim uslugama.
Učešće žena u nacionalnim parlamentima poraslo je sa
16% u 1997. na 24% u 2007. iako je još dosta ispod
tzv. kritične mase od 30% što je minimum potreban da
bi žene imale znatniji uticaj na politiku. Evropski
parlament je malo iznad ove cifre (31% žena), a
muškarci brojno nadmašuju žene u kabinetima vlada EU
u odnosu 3:1 (24% žena, 76% muškaraca).
U privrednom odlučivanju žene su takodje veoma malo
zastupljene. U svim državama članicamam, guverneri
centralnih banaka su muškarci. U EU, žene čine 44%
svih radnika, ali se zaposljavaju na nižim
pozicijama. One zau zimaju samo 32% izvršnih
funkcija (izvršni direktori, direktori i direktori
malog biznisa). Sve je manja zastupljenost žena u
krupnom biznisu gde su muškarci skoro 90% članovi
upravnih odbora i poslednjih godina nije bilo
značajnijeg poboljšanja.
Značajan napredak zabeležan je u zastupljenosti žena
u centralnoj administraciji zemalja EU gde trenutno
zauzimaju skoro 33% mesta na najvišem nivou
hijerarhije u poredjenju sa 17% u 1999. Učešće žena
na sličnim mestima u evropskim institucijama takodje
je poboljšana sa 14% na nešto manje od 20% u istom
periodu, ali ima još mnogo prostora za poboljšanje.
Svuda u EU, 70% sudija koje predsedavaju nacionalnim
vrhovnim sudovima su muškarci i 30% žene, ali to je
zato što u nedavno prikljućenim zemljama ima mnogo
žena u sudovima – u Bugarskoj (76% žena) i Rumuniji
(74%). U 15 zemalja EU samo 18% sudija su žene, što
predstavlja samo mali napredak u odnosu na 1999.
kada ih je bilo 15%.
|
|
Sindikati
traže promenu politike MMF
ZAŠTITA ZA RADNIKE
OD POSLEDICA EKONOMSKE KRIZE
Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) i svetski
granski sindikati-Globalni sindikati (GS) veoma su
zabrinuti zbog posledica koje ekonomsko
usporavanje u svetu može imati na zaposlene i njihov
standard. Oni su pozvali Svetsku banku (SB) i
MMF da odobre znatno povećanje pomoći ove dve
institucije zemljama koje žele da zaštite svoje
gradjane i radnike, posebno najranjivije medju
njima, od posledica ekonomske krize.
MKS ističe da će doći do povećanja nezaposlenosti,
pada životnog standarda i rasta sitromaštva u
velikom broju zemalja ukoliko se ne iznadje čvrst i
koordiniran političiki odgovor na dramatičan porast
finansijske i ekonomske neizvesnosti.
Svetski sindikati takodje traže od MMF i SB da
pažnju usmere na politiku koja promoviše
zapošljavanje dostojno čoveka, a ne da se
koncentrišu na promociju deregulacije i deregulaciju
tržišta rada. Pozivaju se međunarodne finansijske
institucije (MFI) da pomognu zemljama koje žele da
kontrolišu destabilizirajuće tokove kapitala što
zahteva hitnu finansijsku pomoć da bi se prevazišli
problemi platnog bilansa i tako poboljšala socijalna
zaštita, zaštita na radnom mestu i prava radnika.
Od MMF se traži da usvoji mere kojima će se zemljama
pomoći da ublaže posledice globalnog usporavanja kao
što su poskupljenja hrane i goriva; da im se odobre
hitni krediti za rešavanje finansijskih teškoća, kao
i mere za zaštitu od destabilizirajućeg kretanja
spekulativnog kapitala.
„Pre samo godinu dana“, kaže generalni sekretar MKS
Gaj Rajder, „MMF bi bio zadovoljan da samo pusti
tržišne snage da razreše krizu kao što je ova, ali
na nedavnom sastanku Grupe 7 čak je i direktor MMF
priznao značaj koordiniranog odgovora u vidu
fiskalnog stimulansa tekućem globalnom ekonomskom
zastoju.“
I još nešto što je veoma značajno: svetski sindikati
ponavljaju zahtev kome se pridružuju i druge
organizacije gradjanskog društva da MFI konačno
prestanu da uslovljavaju zemljame u razvoju
reformama koje imaju štetne posledice po njihove
privrede.
|
|
Tripartitni
socijalni samit
NEOPHODNA SOCIJALNA EVROPA
„Evropi je potrebna efikasna socijalna dimenzija za
njen uspešan ekonomski razvoj“, poručila je
predsednica Evropske konfederacije sindikata, Vanja
Ludbi-Vedin na tripartitnom socijalnom samitu 13.
marta 2008. godine kojem su prisustvovali lideri
sindikata Slovenije, Francuske i Češke.
Da podrška jedinstvenom tržištu zavisi od podrške
socijalnoj Evropi, ukazao je i generalni sekretar
EKS Džon Monks. Istovremeno, dva slučaja, koja su se
našla pred Evropskim sudom pravde – Laval i Viking,
a odnose se na položaj radnika migranata u Švedskoj
i Danskoj, predstavljaju zapravo trijumf
jedinstvenog tržišta nad funadamentalnim pravima na
štrajk i pregovaranje i njihov uticaj savakako će se
nepovoljno odraziti.
Smernice Lisabonske strategije imaju značajan
socijalni kontest, pa bi kvalitet i borba protiv
nesigurnog rada trebali da budu u središtu nove
Evropske strategije zapošljavanja. Fundamentalna
prava nisu prava „drugog reda“ i to bi trebalo da
imaju u vidu lideri EU na samitu krajem ove nedelje,
zaključak je tripartitnog skupa.
|
|
Opomena kreatorima evropske
ekonomske politike
BEZ GREŠAKA I LAŽNIH REFORMI
- Reagovanje EKS na poruke Konferencije o
strukturnim reformama u Parizu, 17.3. 2008. -
Kreatori evropske ekonomske politike ne smeju više
da zabadaju glavu u pesak, kaže EKS. Teškoće
finansijskog sistema SAD i njene privrede ostaviće
posledice i po Evropu i euro. Već je u toku
preterana aprecijacija kursa eura sa ozbiljnim
posledicama po radna mesta u EU.
Reagujući na poruke zajedničke konferencije o
strukturnim reformama OECD-a (Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj) i MMF, održane u Parizu
17. marta 2008. EKS je ukazao da problemi treba da
se rešavaju odgovarajućim instrumentima.
EKS ocenjuje da se „kazino“ kapitalizam oteo
kontroli i da bi se njime trebalo pozabaviti kroz
ponovnu regulaciju finansijskog tržišta. Kriza se
zloupotrebljava da se progura neovlašćena
deregulacija tržišta rada i radničkih prava što će
za posledicu imati dodatnu nesigurnost i stvari
učiniti još gorim.
Stav je EKS da je prava mera za sprečavanje evropske
privrede da sledi silazni trend privrede SAD
intervencija na tržištu novca kao bi se stabilizovao
euro, smanjile kamate i povećale investicije sa
ciljem jačanja domaće tražnje. Ekonomska kriza ne
sme da se koristi kao alibi za lažne strukturne
reforme, ističe EKS.
|
|
U Ljubljani protest evropskih
sindikata 5.aprila
ZA BOLJE PLATE I STANDARD
Demonstarcije će biti održane 5. aprila 2008. u
Ljubljani na inicijativu Evropske konfederacije
sindikata. Protesti će se poklopiti sa održavanjem
sastanka ministara finansija EU i Centralne banke EU
o finansijskoj krizi.
Sindikati će protestvovati zbog:
-pada udela plata (i kupovne moći) u nacionalnonm
dohotku evropskih zemalja
-poziva evropskih lidera na ograničavanje plata
radnika, posebno u javnom sektoru, u trenutku kada
životni standard stagnira ili pada, i kada je
potrebna veća kupovna moć. Čak i OECD tvrdi da u EU
nema problema sa platama
-prevelikih plata direktora i drugih najviših
rukovodilaca koje i dalje ubrzano rastu;
-stalnog jaza u platama između žena i muškaraca
Sindikati vode akcije za:
-povećanje kupovne moći kako bi se eliminisalo
siromaštvo i povećala tražnja u evropskim posustalim
privredama
-minimalnu platu dostojnu čoveka u svim evropskim
zemljama i smanjivanje razlika u platama između
zemalja
-manju razliku između rukovodećih struktura i
radnika, i između žena i muškaraca
|
|
Generalna konfederacija rada Grčke
pozvala radnike u generalni
štrajk
ODBRANA SOCIJALNE SIGURNOSTI
Grčka konfederacija rada - GSEE pozvala je zaposlene
na 24-časovni generalni štrajk 19. marta 2008. za
odbranu sistema socijalne sigurnosti i povećanje
plata.
Protesti i industrijske akcije u mnogim granama
usledili su pošto je grčka vlada objavila predlog
Zakona o reformi sistema socijalne sigurnosti. Dok
troškovi života prosto ekplodiraju, vlada predlaže
vrlo nizak nivo penzija. Za sindikate je
neprihvatljivo da država zahvata u sistem socijalne
sigurnosti pošto je decenijama zavlačila ruku u
njegove fondove kojima duguje 12,4 milijarde eura;
opljačkan je i penzijski fond u skandalu sa
obveznicama što je za posledicu imalo gubitak
stotina miliona eura; a zbog rada na crno i
neredovnog zapošljavanja fond je bio na gubitku za
više od 4 milijarde eura godišnje.
Sindikati i radnici protestuju zbog nefer i
neprihvatljivog zakonodavstva koje zanemaruje
realno stanje:
·
Drastično smanjenje ili zamrzavanje penzija i
produženje penzijskog staža;
·
Ukida klauzule za zaštitu rizičnih i nezdravih
zanimanja;
·
Ne poštuje prava na penziju i radnike koji godinama
plaćaju doprinose;
·
Spaja postojećih preko 140 penzijskih fondova u
manje od 10 što će voditi administrativnom haosu;
·
To je oštar napad na radnike u privatnom sektoru,
žene i zaposlene majke jer pogoršava zaštitu
materinstva i usmeren je protiv interesa mladih
radnika.
GSEE zahteva da se povuče ovaj zakon koji ne
obezbeđuje dugoročnu održivost i preživljavanje
sistema socijalne sigurnosti; da se donesu efikasne
mere za sprečavanje erozije plaćanja doprinosa; da
vlada ispuni svoje ustvane obaveze da garantuje
javni penzijski sistem.
U pozivu se naglašava odlučnost GSEE da se bori za
rad, plate i penzije dostojne čoveka.
|
|
Rukovodstvo
SSSS primilo predstavnike
MOR
JOVAN PROTIĆ NOVI KOORDINATOR ZA SRBIJU
U Veću SSS Srbije, u
oproštajnoj poseti boravila je g-đa Petra Ulshofer,
direktorka regionalne kancelarije MOR u Budimpešti.
G- đa Ulshofer prelazi na novu dužnost u Ženevu, a
ovu priliku iskoristila je i da predstavnicima
Saveza - Slavici Savić, sekretaru VSSS Srbije,
Draganu Zarubici, potpredsedniku VSSS Srbije i Ivanu
Pavićeviću, sekretaru Međunarodnog
odeljenja, zvanično predstavi budućeg koorinatora
MOR za našu zemlju, gospodina Jovana Protića.
Otvaranje kancelarije MOR za Srbiju će u znatnoj
meri olakšati našu komunikaciju sa tom organizacijom
i doprineti boljoj realizaciji projekata koji nas
očekuju u budućnosti.
Planovi
MOR u sledeće dve godine obuhvataju pre svega
oblasti zapošljavanja i unapređenja socijalnog
dijaloga. Upravo ka unapređenju tog dijaloga usmeren
je najnoviji projekat koji će finansirati austrijska
Agencija za unapređivanje saradnje. Na osnovu
prethodne analize predviđen je čitav niz akcija čiji
će cilj biti promena regulative koja usporava
pregovarački proces između socijalnih partnera,
jačanje njihovih organizacija i podizanje svesti o
smislu i značaju pregovaranja i sistema kolektivnih
ugovora. Predviđeno je da se 13. marta 2008. godine,
u Beogradu, održi sastanak repezentativnih sindikata
sa Unijom poslodavaca Srbije, a 14. marta 2008.
godine, sastaće se predstavnici reprezentativnih
sindikata, Unije poslodavaca Srbije i Vlade
Republike Srbije.
|
|
Sindikati suočeni sa novom
ozbiljnom pretnjom
PROFESIONALNI RAZBIJAČI
Kongres sindikata Velike Britanije (TUC) kaže da
profesionalni razbijači sindikata iz SAD nisu
dobrodošli u Veliku Britaniju-
Početkom februara, Kongres sindikata Velike
Britanije (TUC) objavio je izveštaj u kome upozorava
na pojavu čiji je cilj odvraćanje radnika od
sindikata. O čemu se konkretno radi?
Britanski poslodavci sve više primenjuju praksu koju
koriste njihove kolege u SAD za odvraćanje radnika
od učlanjavanja u sindikat. Oni angažuju
konsultantske firme koje ubeđuju radnike da se ne
učlanjuju u sindikat jer, tvrde one, od toga imaju
samo štetu.
Uporedo sa objavljivanjem izveštaja, TUC i američki
AFL-CIO, najveća sindikalna centrala u SAD, angažuju
se zajedno da bi sprečili poslodavce da satanizuju
sindikate i zastrašuju zaposlene da se ne učlanjuju
u njih. Dva sindikata nameravaju da razotkriju
podmuklu taktiku koju koriste ovi razbijači da bi
sprečili sindikat da dopre do radnih mesta na kojima
još nije prisutan.
Izveštaj je za TUC sačinio dr Džon Logan sa
londonskog ekonomskog fakulteta. U njemu se kaže da
je razbijanje sindikata posao vredan više milijardi
u SAD. Konsultanti koji se tim bave bili su toliko
uspešni da uprkos tome što nekih 60 miliona
Amerikanaca izjavljuje da bi želelo da se učlani u
sindikat, članstvo u sindikatima privatnog sekotra
iznosi skromnih 7,5% od ukupnog broja zaposlenih.
Taktika koju koriste razbijači sindikata osmišljena
je tako da uplaši radnike i odvrati ih od bilo
kakvog pokušaja sindikata da ih pridobije na radnom
mestu. Konsultanti koje plaćaju poslodavci
upozoravaju radnike da će ih sindikat uznemiravati
kod kuće, rizikovati njihovu sugirnost zaposlenja, i
dovesti ih do gubitka zarade i nadoknada.
Zaposlenima kompanije dele letke u kojima ih
upozoravaju da će ako se učlane u sindikat verovatno
stalno biti u štrajku i izloženi nasilju ako se
usude da u to vreme rade.
Mada je ova pojava razbijanja sindikata relativno
neuobičajena u Velikoj Britaniji, TUC u izveštaju
upozorava sindikate da obrate pažnju. Iako je zakon
u Velikoj Britaniji mnogo strožiji prema
poslodavcima koji krše radnička prava, aktivnosti
razbijača sindikata verovatno će biti mnogo
rasprostranjenije nego što mnogi sindikati to
shvataju.
Generalni sekretar TUC-a, Brendan Barber kaže
da podla taktika koju koriste konsultanti za
razbijanje sindikata postaje sve privlačnija za
jedan broj poslodavaca u Velikoj Britaniji. „Dobri
poslodavci“, kaže Barber, „shvataju da je postojanje
sindikata u kompaniji značajno u smislu bezbednosti
na radu, komunikacije i obuke, i mnogi aktivno
podstiču svoje radnike da se učlanjuju u sindikate.
Međutim, jedan manji broj poslodavaca se plaši snage
koju bi zaposleni dobili učlanjivanjem u sindikate i
učiniće sve da sindikate spreči da uđu u njihove
kompanije.“
On takođe kaže da su konsultanti za razbijanje
sindikata „američki izvoz“ bez koga je radnim
mestima u VB sasvim dobro. Ipak, aktivnosti
razbijača sindikata su još malobrojne u VB u
poređenju sa uticajem koji imaju u SAD. „Važno je da
mi učinimo sve da ih potpuno sprečimo u njihovom
poslu. Stoga je vrlo značajna naša saradnja sa
američkim sindikatima na sprečavanju propagande
konsultanata-razbijača sindikata“, ističe
Barber.
Dr Logan ističe da već duže od tri decenije
tzv. konsultanti za razbijanje sindikata pomažu
američkim poslodavcima da ne poštuju fundamentalno
radničko pravo da se organizuju u sindikate i vode
kolektivne pregovore.
„U SAD postoji čitava industrija isključivo
posvećena sprečavanju radnika da se organizuju u
sindikate“, kaže dr Logan. „Neki od tih konsultanata
sada rade na međunarodnom planu i teže da prošire
svoj posao u VB i Evropi. Bitno je da se ne dozvoli
da razbijanje sindikata ne procveta i sa ove strane
okeana.“
Direktor za pridobijanje novog članstva američkog
sindikata AFL-CIO, Stjuart Akuf, upozorava da je
razbijanje sindikata postalo industrija vredna 4
milijarde dolara i da je to daleko najgori
američki izvozni artikal. „Pošto ta industija raste
i u VB, potrebno je da se udružimo i da se zajedno
borimo protiv ovih visoko plaćenih, moralno propalih
agenata korporativne pohlepe. Naša fundamentalna
snaga leži u ujedinjenim radnicima i u akciji“,
zaključuje američki sindikalni funkcioner.
|
|
|
|
|
|
|
 |
