САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

Sekcija žena Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Zrenjanin i opštine organizovala je, u sindikalnim prostorijama, jednodnevni seminar posvećen ženama, njihovim aktivnostima i pravima.
Seminaru, koji je organizovan u saradnji sa BeFem kulturnim centrom iz Beograda, prisustvovale su i članice Unije poslodavaca Zrenjanina i udruženja “Roza”, koje se bavi radnim pravima žena iz tog grada.
“Cilj seminara je bio da se članice organizacija upoznaju sa iskustvima aktivnih žena iz cele Srbije. Ta iskustva su pretočena u filmove u produkciji BeFem kulturnog centra. Takođe, održan je i medijski trening, kojim su žene upoznate sa osnovnim elementima medijskih kampanja, kako se oblikuju i sprovode. One su time stekle osnovna znanja koja im mogu poslužiti u njihovom daljem radu”, kaže za portal zrenjaninski.com Melanija Lojpur, sekretarka Veća saveza samostalnih sindikata za grad Zrenjanin i opštine. Prema njenim rečima, ove edukacije omogućuju ženama znanja iz oblasti borbe za radna ili ženska prava. “Korisne su i ženama preduzetnicama, kako bi bile vidljive i proaktivne u medijskom, odnosno online svetu 21. Veka”, dodaje Lojpur. Projekat BeFem kulturnog centra, pod nazivom “Aktivna žena”, u sklopu koga su i napravljeni filmovi prikazani na seminaru, sprovodi se uz pomoć Evropske unije, Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Fondacije “Jelena Šantić” i Grupe 484. U pitanju je deo projekta “Lokalni poziv za EU”.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije održala je 10-12. decembra u Vrnjačkoj Banji radionicu na temu „Mesto i uloga žena na tržištu rada – položaj u društvu i sindikatu“.
Skup je organizovan uz finansijsku podršku Panevropskog regionalnog komiteta (PERK) i švedskih sindikata, Union to Union, uz učešće aktivistkinja u sindikatima na granskom i teritorijalnom nivou organizovanja.
Cilј radionice bio je upoznavanje predstavnica Sekcije žena sa primenom EU direktiva i nacionalnog zakonodavstva u pravu na informisanje i konsultovanje zaposlenih i iskustvima u njihovoj primeni, kao i pitanjima rodne razlike u zaradama, indeksa rodne ravnopravnosti i bezbednosti i zdravlјa na radu.
Predsednica Sekcije žena, dr Radmila Obrenović, upoznala je prisutne sa činjenicom da Srbija na svom putu ka EU ima obavezu da uskladi nacionalno zakonodavstvo sa evropskim, ali da u praksi to često nije slučaj.
Jedan od primera je i nedosledna primena Direktive 2002/14/EC, Evropskog parlamenta i Saveta, o informisanju i konsultovanju zaposlenih u nacionalnom zakonodavstvu, konkretno u Zakonu o radu.
Na bazi evropskih direktiva zaposleni očekuju da budu uklјučeni i konsultovani, ali praksa pokazuje da se za određena prava moraju sami izboriti.

U okviru PERC-FES Women’s School koja je on line održana 28.10. 2021. godine naročito je istaknut problem pozicije žena u sektoru nege. U EU kao i kod nas usled razbijanja koncepta država blagostanja i starenja stanovništva, hronični nedostatak u oblasti nege u društvu postao je goruće političko i ekonomsko pitanje.
Sada se u svetlu promena u proizvodnim odnosima, društvenim obrascima ličnog i porodičnog života, kao i odnosa između javne i privatne sfere, tradicionalna premisa da porodice (i pretežno žene) predstavljaju neograničeni rezervoar nege koji se fleksibilno prilagođava na stalno promenljive potrebe za negom dovodi u pitanje.
Nakon što su ostale striktno ograničene na privatne sfere i pretežno koncentrisane u ženskim rukama, poslednje godine su doprinele sve većoj vidljivosti nege. Zbog rastuće populacije, starenja društva i globalnih promena porodičnih obrazaca, brzo je postala jedna od najvažnijih, iako najpodcenjenijih i najfeminizovanijih, društveno-ekonomskih aktivnosti. Štaviše, povećani ulazak žena u plaćeni rad nije bio praćen pravednijim udelom njihovog neplaćenog rada na nezi.
Neplaćena nega se smatra radom i stoga je ključna dimenzija sveta rada. Žene dnevno u poslovima nege, brige o nekom, u proseku obavljaju 4 sata i 25 minuta neplaćenog rada u odnosu na 1 sat i 23 minuta za muškarce. Uslovi neplaćenog rada nege utiču na to kako neplaćeni negovatelji ulaze i ostaju na plaćenom poslu i utiču na uslove rada svih radnika za negu.
Plaćeni rad nege obavljaju za platu ili profit negovatelji. Oni se sastoje od širokog spektra različitih radnika, kao što su medicinske sestre, nastavnici, lekari i radnici za ličnu negu. Većina radnika za negu su žene, često migranti (kako iz zemalja EU, tako i iz zemalja van EU) često u neformalnoj ekonomiji pod lošim uslovima, za niske plate i nesigurne uslove rada (posebno u aranžmanima za zbrinjavanje uživo/24-časovne usluge).
Rad na plaćenoj nezi ostaće važan budući izvor zaposlenja. Međutim, njegov odnos sa rodnim jazom u platama je prilično složen zbog visokog stepena feminizacije sektora nege sa niskim primanjima.
Radnici u nezi su posebno ranjivi – naročito u neformalnoj ekonomiji. Imaju pri tom nisku radnu i socijalnu zaštitu. Radnici „na prvoj liniji fronta“ u borbi protiv pandemije Covid-19 su uglavnom žene kojima je takođe značajno povećan neplaćen rad na nezi, posebno u domaćinstvima sa samcima.
Strategija rodne ravnopravnosti u EU ostaje na nivou pružanja nege i ne bavi se strukturnim nejednakostima izraženim u obliku jaza u platama polova, radnog vremena itd. Takođe ne uključuje upotrebu makroekonomskih instrumenata kako bi se briga tj nega stavila u centar ekonomske aktivnosti i donošenje odluka. Ako bi nam zaista bilo stalo onda razvoj novog evropskog sporazuma o nezi pruža mogućnost da se naznači skup preporuka politika koje, između ostalog, promovišu i unapređuju rodnu ravnopravnost i daju pravac implementaciji Evropske strategije rodne ravnopravnosti u odnosu na negu.
Ono što je potrebno jeste prelazak sa politike zasnovane na BDP-u ka ekonomskom pristupu usredsređenom na ljude i brizi. Postojeći modeli brige, posebno o starima i onima koji brinu o njima, ubrzano postaju neodrživi, kršeći prava i onih koji brinu i onih o kojima se brine.
Novi ugovor o nezi treba da obuhvati holističkiji pristup nezi od čak i slavnih nordijskih modela.
Da bi se to postiglo, briga treba da se tretira, pre svega, i kao centralna ekonomska aktivnost i kao osnovni princip sa visokom društvenom vrednošću koji se pridaje ovim aktivnostima. Postavljanje takvog okvira bi mogao biti evropski zadatak jer uključuje ne samo specifične ciljeve politike za negu, već treba da bude pojačan socijalnim ciljevima/ciljevima zaštite u okviru trenutnog okvira upravljanja, npr. u kontekstu revidiranog Evropskog semestra i socijalnog rezultata.
Politike nege, iz ove perspektive, treba da se mere u tri pravca:

1. Da li adekvatno vrednuju negu, što se posebno vidi u visini plate i kvalitetu uslova rada?
2. U kojoj meri promovišu rodnu ravnopravnost?
3. Koji finansijski i ekonomski instrumenti moraju biti postavljeni da bi se izvršila tranzicija ka „reproduktivnoj feminističkoj ekonomiji“?

Imajući u vidu starosnu strukturu stanovništva Srbije, nivo investicija u javni sektor i sve manje radno aktivnog stanovništva jasno je da je u našoj zemlji ovaj problem još izraženiji a posebno su u vrlo nepovoljnom položaju žene.

Na sednici Predsedništva Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije, održanoj 9. juna 2021. Godine, za potpredsednicu Sekcije imenovana je Jadranka Svirčev, predsednica Sekcije žena Vojvodine.
Na sednici je razmatrana informacija o radu i dogovrene aktivnosti Sekcije za tekuću godinu.
Takođe, oformljena je Komisija za informisanje u sastavu: Melanija Lojpur, Katarina Jakovljević, Gordana Preković, Vesna Janjić i Marija Pavlović.

U Srbiji, kao i širom Evropske unije, i dalјe postoje značajne razlike u nivou plata između žena i muškaraca, a taj problem je još više produblјen tokom krize KOVID-19, ukazala je Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Uprkos odredbama Direktive 2006/54 / EZ, nejednakost u platama je i dalјe prisutna, dok je pandemija ogolila i jasno pokazala istorijsko i kulturno potcenjivanje posla kojim se pretežno bave žene, poput zdravstva i nege.
Zato je Sekcija žena, uoči Međunarodnog dana žena, pozvala naše i sva druga socijalno odgovorna društva da obezbede, osiguraju i podstiču jednakost tretmana i mogućnosti žena i muškaraca u svim oblastima, uklјučujući i učešće na tržištu rada, uslove rada, zapošlјavanja i napredovanja u karijeri, kao i da svi imaju pravo na jednaku platu za rad jednake vrednosti, što je priznato i Konvencijom o jednakim primanjima Međunarodne organizacije rada iz 1951. godine (br. 100) i članom 4 (3) Saveta Evrope (revidirano) Evropska socijalna povelјa.
Jačanje primene principa jednake zarade dodatnim merama je posebno važno kako bi se osiguralo da napredak postignut u rešavanju razlika u platama između žena i muškaraca ne bude ugrožen.
Profesionalna, sektorska i vertikalna segregacija i potcenjivanje rada kojim se pretežno bave žene su strukturna pitanja koja značajno doprinose veličini razlika u platama među polovima. Ovi fenomeni predstavlјaju neke od najsloženijih izazova za potpuno ostvarivanje principa jednake plate.
Podcenjivanje rada kojim se pretežno bave žene može se rešiti samo ako se primenjuju sistemi za ocenu posla bez rodne pristrasnosti i zasnovani na objektivnim kriterijima, koji omogućavaju upoređivanje rada između sektora u kojima dominiraju žene i muškarci. Da bi bili oslobođeni rodne pristrasnosti, sistemi vrednovanja posla ne smeju dovesti žene u nepovolјan položaj, niti prevideti ili potceniti karakteristike i veštine povezane sa tipično 'ženskim' poslovima, poput onih potrebnih u profesijama nege, u poređenju sa karakteristikama i veštinama povezane sa tipično „muškim“ poslovima, poput fizičkog napora. Tamo gde rad nije jednake vrednosti, razlika u plati, koja je nesrazmerna razlici u vrednosti rada, ukazuje da sistem ocenjivanja ili klasifikacije posla nije lišen rodnih pristrasnosti.
Definicija pojma rada kojem se pripisuje jednaka vrednost ili delo jednake vrednosti, uklјučujući naznaku kriterijuma za ocenjivanje za upoređivanje različitih poslova, od klјučne je važnosti za sprovođenje principa jednake zarade i za borbu protiv razlike zarada koje proizilaze iz sektorske i profesionalne segregacije i potcenjivanja rada kojim se pretežno bave žene.
Nedostatak jasne procene da li je rad jednake vrednosti, klјučno utiče na sposobnost žrtava platne diskriminacije da preduzmu uspešne pravne akcije protiv poslodavaca. Pojašnjenje ovog koncepta je neophodan preduslov za efikasne mere transparentnosti plata, koje zahtevaju da se pruže informacije o visini plata za kategorije radnika koji rade isti posao ili posao jednake vrednosti.
Transparentnost plata je od suštinskog značaja za efikasnu primenu principa jednake zarade. Nedostatak informacija o platama različitih kategorija radnika, raščlanjenih po polu, otežava radnicima i sindikatima da se identifikuju i preuzmu akcije protiv diskriminacije u plati i potcenjivanja rada koji pretežno obavlјaju žene. Klauzule o tajnosti plaćanja i nedostatak informacija o platama na konkursima dodatno doprinose zamaglјivanju struktura plata.
Mere transparentnosti plaćanja, poput prava na traženje informacija o plati, obaveze izveštavanja o platama i revizije plata, povećavaju šanse za uspeh u pojedinačnom pravnom postupku protiv diskriminacije u platama, predstavlјaju osnovu za diskusiju između sindikata i poslodavaca u sprovođenju principa jednake plate i podstiču poslodavce da preduzmu mere za uklanjanje rodne diskriminacije u platama.
Zbog svega ovoga neophodno je doneti zakone koji će ojačati sprovođenje principa jednake plate za radnice i radnike za jednak rad ili rad jednake vrednosti. U ovom cilјu, na nivou EU predlaže se Direktiva koja sadrži odredbe koje se odnose na koncept dela jednake vrednosti, uspostavlјanje sistema vrednovanja i klasifikacije poslova bez rodnih pristrasnosti i transparentnost zarada.
Za potrebe ove Direktive primenjuju se sledeće definicije:

1. „bez rodne pristrasnosti“: ne samo da je naizgled rodno neutralan, već takođe nema za posledicu stavlјanje žena u nepovolјan položaj i ne previđa ili potcenjuje karakteristike i veštine povezane sa poslom koji pretežno obavlјaju žene.
2. „plata“: celokupan paket naknada, koji uklјučuje uobičajenu osnovnu ili minimalnu zaradu ili platu i bilo koju drugu naknadu, bilo u novcu ili u naturi, koju radnik prima direktno ili indirektno.

Cilј Direktive je da uspostavi koncept dela jednake vrednosti. Vrednost rada procenjuje se i upoređuje pozivanjem na objektivne kriterijume, uklјučujući, ali ne ograničavajući se na:

1. veština, uklјučujući obrazovanje, obuku, iskustvo, znanje, međulјudske veštine, rešavanje problema, organizacione veštine;
2. napor, uklјučujući fizički, mentalni i psiho-socijalni napor;
3. odgovornost, uklјučujući odgovornost, odgovornost za lјude, dobra i opremu, informacije ili finansijske resurse;
4. radni uslovi, uklјučujući prirodu uklјučenih zadataka, organizaciono okruženje, fizičko, psihološko ili emocionalno okruženje.

Delo kojem se pripisuje jednaka vrednost je rad za koji se utvrdi da je jednake vrednosti u skladu sa takvim objektivnim kriterijumima. Procena vrednosti rada mora biti oslobođena rodnih predrasuda, pri čemu se mora voditi računa da se ne previde ili potcene karakteristike i veštine povezane sa poslom koji pretežno obavlјaju žene.
Kada Direktiva bude usvojena na nivou Evropske Unije, u socijalnom dijalogu, insistiraćemo da se njene odredbe nađu u nacionalnom zakondavstvu, navodi Sekcija žena SSSS.

Žene mnogo više rade u zanimanjima koja su manje plaćena – zdravstvo, socijalna zaštita, a videli smo koliko su te delatnosti bitne i nadam se da će se ta zanimanja u budućnosti mnogo više ceniti, ocenila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Janković je rekla za RTS da se na toj funkciji redovno sreće sa žalbama žena koje se najviše žale upravo zbog nemogućnosti zapošljavanja kao mlade žene, jer je i dalje glavna pomisao poslodavca – ta žena će otići na porodiljsko odsustvo.
Objašnjava i da ženu koja traži posao, prelazi sa jednog posla na drugi, poslodavac ne može da pita da li je udata, da li ima i planira decu.
To nije ni od kakvog značaja za obavljanje posla. Meni je besmisleno da mladu ženu od 25, 26 godina pitate da li planira porodicu i bebu. Mnogi poslodavci su naučili da ne smeju da postavljaju to pitanje, ocenila je Jankovićeva.
Govoreći o zapošljavanju, Janković je rekla da je veliki rodni jaz, naročito u kategoriji žena preko 55 godina, gde je samo 40 odsto zaposlenih žena.
Mnogo je teže naći posao već posle 45 godine, jer neki poslodavci vas doživljavaju kao starije radnike, a ne kao ljude koji su upravo u periodu života kad mogu da daju svoj maksimum zbog predrasuda da će biti manje efikasni, da nisu spremni da uče nove tehnologije, naročito je to izraženo kod žena, ocenila je Janković.
Mi smo vodili nekoliko slučajeva i imali smo slučajeve utvrđene diskriminacije gde su žene sa više od 45 godina spuštene na niža radna mesta, recimo medicinske sestre zbog toga što se smatralo kako neće naučiti vođenje evidencije na novi način. Sve je to predrasuda. I žene i muškarci žele da uče, ukazala je Janković.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije poziva nadležne i sve društvene strukture da hitnim reakcijama, kratkim sudskim postupcima i najstožim kaznama, kao i zaštitom bezbednosti i prava žrtava kao osetlјivih svedoka, svi zajedno stanemo na put rodno zasnovanom nasilјu.
U svetlu najnovijih dešavanja koja su uzburkala našu javnost, a koja se tiču najtežih oblika rodno zasnovanog nasilјa i ugrožavanja života i telesnog integriteta žene u Srbiji, Sekcija žena izražava bezrezervnu podršku svim žrtvama bilo koje vrste nasilјa i nedopustivog ponašanja.
Istovremeno, podrškom koju su pružile brojne institucije i organizacije i kojoj se pridružujemo, želimo da uputimo poruku „NISI SAMA“ i ohrabrimo sve devojčice, devojke i žene da prijavlјuju nasilnike, čime bi se predupredila nova zlodela i nove žrtve.
Kulturni obrasci u kojima živimo, osuda sredine, pretnje nasilnika i često odsustvo adekvatnog odgovora nadležnih institucija, sprečavaju nas da otvoreno govorimo o problemima sa kojima se suočavamo. Podržavamo svaku inicijativu za zaštitu dostojanstva žene i izražavamo snažnu podršku žrtvama koje su imale hrabrosti da javno progovore o temi o kojoj se najčešće iz straha ili osećaja krivice ćuti.

Na Drugoj sednici Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije, održanoj 27. novembra 2020. godine, verifikovana su Pravila o radu Sekcije žena SSSS usvojena na Izbornoj sednici 16. juna 2020. godine. Verifikacijom Pravila o radu, u skladu sa teritorijalnom i granskom pripadnošću članica Konferencije, za mandatni period od 2020-2025, Predsedništvo Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije čini 15 članica:

1. Radmila Obrenović, predsednica Sekcije žena SSSS
2. Jadranka Svirčev, predsednica Sekcije žena SSS Vojvodine
3. Đurđica Crvenko, predstavnica SSS Vojvodine
4. Biljana Vukićević, predsednica SSS Kosova i Metohije
5. Vida Janković, predstavnica SSS trgovine Srbije
6. Ana Savić, predstavnica SS metalaca Srbije
7. Vesna Janjić, predstavnica SSS Beograda
8. Marija Pavlović, predstavnica Sekcije žena SSS Niša
9. Zuma Hodžić, predsednica Sekcije žena SSS Novog Pazara
10. Svetlana Lečei, predstavnica SSS Vojvodine
11. Sandra Radosavljević, predstavnica SSS Kragujevca
12. Jasmina Rančić, predstavnica SSS Pirota
13. Milijana Milošević, predsednica Sekcije žena SSS Kruševca
14. Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije
15. Gordana Preković, predstavnica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije

Godišnja međunarodna kampanja 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilјa započinje 25. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv nasilјa nad ženama, i traje do 10. decembra, Dana lјudskih prava. Pokrenule su je aktivistkinje Instituta za globalno liderstvo 1991. godine, a Centar za žensko globalno liderstvo svake godine koordinira kampanju.
Kampanja se sprovodi kao organizovana strategija pojedinaca i organizacija širom sveta za pozivanje na prevenciju i eliminisanje nasilјa nad ženama i devojkama.
Ovu inicijativu civilnog društva podržale su Ujedinjene nacije i generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, lično.
Ove godine UNiTE kampanja pod sloganom “UJEDINIMO SE da zaustavimo nasilјe nad ženama” poziva na globalne akcije za podizanje svesti i jače zalaganje na prevenciji i eliminisanju nasilјa nad ženama, na akcije razmene znanja i inovacija.
Žene koje rade na liniji KOVID fronta, posebno negovatelјice, radnice u transportu, prodavačice i spremačice, suočavale su se sa povećanim zlostavlјanjem tokom krize. Ali, veći deo uznemiravanja na radnom mestu sa kojim se žene suočavaju tokom rada na dalјinu prebačen je na internet mrežu, što je olakšano nametlјivim alatima za nadgledanje koje koriste mnoge kompanije.
Da bi se suprotstavili novoj pretnji, sindikati pozivaju zemlјe da ratifikuju novu konvenciju Međunarodne organizacije rada kojom bi se obavezale da spreče i reše sajber maltretiranje i uznemiravanje.
MOR o konvenciji kaže: „Konvencija br. 190 štiti od svih oblika nasilјa i uznemiravanja u svetu rada. Konvencija se zasniva na širokom konceptu sveta rada koji uzima u obzir činjenicu da se danas rad ne odvija uvek na fizičkom radnom mestu. Na primer, pokriva nasilјe i uznemiravanje koje se dešava tokom putovanja u vezi sa radom, prilikom putovanja na posao i sa posla, u smeštaju koji pruža poslodavac ili putem komunikacija u vezi sa poslom, uklјučujući one koje omogućavaju informacione i komunikacione tehnologije. “
Konvencija, koja će stupiti na snagu sledeće godine, prvi je međunarodni standard rada koji se bavi nasilјem i uznemiravanjem u svetu rada. Vlade i poslodavci članovi MOR-a složili su se sa Konvencijom i obavezali se na pobolјšanje zakona, usluga i postupaka za borbu protiv nasilјa i uznemiravanja.
„Iako postoje neki zakoni, politike i usluge, nasilјe i uznemiravanje na poslu i dalјe predstavlјaju glavni problem, posebno za žene. Danas nema dovolјno efikasnih mehanizama za sprečavanje i borbu protiv sajber uznemiravanja, a posebno za sprečavanje nametlјivog nadzora.
Kompanije, uglavnom, znaju ili mogu lako saznati kako se nositi sa uznemiravanjem na poslu, ali moraju da ažuriraju svoje postupke kako bi ga primenile na uznemiravanje radnika koji rade od kuće. Trend kućnog rada nastaviće se i nakon pandemije KOVID, tako da je konvencija MOR-a pravovremena i potrebna joj je hitna pažnja. Najbolјi način za postizanje napretka je da vlade osiguraju ispravan pravni okvir za bavlјenje pitanjima, kao što su sajber uznemiravanje, sajber nadzor i podstaknu poslodavce da pregovaraju o procedurama sa sindikatima.
Ovo se već pokazalo uspešnim, jer kompanije sa sindikatom imaju 60 odsto manje seksualnog uznemiravanja “, izjavila je Eter Linč, zamenica Generalnog sekretara EKS-a.

( POGLEDAJ VIDEO )

Istraživanje Evropske konfederacije sindikata (EKS) pokazuje da trenutnim tempom promena razlika u platama između muškaraca i žena u Evropskoj uniji neće biti eliminisana do sledećeg veka.
Podaci Eurostata potvrđuju da se jaz u platama u EU u poslednjih osam godina smanjio za svega jedan procenat, što znači da će, ako se nastave trenutni trendovi, žene čekati još 84 godine da postignu jednaku platu sa muškarcima.
I žene u Srbiji su, prema rečima predsednice Sekcije žena Saveza samostalnh sindikata Srbije, dr Radmile Obrenović, manje zastupljene na tržištu rada i imaju niža primanja, pa je, uz preduslov da se to hoće i želi, i u našoj zemlji potrebno da prođe najmanje pola veka da bi žene dostigle muškarce po visini primanja.
Obrenovićka je, u izjavi za sajt Saveza, naglasila da je transparentnost plata važna da bi se shvatilo odakle nastaje jaz u primanjima između muškaraca i žena, pogotovo ako se zna da su, primera radi, plate u javnom sektoru definisane koeficijentom i osnovicom za obračun cene rada, ali muškarci, ipak, zarađuju više.
Ta veća zarada proističe iz nekih dodatnih poslova koji su plaćeni i koje češće dobijaju muškarci, poput mesta u upravnim odborima i raznim komisijama, kao i zahvaljujući prekovremenim radom, za koji muškarci, uglavnom, imaju više vremena, objasnila je ona.
Žena ima mnogo više u trgovini, obrazovanju, zdravstvu, prosveti, nauci, kulturi., gde su manje plaćeni u odnosu na, primera radi, sektore energetike ili IT, koji su najplaćeniji, a u kojima su većinom zaposleni muškarci.
“Onda se nameće pitanje da li su poslovi koji rade žene manje plaćeni zato što ih upravo one rade ili je ovo, prosto, svet muškaraca koji deli poslove na muške I ženske I oni više plaćeni uvek pripadnu njima”, zapitala se Obrenovićka i, istovremeno, odgovorila da su muškarci, najčešće, na mestima odlučivanja i da oni posredno odlučuju o tome koliko će zarađivati žene, a koliko muškarci.
Odgovarajući na pitanje da li I koliko na taj problem može da utiče sindikat, Obrenovićka je kazala da on može da doprinese u procesu prepoznavanja ovih razlika, i da na taj način ohrabri žene da se same izbore za svoja prava.
To znači da se intenzivnije uključe u proces odlučivanja, tako što će se kandidovati na rukovodeća mesta u sindikatu Ili na nivou lokalne samouprave I države, zaključila je predsednica Sekcije žena.

Sekcija žena SSSS za grad Kruševac organizovala je, krajem juna, predavanje na temu ''Kovid 19 naša realnost''.
Ovog puta u odnosu na teme iz radnih prava i obaveza, prednost je data aktuelnoj zdravstvenoj temi, s posebnim osvrtom na preveniciju i zaštitu od virusa.
Predavanje je održala dr Sandra Vesić-Vešković, koja je radila u Kovid ambulanti Kruševca.
„Ovim predavanjem još jednom apleujemo na svest svake od nas. U ovom vremenu najvažnije je zaštititi sopstveno zdravlјe, zdravlјe naših porodica, roditelјa, kolega.... Jadnom kada ova pošast prođe, sve naše borbe će biti lakše i jednostavnije“, izjavila je predsednica Sekcije žena za grad Kruševac i opštine, Miljana Milošević.
Sasatanak je pratila novinska ekipa gradske televizije, čiji je izveštaj bio u dnevniku.

Dr Radmila Obrenović će i u narednom periodu predvoditi Sekciju žena Saveza samostalnih sindikata Srbije. Tako je, jednoglasno, odlučeno na Izbornoj sednici Konferencije Sekcije žena, održanoj 16. juna u Beogradu. Na sednici su usvojene Izmene i dopune Pravila o radu, Program rada i izabrano Predsedništvo i delegatkinje za 16. Kongres SSSS.

Sekcijа žena za grad Kruševac obeležila je Međunarodni dan žena šetnjom, pod sloganom „Imaš pravo - imaš moć“.
Reč je o tradicionalnoj akciji koju organizuje naša sekcija, sa ciljem da podsetimo žene koja su im prava iz radnog odnosa, što se tiče zakonske regulative i garantovanih prava koja proističu iz kolektivnih ugovora, izjavila je za Sajt Saveza predsednica kruševačke sekcije Milijana Milošević.
Posle šetnje, Sekcija je na sastanku Izvršnog odbora donela odluku da 2020. bude godina posvećana edukaciji žena, tokom koje će, kroz različite akcije i seminare, slabiji pol biti podučavan o svojim radnim pravima.

Predsednica Sekcije žena SSSS dr Radmila Obrenović prisustvovala je predstavljanju istraživanja i posebnog izveštaja o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji, koji je pripremio kabinet poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
Uvodne napomene na predstavljanju istraživanja dali su poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, i Tomas Šib, ambasador Republike Nemačke. Rezultate istraživanja o rasprostranjenosti diskriminacije na tržištu rada predstavili su sociolog Gradimir Zajić i direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tatjana Jakobi, dok je osvrt na rezultate istraživanja dao dr Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo.
Da diskriminacija na tržištu rada postoji smatra 92 odsto poslodavaca, 86 odsto nezaposlenih i 84 odsto zaposlenih. Oko dve trećine anketiranih nemaju lično iskustvo o doživljenoj diskriminaciji, a za sve ispitane aktere na tržištu rada najzastupljenije je lično svojstvo u ličnom iskustvu diskriminacije. Svi anketirani smatraju da su najviše diskriminisane grupe na tržištu rada osobe sa invaliditetom, stariji radnici, osobe drugačijih političkih uverenja i Romi. Ovo su samo su neki od rezultata koje je pokazalo istraživanje. Takođe, istaknuto je da pojava diskriminacije, naraočito na tržištu rada predstavlja jedno od nabitnijih ekonomskih i društvenih pitanja.

U organizaciji Sekcije žena za Kruševac, u saradnji sa domom zdravlja, 8. avgusta 2019., u prostorijama Veća SSSS za grad Kruševac i opštine održana je, još jedna u nizu, tribina na temu „Prevencija raka dojke i grlića materice“.
Tribinu je otvorila Milošević Milijana, predsednica Sekcije žena Veća SSSS za Kruševac. Ona je konstatovala da se učesnice sastaju svakog meseca i da su u prilici da saznaju novosti iz različitih oblasti.
Predavači su bili doktori iz doma zdravlja koji se bave ovom problematikom, tim patronažnih sestara i predsednica društva za borbu protiv šećerne bolesti.
Na skupu je istaknuto koliko je važno boriti se za sopstveno zdravlje i kakvi problemi mogu da nastanu u slučaju nevođenja računa o sebi.
„Posebno me raduje što je svest žena podignuta na viši nivo i njihova borba za sebe i svoju porodicu“ istakla je predsednica. Ona je napomenula da je od velikog značaja redovno javljanje na preglede, podizanje rezultata, jer se često dešava da se žene jave na pregled a ne dođu po rezltate.
Na kraju tribine je dogovoreno, da će članice sindikata koje imaju između 50 i 60 godina dobiti pozive za skrining preglede bez zakazivanja i čekanja.

U organizaciji Sekcija žena SSSS za grad Kruševac, a u saradnji sa Društvom za borbu protiv šećerne bolesti iz Kruševca, 20. maja 2019. godine, u prostorijama Veća SSSS za grad Kruševac i opštine, sprovedena je besplatna akcija merenja šećera u krvi i krvnog pritiska i održano predavanje na temu ’’Šećerna bolest kod dece’’.
Predavanju je prethodio sastanak na kome je Društvo iznelo problem nedostatka novca za organizovanje kampa za decu koja četiri puta dnevno uzimaju nove doze insulina. Dogovoreno je da se članice Sekcije žena maksimalno angažuju u prikupljanju novčanih sredstava, samoinicijativno, preko sindikalnih organizacija, uz pomoć rukovodilaca komapnija, a sve u cilju kako bi se pribavio neophodan novac za organizovanje kampa.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije je, povodom 8. marta – Međunarodnog dana žena, održala u Nišu okrugli sto na temu ''Položaj žena u društvu, sindikatu, porodici i radnom mestu''.
Skup je otvorila Olivera Bobić, potpredsednica Veća SSSS i predsednica SSS grada Niša, uz čiju podršku je i organizovan skup.
Ona je konstatovala da se ekonomski status žena ni u 21. veku nije puno promenio, da se žene i dalje teže zapošljavaju od muškaraca, više su izložene mobingu i u ekonomski su nezavidnom položaju.
Sedamdeset odsto na rukovodećim mestima su muškarci, dok je tek svaka četvrta žena vlasnica nekretnine. Kao pozitivno je navela da se od prošle godine primenjuje Zakon o postupku upisa u katastar koji, pre svega, utiče na ravnopravno učešće žena u vlasništu, jer se prilikom upisa u katastar i žena upisuje kao vlasnik imovine zajedno sa supružnikom.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović je čestitao učesnicama njihov praznik, ukazavši da je na ženama velika odgovornost i pritisak, kako u porodici, tako i na radnom mestu, gde su neretko izložene mobingu. Degradacija i diskriminacija žena u odnosu na muške kolege naročito je izražena u privatnim preduzećima, gde u velikoj većini slučajeva muškarci zarađuju više od žena.
Prim. dr sc. med. Radmila Obrenović, predsednica Sekcije žena SSSS, održala je predavanje na temu ''Uloga sindikata u zaštiti radnih i socijalnih prava žena'', u kojem je istakla da je Republika Srbije potpisnica više važnih i obavezujućih međunarodnih dokumenata koji garantuju ravnopravnost žena i muškaraca i zabranjuju diskriminaciju na osnovu pola, a da Nacionalne izvore rodne ravnopravnosti predstavljaju Ustav Republike Srbije, zakoni i podzakonski pravni akti.
Predstavila je statističke podatke iz kojih se vidi da:

• Visoke škole i fakultete upisuju i završavaju više žene nego muškarci;
• Stopa aktivnosti žena sa visokim obrazovanjem je viša od stope aktivnosti muškaraca istog nivoa obrazovanja (71% odnosno 65%) i za 31 procentni poen je veća od prosečne stope aktivnosti za sve žene starosti iznad 15 godina, koja iznosi 40%. Međutim, poražavujći su podaci da među nepismenim stanovništvom u skoro svim starosnim grupama, je više žena nego muškaraca;
• Zaposlenih žena ima manje za 16 procentnih poena u odnosu na zaposlene muškarce (42% odnosno 58%);
• Zarade žena su u svim sferama niže nego kod muškaraca;
• Penzije su takođe manje kod žena jer trajno ih košta što manje zarađuju;
• Samo 5% žena su predsednice opština/gradonačelnice, a 29% žena su odbornice u skupštinama opština/gradova;
• Žene su retko na poziciji upravnica i menadžera gazdinstava: 15,9% žena, a muškaraci 84,1%;
• Nijedna institucija nacionalnog značaja nema ženu za direktora;
• Odnos plaćenog i neplaćenog posla je uvek u korist žena i neplaćenog posla.

Napominjući da se svaki vid privatizacije u javnim službama odražava na žene, dr Radmila Obrenović je predstavila preporuke koje je Evropska federacija javnih službi (EPSU) usvojila za 63. Sednicu Komisije za status žena Organizacije Ujedinjenih Nacija, koja se održava 16. marta u Njujorku:

• Za povećanje rodne ravnopravnosti i kvalitet zapošljavanja u javnim službama i povećanje kvaliteta pruženih javnih usluga, ključno je povećanje javnih investicija u javnim uslugama, službama;
• Štetni su efekti mera štednje na rodnu ravnopravnost jer pogoršavaju kvalitet javnih usluga i zapošljavanja u javnim službama;
• Neophodno je rešavanje problema niskih plata i radnih uslova u sektorima javnih službi u kojima dominiraju žene, i zatvaranje rodnog jaza u platama i penzijama;
• Istaknutu ulogu u svemu ovome ima kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog.

Nakon diskusije zaključeno je da prvenstveno treba prevazići stereotipe iz porodice. Neophodno je raditi na promeni svesti svih činilaca društva. Još u školama ukazivati da žene jednako doprinose društvu i da mogu da se bave i profesijom i porodicom i sindikatom.
Uloga sindikata je da ohrabri žene da se uključe u sve društvene tokove i da im ukaže na njihova prava.
Jer, PRAVA ŽENA SU PRAVA SVIH RADNIKA!

Na Medjunarodni dan za eliminaciju nasilja nad ženama – 25. novembar, Savez samostalnih sindikata Srbije pridružuje se kampanji Evropske konfederacije sindikata ''Zaustavimo nasilje nad ženama u svetu rada'' i apeluje na poštovanje međunarodnih radnih standarda o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu.
Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije daje svoj puni doprinos kampanji. Animirajući svoje članice i podižući svest o mehanizmima borbe i zaštite od nasilja na radnom mestu, Sekcija žena podržava inicijativu i zalaganje sindikalnog pokreta u Evropi za usvajanje Konvencije za zaustavljanje rodno zasnovanog nasilja u svetu rada, koje je planirano tokom 2019. godine, kada Međunarodna organizacija rada obeležava 100 godina postojanja.

Nova predsednica Sekcije žena u Savezu samostalnih sindikata Srbije je dr Radmila Obrenović.
Ona je izabrana na današnjoj Izbornoj sednici Konferencije Sekcije žena, održanoj u prostorijama SSSS, na kojoj je prisustvovalo 35 članica koje su je, tajnim glasanjem, jednoglasno izabrale za predsednicu Sekcije za period do 2020. godine.
Radmila Obrenović je rođena 1959. godine. Zaposlena je u Kliničkom centru Srbije kao Primarijus Specijalista medicinske biohemije. Doktorirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Načelnica je biohemijske laboratorije na Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije. Član je Republičke stručne komisije za medicinsku biohemiju i predsednik komisije za izradu normativnih akata Komore biohemičara Srbije. Odrżala je veliki broj predavanja na međunarodnim stručnim skupovima i koautor je više naučnih publikacija.
Predsednica je Jedinstvene sindikalne organizacije Kliničkog centra Srbije, koja ima više od 3.000 članova, a na čelu je i Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda. Član je Predsedništva Veća samostalnih sindikata Beograda i Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. Član je Stalnog komiteta za zdravstvo i socijalnu zaštitu pri evropskim sindikatima javnih službi. Učesnik je više sindikalnih projekatata u kojima je bila često izvestilac, a na bazi stečenih znanja u projektima održala je više predavanja.

Predstavnice sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” su, na konferenciji PERC u organizaciji MKS/PERC, održanoj 25-27. Septembra na Jahorini, informisale prisutne o aktuelnostima u vezi Zakona o podršci porodica sa decom u Srbiji.
Učesnice Konferencije PERC Ženskog komiteta i Ženske škole su podržale protest trudnica i najoštrije osudile postojeće zakonsko rešenje u ovoj oblasti.
Na konferenciji je, takođe, istaknuto da je neophodno nastaviti borbu protiv nasilja svake vrste, posebno protiv nasilja na radnom mestu. .
PREUZMI SAOPŠTENJE SA FOTOGRAFIJOM

U čije ime istupa i govori Milene Antić-Janić, viši savetnik i šefica Odseka za poslove u oblasti populacione politike i finansijske podrške porodici sa decom iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kada izgovara ovako skandaloznu, nedopustivu i vrlo uvredljivu rečenicu: "Poslodavcu žena treba da radi, a ne da rađa"!?
S obzirom na sve veći stepen bahatosti i neodgovornog ponašanja pojedinih poslodavaca prema radnicima u Srbiji, bilo bi očekivano da ovako nešto izgovori njihov predstavnik, a ne činovnik države čija je kampanja za podizanje nataliteta u jeku ali koja je, sudeći po prvim rezultatima i izjavama, očigledno destimulisala i same žene namerne da postanu majke.
Pa ipak, čak ni poslodavci to ne govore svesni da kada bi se žene opredelile da ne rađaju, uz pretpostavku da se sve zaposle, protekom određenog vremena ne bi se mogla zanoviti radna snaga, jer poslodavac ne bi imao koga da zaposli.
Ovakve, krajnje neumesne izjave, pre bi mogle da budu sastavni deo depopulacione, a ne populacione politike, posebno u situaciji kada se u Srbiji već osećaju teški demografski poremećaji, starenje stanovništva i debalans na tržištu rada, na kojem se već oseća nedostatak brojnih zanimanja i radne snage.
Da razjasnimo šta Država uopšte želi svojom strategijom u oblasti populacione politike i finansijske podrške porodici sa decom. Da podstakne rađanje novih generacija ili da ovakvim stavovima i načinom utvrđivanja naknade zarade za vreme nege deteta potpuno destimuliše?
Potpuno smo sigurni da ogromna većina žena decu rađa iz ljubavi i želje za potomstvom, a ne da bi bila na bolovanju i primala 900 dinara mesečno.
Posao svake ozbiljne države je da podstakne one žene koje se kolebaju u vezi proširenja porodice i podrži one žene koje su se već na to odlučile. Posao ozbiljne države je da natera poslodavce da budu društveno odgovorni i da omoguće što bolje i prihvatljivije usklađivanje radnih obaveza, usavršavanja i napredovanja u karijeri sa roditeljstvom.
Zemlja koja ima gotovo zastrašujući trend opadanja nataliteta bi trebalo da podstiče da što više kompanija usvoje strategiju Porodično odogvorno poslovanje, Family Friendly Enterprise (FFE), koja je u svetu već pokazala konkurentsku prednost sa pozitivnim ekonomskim efektima na kompaniju i dugoročne efekte na društvo, a ne da podržava stav da žena treba da bira između posla i roditeljstva.
Bez obzira u čije ime reče “Nijedan poslodavac neće zaposliti takvu ženu - koja se danas zaposlila, a sledećeg dana zatrudnela. Njemu je žena potrebna da radi. Zasnivate radni odnos da biste radili, a ne da sutra odete na bolovanje” - ovakve su izjave neprimerene i za svaku osudu.
Takođe, nakon ovakvih izjava ostaje bojazan šta će nam još prirediti Odsek za poslove u oblasti populacione politike i finansijske podrške porodici sa decom ako na ovaj način sprovode kampanju za podizanje nataliteta?
Sekcija žena SSSS

U organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije i podršku Fondacije Fridrih Ebert, u Beogradu je 4. aprila 2018. godine održana radionica na temu: ''Žene na tržištu rada u Srbiji: ka uspostavljanju balansa rodne jednakosti''.
Na skupu su učestvovale Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Monserat Mir Roka, sekretarka Evropske konfederacije sindikata i Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju. Skup su pozdravili Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ursula Koh Laugvic, direktorka Regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru.
U Izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti istaknuto je da je najviše pritužbi, čak trećina, podneto iz domena rada. Kao i prethodnih godina žene su podnele veći broj pritužbi jer im zbog pola ali i porodičnog statusa nije bilo omogućeno da napreduju na poslu. Žene su se žalile da su nakon porodiljskog odsustva uglavnom ili gubile posao ili raspoređivane na poslove nižeg ranga i sa manjom zaradom. Potrebno je razbijati stereotipe i tradicionalno mišljenje da su žene te koje isključivo brinu o deci i drugim članovima porodice i osnaživati njihov položaj na tržištu rada, naglasila je poverenica Brankica Janković. U cilju sprečavanja diskriminacije i uspostavljanja ravnopravnosti organizovana je i obuka 125 inspektora rada kako bi na pravi način mogli da prepoznaju i reaguju na diskriminaciju.
Monserat Mir Roka, sekretarka Evroske konfederacije sindikata upoznala je prisutne sa aktivnostima EKS usmerenim na uspostavljanje evropskog socijalnog stuba, zaštitu ravnopravnosti, te kampanjama vezanim za povećenje plata i uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života. Direktiva o jednakim zaradama za jednak posao ima dva cilja: da se uklone sve prepreke za prevazilaženje jaza u zaradama i da se uključe sve žene, koje ostvaruju značajan deo vrednosti i dohotka.
Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju je istakla da segregacija žena postoji po sektorima te da osnovni indikatori tržišta rada poslednjih decenija upućuju na značajno niži nivo participacije žena što za posledicu ima nemogućnost ekonomske nezavisnosti. Preko 40 odsto žena isključeno je sa tržišta rada u odnosu na 27 odsto muškaraca. Pored toga najveći broj žena radi u sektoru usluga, posebno u sektorima gde su zarade niže a kada su u pitanju rukovodeća mesta ili centri moći tu se po pravilu nalaze muškarci.
Nakon diskusije gde su izloženi primeri iz prakse zaključeno je da u Srbiji postoje brojne zakonske regulative uključujući i konvencije koje su ratifikovane kao i strateška dokumenta poput Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije te Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike – ESRP, međutim u praksi je nedovoljno učinjeno. U Srbiji nedostaje istinska rodno osetljiva analiza tržišta rada kao i dobri statistički podaci koji bi i kroz rodni aspekt razmatrali (ne)zaposlenost i uzroke neaktivnosti žana. Zajedno sa muškim kolegama žene bi trebalo da se angažuju na promeni tradicionalnog mišljenja o njihovom mestu i ulozi, da jača mreža i povezivanje, a posebno je značajno obrazovanje i dobra informisanost. Potrebna je saradnja sindikata, institucija i nevladinih organizacija u aktivnostima na poboljšanju položaja žena na tržištu rada. Najnovije mere populacione politike trebalo bi pre svega usmeriti ne samo na finansijsku podršku već na uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života i podršku ženama za napredovanje u karijeri.

Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da kolektivni ugovori predstavlјaju najefikasnije sredstvo u borbi protiv nasilјa i svih oblika uznemiravanja kojima su žene podrvrgnute na poslu.
Zalažući se za potpisivanje granskih kolektivnih ugovora u svim granama, Savez se, povodom 25. Novembra - Međunarodnog dana borbe protiv nasilјa nad ženama, priklјučuje kampanji Evropske konfederacije sindikata (EKS) u borbi protiv uznemiravanja i nasilјa nad ženama na radnom mestu.
Kampanjom EKS-a, pod nazivom “Bezbedna kod kuće, bezbedna na poslu”, pozivaju se socijalni partneri na pojačane napore za promovisanje politika i procedura na radnom mestu, radi iskorenjivanja uznemiravanja i nasilјa nad ženama.
Mere zaštite žena na poslu postoje u više od 160 kolektivnih ugovora u zemlјama Evropske unije, čime se, između ostalog, podiže nivo svesti o hitnosti i neophodnosti eliminisanja ovog zla.
Zahtevajući da ta oblast bude predviđena i u našim kolektivnim ugovorima, Savez samostalnih sindikata Srbije poziva nadležne organe da stalno jačaju kapacitete institucija koje se bave prevencijom i borbom protiv zlostavlјanja.
Podsećamo da su žene, osim nasilјa i svih oblika uznemiravanja i mobinga, izložene i nejednakosti na radnom mestu, pa često imaju manja primanja u odnosu na muškarce.
Zato pozivamo sve poslodavce u Srbiji da poštuju rodnu ravnopravnost i sarađuju sa sindikatima kako bi se zajedničkim delovanjem što bolјe iskoristili postojeći mehanizmi za zaštitu žena od nasilјa, ali i drugih oblika diskriminacije na radnom mestu.

ZAŠTITI ZAPOSLENE OBOLELE OD MALIGNIH BOLESTI
Lekar i poslanik Narodne skupstine Srbije Dušan Milisavljević, podstaknut slučajem bivše radnice Jure Violete Petrović, ali i ostalih obolelih od karcinoma, predložio je i Skupštini Srbije predao predlog izmene Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju:

• “Da zaposlenom koji je oboleo od maligne bolesti, poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu do okončanja lečenja i rehabilitacije.
• Da zaposlen oboleo od maligne bolesti prima 100% od osnova za naknadu zarade i to 65% od osnova za naknadu i 35% iz budžeta Republike.“

Sa ovom inicijativom ne slaže se predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković koji naglašava da opšte obaveze društva ne treba da se prebacuju na poslovni svet.
Ocena Sekcije žena SSS Vojvodine je da SSS Srbije treba javno da podrži ovaj predlog obzirom da je veliki broj zaposlenih, usled loših uslova rada i života, oboleo i time doveden u još lošiji socijalno ekonomski položaj. Primedbe predsednika Unije poslodavaca Srbije nisu na mestu jer zaboravlja da bi oboleli naknadu, u iznosu od 100% primao od države, sve dok traje oporavak. Od poslodavaca se očekuje samo da imaju humaniji odnos prema zaposlenom, te im dozvole lecenje i povratak na posao.

Tokom 2016. godine Savez samostalnih sindikata Srbije je zajedno sa Unijom poslodavaca Srbije u svojstvu partnerske organizacije počeo sa realizacijom dvogodišnjeg projekta ''Promena stereotipa kroz kolektivne ugovore u zemljama Zapadnog Balkana – uloga socijalnih partnera u nastojanju da se omogući uspostavljanje ravnoteže između posla i porodičnog života i ostvari rodna ravnopravnost'', skraćenog naziva BALANS.


Glavni ciljevi projekta:

• Prilagođavanje socijalnog dijaloga promenama u zapošljavanju i radno-relevantnim izazovima, poput uspostavljanja ravnoteže između posla i porodičnog života, rodne ravnopravnosti, aktivne inkluzije i dostojanstvenog rada;
• Jačanje kapaciteta socijalnih partnera u zemljama koje učestvuju u projektu, sa ciljem doprinosa nacionalnom socijalnom dijalogu i socijalnom dijalogu na nivou Evrope.

Podciljevi projkta:

• Podizanje svesti i jačanje znanja socijalnih partnera i njihovih članova, donosilaca politika i druge zainteresovane javnosti, o značaju mera, kako bi se lakše uspostavila ravnoteža između posla i porodičnog života i promovisala rodna ravnopravnost;
• Podizanje svesti i sticanje znanja o ulozi socijalnih partnera i važnosti kolektivnog pregovaranja zarad uspostavljanja ravnoteže između posla i porodičnog života, kao i promovisanje rodne ravnopravnosti;
• Predstavljanje programa rada evropskih socijalnih partnera (i EU zakona i standarda) iz oblasti politika uspostavljanja ravnoteže i rodne ravnopravnosti u zemljama koje učestvuju u projektu, i ocena flaksibilnosti njenog usklađivanja i primene;
• Oblikovanje novog modela mera za usklađivanje posla i porodičnog života, uključujući nove izazove (aktivno očinstvo, rodnu ravnopravnost, stres na poslu), koji bi se koristili u sadašnjim/budućim sektorskim/na nivou preduzeća kolektivnim ugovorima;
• Promena uvreženog načina razmišljanja i rušenje stereotipa, sa jedne strane kroz ohrabrivanje mladih devojaka da smelije razmišljaju o izboru ne-tradicionalnih zanimanja (sa fokusom na uobičajeno ''muške poslove''), i sa druge strane, kroz podizanje svesti u preduzećima o važnosti neiskorišćenog potencijala žena i ohrabrivanjem preduzeća da stvaraju bolje radno okruzenje, uzimajući u obzir aspekt uspostavljanja ravnoteže privatnog i profesionalnog života.

Tokom 2016. godine na sastanku u Ljubljani partneri na projektu su predstavili aktuelnu nacionalnu situaciju u oblasti rodne ravnopravnosti i kreirali nacionalne upitnike. Upitnik je imao za cilj da prikupi sve relevantne podatke zemalja učesnica na projektu o trenutnim aktuelnim situacijama u oblasti rodne ravnopravnosti. Upitnik je uključio podatke o stanovništvu, njihovom obrazovanju, zaposlenosti, starosnoj dobi, da bi potom jedan deo bio posvećen industrijskim odnosima i zakonskim okvirom, a takođe i deo upitnika koji se bavi socijalnim dijalogom i kolektivnim ugovorima. Upitnik je popunjen u saradnji sa Unijom poslodavaca Srbije.
U tekućoj, 2017. godini organizovaće se nacionalna radionica i publikovati analiza koja je realizovana. Takođe u pripremi je publikacija za devojke koja za cilj ima da ohrabri mlade žene da studiraju i obrazuju se i za ona zanimanja koja nisu tipično ženska. Trenutno sve zemlje učesnice na projektu rade na definisanju ključnih preporuka za unapređenje uspostavljanja ravnoteže između posla i porodičnog života, rodne ravnopravnosti, aktivne inkluzije i dostojanstvenog rada.
Cilj proketa: Obezebediti razmenu dobrih praksi i saradnje sa evropskim i regionalnim institucijama na razvijanju alata za uvođenje rodne perspektive.
Period projektnih aktivnosti je od početka januara 2016. godine do kraja januara 2018. godine.
Nosilac projekta: Udruženje poslodavaca Slovenije
Partneri na projektu su:
Sindikati:

• CATUS – Savez samostalnih sindikata Srbije
• ZSSS – Savez samostalnih sindikata Slovenije
• SSM – Savez sindikata Makedonije
• UFTUM – Unija slobodnih sindikata Crne Gore
• KSSH – Konfederacija sindikata Albanije

Organizacije poslodavaca:

• UPS – Unija poslodavaca Srbije
• HUP – Hrvatska udruga poslodavaca
• BCM – Biznis konfederacija Makedonije
• UPCG – Unija poslodavaca Crne Gore
• Biznes Albania – Unija poslodavaca Albanije

Udruženja: Evropski partner na nivou cele industrije:

• BUSINESSEUROPE

Sindikat:

• NHS – Nezavisni Hrvatski sindikati

Uz podršku:

• UPRS – Unija udruženja poslodavaca Republike Srpske

Ciljna grupa: sindikati, poslodavci, mladi, relevantne državne institucije.
Projekat BALANS koji SSSS realizuje u saradnji sa Unijom poslodavaca Srbije će u narednom periodu imati dostupne štampane publikacije koje ćemo predstaviti u junu 2017. godine.
Dokumenta, istraživanja i informacije o projektu biće dostupne na našem sajtu: http://www.sindikat.rs/sekcija_zena.html

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da je sindikalno delovanje žena od klјučne važnosti za pobolјšanje njihovog položaja u društvu, pre svega u oblasti rada i zapošlјavanja.
Iskustvo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da je upravo u ovoj oblasti najviše prijavlјenih slučajeva diskriminacije, rekla je Janković na otvaranju skupa "Osnaživanje žena Regionalnog sindikalnog saveta Solidarnost, navodi se u saopštenju iz kabineta poverenice.
“Kada govorimo o položaju žena u oblasti rada i zapošlјavanja, nailazimo na paradoksalnu situaciju - s jedne strane su žene te koje poslodavci često diskriminišu, pre svega zbog materinstva, a sa druge strane slušamo o neophodnosti sprovođenja mera populacione politike i o lošoj demografskoj slici Srbije”, rekla je poverenica i naglasila da žene nikako ne treba da snose veću odgovornost, nego je ona ista i za muškarce.
Koordinatorka Emilija Grujić predstavila je projekat saradnje između Evropske konfederacije sindikata i Regionalne mreže Solidarnost, naglašavajući da su žene, pored mladih, najranjivija grupa na tržištu rada. “Neophodno je dati dodatnu snagu sindikalnim aktivistkinjama u njihovim naporima kako za jačanje uloge u sindikatima, tako i u društvu”, rekla je Grujić.
Generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Montserat Mir Roka upozorila je da vlade nekih evropskih zemalјa iz dana u dan umanjuju značaj lјudskih prava i socijalne pravde.
Ona je predstavila Akcioni plan za naredni period koji podrazumeva povećanje nivoa zaposlenosti, jednaku zastuplјenost oba pola i izjednačavanje zarada.
Poseban akcenat dala je neophodnosti kreiranja politika koje će pronalaziti najbolјa rešenja za izazov koji nas očekuje - a to je sve veći broj starijih i kako obezbediti stabilan penzioni sistem.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazao je da je najvažnije osloboditi se od straha i stati u zaštitu onih kojima su prava ugrožena, dodajući da ako nema dijaloga, nema ni socijalne pravde.
Izvor: Tanjug/Blic

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Udruženje novinara Srbije najoštrije su osudili tekst "Najmračnije ženske tajne" objavljen u dnevnom listu Informer ističući da se njime širi mizoginija i diskriminišu žene.
U saopštenju UNS-a navodi se da je ovim tekstom prekršen Kodeks novinara Srbije.
Navodi se i da u tekstu vikend dodatka tog lista "Ljubav i zdravlje", novinar Informera, izmedju ostalog, ističe da "žene ne mogu sebi da priušte da se fokusiraju na jednu odredjenu intelektualnu disciplinu", te da ako žena muškarca fascinira "znanjem na različite teme" to znači da ih je "pokupila od drugih muškaraca".
Takodje, u tekstu se navodi da "žene ne vole da rade", pa se tako "ne cimaju oko karijere, već se fokusiraju na izbor pravog partnera i budućeg životnog provajdera", kao i da je "uloga žene kao majke, da vodi računa o muškarcu", da je "ženin jedini cilj da istrenira muškarca da se prema njoj odnosi na način koji ona smatra ispravnim" i da je "današnjim ženama mozak ispran feminističkim pričama".
UNS je upozorio da se tim tekstom diskriminišu, ponižavaju i omalovažavaju žene.
Udruženje je dodalo da novinari moraju biti svesni opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i da su diskriminacija i nasilje nad ženama jedan od važnijih problema u Srbiji, te da zbog toga mediji moraju biti naročito oprezni.;
Kodeksom novinara Srbije propisano je da novinar mora izveštavati sa dužnom profesionalnom pažnjom i mora izbeći diskriminaciju zasnovanu, izmedju ostalog, na rasi, polu, starosti seksualnom opredeljenju, jeziku, veru, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom i društvenom poreklu, podsetio je UNS.
U reagovanju na Facebooku, poverenica je napisala da priloženi tekstovi predstavljaju drastičane primere mizoginije (mržnje prema ženama) i medijskog izveštavanja koje podstiče predrasude i stereotipe o ženama i proizvode ozbiljne i štetne posledice u društvu u kome su diskriminacija, zlostavljanje i nasilje nad ženama gorući problem.
Predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović ocenila je da je "apsolutno neprihvatljivo" svako ponižavanje i vređanje žena u medijima.
Ona je na svom Fejsbuk profilu ukazala i da to, kao i omalovažavanje žena u medijima "često vodi ka nasilju nad ženama".
"Svedoci smo svakodnevnog medijskog predstavljanja žena na način koji podstiče predrasude, stereotipe i, nažalost, često vodi ka nasilju nad ženama, a posledice su nam svima poznate", istakla je Mihajlović.
Ona je apelovala na medije da prestanu da na senzacionalistički način izveštavaju o ulozi žene u društvu.
Izvor: N1

U Beogradu je 22. aprila 2016. godine u hotelu "Metropol Palace" održan seminar Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije na temu ’’Položaj žena na tržištu rada’’. Uvodničarke na seminaru bile su:

• Jasna Vujačić, samostalna savetnica u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost,
• Snežana Bogdanović, šefica Odseka u Sektoru za rad u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,
• Prim. dr sc. med. Radmila Obrenovoć, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda,
• Jagoda Milidrag Šmid iz Centra za ženske studije u Zagrebu
• Lidija Pejović, koordinatorka mreže žena Unije slobodnih sindikata Crne Gore.

Nakon uvodnih napomena Zorana Mihajlovića, sekretara Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i Zorice Savić Nikolić, predsednice Sekcije žena SSSS, Jasna Vujačić, iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost govorila je o položaju žena u Srbiji. Napomenula je da je Srbija prva zemlja van EU koja je izračunala indeks rodne ravnopravnosti, čiji je kreator Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) iz Vilnijusa. Indeks služi za merenje rodne ravnopravnosti i kreiranje politika u ovoj oblasti, a izračunava na osnovu indikatora za šest oblasti: znanje, rad, novac, zdravlje, vreme, moć i prikazuje se na skali od 0 (potpuna neravnopravnost) do 100 (potpuna ravnopravnost). Takodje je bilo reči o Novoj nacionalnog strategiji rodne ravnopravnosti za period 2016-2020. i Novom akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za period 2016-2018.
Snežana Bogdanović, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja govorila je o radnom zakonodavstvu koji se odnosi na položaj žena: Ustav RS; Krovni zakoni: Zakon o ravnopravnsoti polova i Zakon o zabrani diskriminacije; Propisi u oblasti rada: Zakon o radu, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Akcenat je stavljen na zabranu diskriminacije, pozitivne mere zabrane diskriminacije, sudsku zaštititu u slučaju diskriminacije, zasnivanje radnog odnosa, zaštitu materinstva, zaštitu trudnica, zaštitu roditeljstva, porodiljsko odsustvo i negu deteta, prava hranitelja i staratelja, prava na rad sa nepunim radnim vremnom, jednakost zarade za rad iste vrednosti, zaštitu od otkaza Ugovora o radu kao i posebnoj zaštiti od otkaza Ugovora o radu trudnica i porodilja. Prim. dr sc. med. Radmila Obrenović, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda, izlagala je na temu ’’Uloga sindikata u zaštiti radnih i socijalnih prava zaposlenih žena’’. Ona je istakla da zaposlene žene i dalje zaostaju za zaposlenim muškarcima ne po znanju već po zaradama i po položaju u hijerarijskoj strukturi. Iako je tačno da je za isti posao ista zarada, činjenica je da su žene angažovane u manje propulzivnim granama, da u hijerarhiji rukovođenja zauzimaju najčešće niže pozicije. S obzirom da se većina devojčica upisuje u srednje škole koje su vrlo zahtevne na prijemnom, uslov kod nekih je veći broj bodova nego u gimnazijama postavlja se pitanje šta se sa svim tim odlikašima i odličnim studentkinjama koje u roku završavaju izuzetno teške fakultete kasnije dešava. Jagoda Milidrag Šmid, iz Centra za ženske studije, inače dugogodišnja sindikalna aktivistkinja govorila je o položaju žena na tržištu rada u Hrvatskoj kao i o neoliberalnoj ideologiji i repatrijarhalizaciji društvenih odnosa. Ženama se sve više nameću part time poslovi, tj. poslovi sa nepunim radnim vremenom što zapravo podrazumeva da najčešće žene vode domaćinstvo, brinu o deci, starima i nemoćnima. Rezultati istraživanja sprovedenog 2011. godine o zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, koje je obuhvatilo 428 najuspešnijih trgovačkih društava u Hrvatskoj, pokazali su da je u tim firmama zaposelno 39 odsto žena i 61 odsto muskaraca, sto je dosta niži udeo žena od ukupne zaposlenosti u Hrvatskoj. Istraživanje je jasno pokazalo na prisutnu vertiklanu segregaciju žena i muškaraca na hrvatskom tržištu rada i izrazitu podzastupljenost žena na najodgovornijim i najbolje plaćenim pozicijama, što govori o sveprisutnoj diskriminaciji na osnovu pola. Lidija Pejović, koordinatorka mreže žena Unije slobodnih sindikata Crne Gore, upoznala je prisutne sa kampanjom i kongresnom rezolucijom Unije slobodnih sindikata Crne Gore koja se odnosi na žene koje su rodile troje i više dece. Poslanici Skupštine Crne Gore dali su podršku Zakonu o dopuni zakona o socijalnoj i dečijoj zaštiti kojim je omogućeno da zaposlene majke sa troje i više dece, koje imaju 25 odnosno 15 godina radnog staža, od 2016. godine, ukoliko to žele, primaju doživotni mesečnu naknadu u iznosu od 70 odsto prosečne neto zarade u Crnoj Gori ostvarene u godini koja prethodi ostvarivanju tog prava. Takođe, pravo na doživotnu naknadu u visini od 40 odsto prosečne neto zarade u Crnoj Gori, mogu da ostvare i nezaposlene žene sa troje i više dece koje se najmanje 15 godina nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje. Istim zakonom je pokazan je i poseban odnos prema roditeljima - negovateljima koji brinu o licu koje je korisnik lične invalidnine, na način što im se omogućava pravno na naknadu bez obzira na radni i penzijski status. Na taj način formalno je realizovana kongresna rezolucija USSCG počev od 2016.godine. Seminar je održan uz podršku Fondacije Fridrih Ebert – Kancelarija u Beogradu i prisustvovale su mu 23 sindikalne aktivistkinje.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije, uz podršku Fondacije "Fridrih Ebert", organizuje jednodnevni seminar na temu "Položaj žena na tržištu rada".
Seminar će biti održan u petak, 22. aprila 2016. godine, u Beogradu, u hotelu "Metropol", sa početkom u 10 časova.
Uvodne napomene daće sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović i predsednica Sekcije žena, Zorica Savić-Nikolić.
O položaju žena u Srbiji govoriće Jasna Vujačić iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, o radno-pravnoj zaštiti žena u zakonodavstvu Srbije govoriće Snežana Bogdanović iz Ministarstva za rad, dok će o položaju žena na tržištu rada u Evropskoj uniji i regionu govoriti Jagoda Milidrag-Šmid, iz Centra za ženske studije (Hrvatska) i Lidija Pejović, predsednica Sekcije žena Unije slobodnih sindikata Crne Gore.

Međunarodni dana žena - 8.mart, na nivou Saveza Samostalnih sindikata Srbije za grad Kruševac i opštine obeležen je nizom akcija različitog sadržaja kao i učešćem u gradskim kulturnim dešavanjima.
U svim preduzećima i ustanovama u kojima su formirane sekcije žena pokretnute su akcije ''Šta žene kažu'' i ''Žene pitaju'' koje traju do kraja aprila meseca. Pitanje nezaposlenosti, overe zdravstvenih knjižica, uslovi za penzionisanje, redovna zarada, prevazilaženje porodičnog nasilja, uplata doprinosa PIO, kako se boriti protiv mobinga, šta sa majkama sa troje dece, zapošljavanje žena koje su proglašene tehnološkim viškom, veća pažnja i poštovanje žena, više ljubavi i ravnopravnosti, samo se naka od pitnja i tema koje su interesovale sugrađanke a na koje će dobiti odgovor od pravne službe SSSS Kruševca.
Narodna biblioteka kao jedna od ustanova u kojoj se sprovodi akcija ''Žene pitaju'', povodom 8. marta obezbedila je za sve članice Sekcije žena SSSS za grad Kruševac godišnje članske karte.
Predstavnice Sekcije žena prisustvovale su predavanjima ''Uloga žena kroz istoriju'' koju je organizovao Savet za rodnu ravnopravnost. Takođe je kolektivno posećena izložba ''Divan dan – rođendani, istorijski aspekt i savremeni običaji'' u kući Simića.
Povereništvo i Sekcija žena SSSS za opštinu Ćićevac sproveli su akciju dobrovoljnog davanja krvi. U Brusu je održana osnivačka sednica Sekcija žena za tu opštinu, kojoj su prisustvovali Milenko Mihajlović, predsednik Veća SSSS grada Kruševca i Zorica Savić Nikolić, predsednica Sekcije žena SSSS.
Sve akcije su medijski propraćene i objavljene u udarnim terminima lokalnih TV stanica

Sekcija Žena Saveza samostalnih sindikata grada Kragujevca aktivnosti oko obeležavanja Međunarodnog dana žena započela je pod sloganom ''Da nam svaki dan bude 8. mart''.
Prva manifestacija održana je u 7. marta u Narodnoj biblioteci gde je predstavljena istorija sindikata i položaj žena kroz istoriju. Program su obogatili dramski umetnici Knjaževsko-srpskog teatra sa adekvatnim kulturno umetničkim sadržajem. Pored velikog broja članova sindikata manifestaciji je kao počasni gost prisustvovala i Emira Mešanović Mandić, predstavnica kancelarije Olof Palme. Ceo program mediski je propraćen od strane lokalne televizije (Kanal 9) koja je dva dana emitovala priloge o Sekciji žena i aktivnostima sindikata.
Narednog dana, 8. marta, predstavnice Sekcija žena pridružile su se akciji koju tradicionalno organizuje Saveza samostalnih sindikata grada Kragujevca i pripadnicama lepšeg pola u centru grada je deljen po cvet. Akcija je sprovedena u okviru projekta ''Mi smo jednaki'' koji se realizuje u saradnji sa Švedskim sindikatom i uz podršku Olof Palme centra.
Buduće aktivnosti Sekcije žena SSS za grad Kragujevac usmerene su na zdravstveno preventivnu edukaciju i podršku članicama čije su firme i preduzeća pred likvidacijom ili u stečaju, kako bi se pojačala kompetencije žena u svim sferama njihovog delovanja u društvu.

Povodom 8. marta – Medjunarodnog dana žena, sindikalne aktivistkinje sa teritorije opštine Ćićevac su organizovale niz aktivnosti. Pored sakupljanja informacija o položaju žena u svojim sindikalnim organizacijama kao i ustanovama u kojima su zaposlene, učestvovale su i u akciji dobrovoljnog davanja krvi koju je u hotelu Rubin u Kruševcu organizovao Zavod za transfuziju krvi Niš.
Na taj način, Povereništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Ćićevac i žene koje su se odazvale i ucestvovale u akciji, dali su svoj doprinos u pružanju pomoci svima kojima je ova dragocena tečnost preko potrebna.

Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije povodom 8. marta – Međunarodnog dana žena

Demokratsko društvo nameće potrebu razvijanja demokratskih odnosa uključujući i moralne koje su osnov ljudskih sloboda i prava.
Žene Saveza samostalnih sindikata Srbije traže poštovanje nacionalnog zakonodavstva i međunarodnih instrumenata koji uređuju ekonomska, socijalna i kulturna prava.

• Hoće socijalni dijalog na svim nivoima;
• Razumevanje značaja dostojanstvenog rada i povećanu svest o štetnosti neformalne ekonomije i potrebu njenog smanjivanja;
• Žene u sindikatu su protiv nepoštovanja postupka kod otkaza ugovora o radu, rada bez zaključenog ugovora, nevraćanja uredno popunjenih radnih knjižica, neuplaćivanja doprinosa PIO, nepoštovanja radnog vremena, neplaćanja prekovremenog rada....
• Neće devijantno društveno ponašanje, moralno maltretiranje, oštro se suprostavljaju svakoj diskriminaciji;
• Traže imeprativno da se prava iz rada i po osnovu rada poštuju.

Poručujemo:

• Ne zaboravite i ne dozvolite da sa vama ili vašim životom upravlja neko drugi;
• Zalažite se da se slabosti u sprovođenju zakonskih rešenja otklone, da upoznate svoja prava kako biste ih i ostvarili jer ste same sebi najvažnije;
• Sačuvajte kredibilitet. Sredstva i mehanizmi postoje za ostvarivanje prava žena, unapredimo svoj položaj, krčimo sebi put i pojedinačno i zajednički;
• Poboljšajmo stvarnost bez obzira na specifične uslove u kojima se nalazimo, bez obzira na tradiciju, običaje, predrasude i tranziciju.

Da bi se naše zamisli ostvarile moramo da delujemo zajedno uz podršku naših kolega.

U sredu 24. februara 2016. godine održana je 1. sednica Predsedništva Sekcije žena SSSS. Na sednici je izabrana potpredsednica i dogovoren plan rada i aktivnosti za tekuću godinu.
Za potpredsednicu Sekcije žena SSSS izabrana je Snežana Jović, predsednica Gradskog odbora samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda i članica Veća SSSS.
Predsedništvo Sekcije žena izabrano je iz sastava članica Konferencije Sekcije žena SSSS i čini ga deset članica – predstavnica samostalnih sindikata i saveza samostalnih sindikata na teritoriji:

1. Zorica Savić Nikolić, predsednica Sekcije SSSS
2. Snežana Jović, potpredsednica Sekcije žena SSSS
3. Bojana Popović, predsednica Sekcije žena SSS Kosova i Metohije
4. Vida Janković, predsednica GO SS trgovine Beograda
5. Gordana Milović, predsednica Sekcije žena SSS Vojvodine
6. Gordana Preković, predsednica Sekcije mladih Sindikata zaposlenih u zdravstavu i socijalnoj zaštiti Srbije
7. Dragana Đorđević, predsednica SSS kulture Srbije
8. Dragana Selimovoć, predsednica Sekcije žena SSS za Grad Sremsku Mitrovicu i Opštinu Šid
9. Marija Srećković Vasiljević, predsednica Sekcije žena SSS Kragujevca
10. Slađana Damnjanović Stamenković, predsednica Sekcije žena SSS Grada Niša

Članice Predsedništva su izabrane na Konstitutivnoj sednici Konferencije Sekcije žena SSSS, održanoj 3. decembra 2015. godine.

Nova predsednica Sekcije žena u Savezu samostalnih sindikata Srbije je Zorica Savić-Nikolić. Ona je izabrana na Izbornoj sednici Konferencije Sekcije žena, održanoj 3. decembra u prostorijama Saveza.
Na sednici su usvojena i pravila i Program rada Sekcije žena SSSS i izabrano Predsedništvo Sekcije. Zorica Savić-Nikolić je diplomirana pravnica i predsednica Sekcije žena SSSS za za grad Kruševac i opštine Ćićevac, Brus i Varvarin.

Aktiv žena Sindikalne organizacije Zastava oružje organizovao je tribinu povodom 25.novembra - Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Tim povodom, predstavljena su iskustva stručnjaka iz MUP-a Policijske uprave Kragujevac, Sigurne kuće i SOS telefona za žrtve nasilja. Uz napomenu da je svaki dan dan borba protiv nasilja nad ženama, polaznicama kursa samoodbrane, koji je za članice Sindikata organizovan u saradnji sa klubom realnog aikidoa "Račić", dodeljeni su sertifikati o uspešno završenoj obuci u odbrani od nasilnika.

U okviru projekta „Zajedno smo jači“, koji realizuju Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikat LO regije Zapadna Švedska, održan je dvodnevni seminar za članice sekcija žena SSS Vojvodine.
Uvodni deo seminara bio je posvećen analizi programskih aktivnosti realizovanih u proteklom periodu i preduzimanju daljih mera za otklanjanje uočenih slabosti i stvaranju uslova za efikasniji rad Sekcije žena SSSV, kao i sekcija žena u sindikatima i pri većima SSS na teritoriji.
Analizom točka života, pojedinačno, i radom u radionicama, kao i selektovanjem faktora koji mobilišu, odnosno blokiraju žene u svakodnevnom životu i radu, posebno u uskladjivanju porodičnih i poslovnih obaveza, zajednički su precizirane aktivnosti kojima se problemi mogu rešiti.
Kako je jedna od tema seminara bila i stres i kako se sa njim izboriti, odnosno organizacija vremena, program seminara upotpunjen je temom:„Smeh – jezik života“, koju je prezentovala Olivera Radovanović, prvi smeh joga učitelj/trener u Srbiji. Ovaj trening je prisutnima omogućio unapređenje veština verbalne i neverbalne kominikacije kroz čudesnu i lekovitu moć smeha.
Švedske kolege upoznale su učesnice seminara sa brojnim aktivnostima koje su vođene u tom sindikatu, počev od kampanja za podjednako roditeljstvo, kampanja protiv nasilja nad ženama i sl. Takođe su prezentovali listu pitanja koja su žene stavile kao prioritete u zaključivanju kolektivnih ugovora.
Članice Sekcije žena su uputile zahtev RRA i nadležnim organima za ukidanje rijaliti programa koji svojim sadržajima ponižavaju žene.
Na seminaru, na kojem je učestvovalo oko 40 žena, bili su i predsednik SSSV Goran Milić i sekretar Veća SSSV Tomislav Stajić.

U organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije i podršku Fondacije Fridrih Ebert, u Jagodini je od 22-24 aprila 2015. godine održan seminar na temu: "Jačanje žena u sindikatu".
Seminar se realizovao u okviru projekta "Žene na tržištu rada" i obuhvatio je tri podteme aktuelena za žene u sindikatu: Žene u procesu rada, Položaj žena u sindikatima i Usklađivanje sa pravnim normama u EU (implementacija EU kriterijuma rodne ravnopravnosti).
Uvodničarke su bile koleginice iz: Crne Gore - Lidija Pejović, predsednica Sekcije žena Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Hrvatske - Katarina Perković i Gordana Gaće iz organizacije Ženska fronta za radna i socijalna prava u Hrvatskoj i Srbije - Sonja Budiša Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative i dr Nataša Kostadinović.
Nakon uvodnih napomena, analizirani su problemi koji proizilaze iz nedostatka rodno-ne/osetljive kulture u organizacijama, ukazano je na značaj ravnopravnosti polova i balansa u političkim telima u kojima se donose odluke kao i poštovanju principa jednakog tretmana žena i muškaraca po pitanju zaposlenja i zanimanja.
Poseban akcenat stavljen je na podsticanje saradnje sekcija žena sindikalnih centrala u regionu koje se bave osnaživanjem položaja žena. U tom cilju, pokrenuta je inicijativa da se napravi zajednička Platforma delovanja kako bi se kroz umrežavanje i komunikaciju postiglo jedinstvo delovanja i uticaja na promovisanje rodne ravnopravnosti u regionu.

U cilju podizanja svesti žena o značaju očuvanja i unapređenja reproduktivnog zdravlja, u organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije održano je predavanje na temu: ''Značaj preventivnih pregleda u ginekologiji''.
Predavač, dr Zoran Savić, ginekolog-akušer i predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, upozorio je da Srbija po broju obolelih žena od karcinoma grlića materice zauzima jednu od nezavidnih vodećih pozicija u svetu.
Taj oblik maligniteta dijagnostikuje se sve češće kod žena do 35 godina starosti, dok se invazivni oblici karcinoma u velikom procentu otkrivaju u starosnoj grupi 40-45 godina.
Istaknut je značaj preventivnih pregleda, jer se na taj način pruža mogućnost da se mnoge bolesti otkriju na vreme, u fazi kada je njihovo lečenje uspešno.

U povodu obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, u organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, a u okviru zajedničkog projekta sa kolegama iz Sindikata LO regije Zapadna Švedska, 26. i 27. novembra u Bačkoj Palanci, održan je dvodnevni seminar na više tema. Seminar je okupio četrdesetak predstavnica sekcija žena sa područja AP Vojvodine.
U svojoj prezentaciji na temu – „Psihosocijalna radna sredina“, koleginice iz Švedske Sara-Lena Bengtsdotter i Ann-Charlotte Hernborg predstavile su: Tehnike podređivanja - „tehnike dominacije“ i govorile o zlostavljanju-mobingu na radnom mestu i u društvu. Poseban akcenat je bio na prepoznavanju tehnika koje se koriste kako bi se žena učinila nevidljivom i nebitnom za odlučivanje te načinima na koji se treba boriti protiv istih. Poseban deo posvećen je stresu na radnom mestu, u porodici i društvu, njegovim posledicama i načinima borbe sa istim.
Na seminaru je posebna pažnja posvećena temi veze između sindikata i politike, te je predavač Jonas Westman učesnicama približio iskustva iz ove oblasti, navodeći veliki broj švedskih lokalnih i nacionalnih primera iz prakse umrežavanja, organizovanja, procedure nominovanja, izborne kampanje.
Dvodnevnim radom postignut je cilj seminara – razmena iskustava i osnaživanje žena za preuzimanje značajnije uloge u aktivnostima sindikata i postignuta saglasnost da se u izborima koji su u toku vode organizovanije aktivnosti na izboru što većeg broja žena u organe sindikata i SSS Srbije.

''Pravila EU o rodnoj ravnopravnosti''
Od 16-17.oktobra 2014. godine u Končarevu kod Jagodine uz podršku Fondacije Fridrih Ebert održan je seminar Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije na temu ''Pravila EU o rodnoj ravnopravnosti''.
Seminar je otvorio Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS. Učešće u radu seminara uzele su predstavnice Konferencije Sekcije žena i predstavnici muškog dela članstva SSSS.
Profesorka dr Gordana Gasmi sa Instituta za uporedno pravo, održala je dva predavanja na teme:
- ''Strateški okvir rodne ravnopravnosti u EU''
- ''Pravni aspekti rodne ravnopravnosti u EU - relevantne direktive u EU''.
O procesu pristupanja EU, stavovima o rodnoj ravnopravnosti u Hrvatskoj nakon pristupanja EU, diskriminaciji na radnom mestu – praksa u EU/Hrvatskoj, praksi evropskih sudova u delu rodne ravnopravnosti i primerima dobre prakse rodne ravnopravnosti u kolektivnim ugovorima u Hrvatskoj, govorile su Katarina Perković i Gordana Gaće, predstavnice Ženske fronte za radna i socijalna prava u Hrvatskoj.
Seminar se realizovao u okviru projekta ''Položaj žena na tržištu rada''.

SLIKA 2

U organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, a u okviru zajedničkog projekta SSSV i Sindikata LO regije Zapadna Švedska, održan je 9. i 10 aprila u Novom Sadu seminar na više tema.
Cilj održavanja seminara je bio da se kroz uvodna izlaganja i aktivnu diskusiju sazna više o iskustvima Sindikata LO na polju poboljšanja i zaštite položaja žena na radnom mestu i u društvu, kao i da se utvrde mogući pravci i aktivnosti na unapređenju rada Sekcije žena SSSV. Učesnicima seminara predstavljen je Sindikat LO a posebno na koji način se u okviru ovog sindikata radi na pitanjima rodne ravnopravnosti, poboljšanju položaja žena na radnom mestu i u društvu. Ukazano je na aktivnosti koje se vode na nivou preduzeća, opštinskom, regionalnom i državnom nivou. Posebno su predočeni instrumenti za poboljšanje položaja žena, odnosno zakonodavstvo Švedske, kolektivni ugovori i socijalni dijalog.
Jedna od tema seminara je bila i značaj pridobijanja mladih u Sindikat – pristup mladim ljudima, posebno mladim ženama, informisanje i zaštita mladih tokom školovanja i letnjeg posla. Govorilo se i o sistemu edukacije i organizovanju kampanja.
Posebna tema seminara je bila i aktivno učešće žena u kreiranju društvenog okruženja, i s tim u vezi, kako zauzeti značajno mesto u društvu i uticati na odlučivanje, predstavljanje metoda priručnika „The Power Handbook“, koji govori o tome kako možemo uzeti mesto u društvu i o metodama dominacije. Takođe se razgovaralo o posebnim aktivnostima na obrazovanju i motivaciji žena da aktivno učestvuju u donošenju odluka.
Tema seminara bila je i informisanje članstva i javnosti, pridobijanje podrške javnosti za poboljšanje položaja žena, kao i javni nastupi i odnosi sa medijima.
Predstavnice Sekcije žena SSSV dogovorile su zajedničke aktivnosti na poboljšanju uslova za očuvanje ženskog zdravlja.

SLIKA 2

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije podseća i ovog 8. marta da žene još uvek nisu ravnopravne, da teže dolaze do posla i da se lakše i brže otpuštaju, da su izložene diskriminaciji i zlostavljanju na radu, da rade u nebezbednim i nezdravim uslovima. ".
Žene i dalje čine većinu zaposlenih na najniže plaćenim poslovima, dok brigu o deci, starim i bolesnim članovima porodice, kao i svakodnevni rad kod kuće skoro niko ne vrednuje. ".
Stoga se Sekcija žena zalaže za društvo zasnovano na principima nediskriminacije i tolerancije, za radna, sindikalna i socijalna prava dostupna svima i zasnovana na međunarodnim standardima. ".
Iako među zemljama sa najnižim natalitetom u Evropi, u Srbiji se ne retko otpuštaju trudnice i porodilje, koje nemaju ugovor o radu na neodređeno vreme. ".
Neprihvatajući ovakvu situaciju i zalažući se za poboljšanje položaja žena u svetu radu, Sekcija žena SSSS pokreće inicijativu za izmenu članova Zakona o radu koji se odnose na materinstvo. ".
Tokom naredne nedelje u gradovima širom Srbije Sekcija žena će organizovati prikupljanje potpisa građana za podršku ovoj inicijativi

U Kruševcu je 30. Novembra 2012. godine organizovan Okrugli sto na kome su predstavljeni rezultati ankete koju je sprovela Sekcija žana SSSS u Rasinskom, Pomoravskom i Južnobačkom okrugu. Anketa se odnosila na položaj žena na radnim mestima i njihovu izloženosti različitim oblicima diskriminacije i sastavni je deo projekta '' Diskriminacija žena na radnom mestu'' koji se realizuje uz podršku SOLIDARSuisse/Swiss Labour Assistance SLA-kancelarija u Beogradu.
Okruglom stolu prisustvovale su predstavnice sekcija žena iz tri okruga u kojima je anketa sprovedena, predsednice sekcija žena iz preduzeća i ustanova na nivou Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Kruševac i opštine Brus, Ćićevac, Ražanj i Varvarin i predstavnica SOLIDARSuisse/Swiss Labour Assistance SLA-kancelarija u Beogradu.
Dobijeni rezultati publikovani su kao studija slučaja koja se sastoji iz četiri dela.
U prvom delu obrađene su zakonske odredbe, konvencije i preporuke, propisi i praksa nekih država.
Drugi deo sadrži specifične primere o diskriminaciji u Rasinskom, Južnobačkom i Pomoravskom okrugu. Treći deo su istraživanja na terenu, a četvrti deo - zaključci.

U okviru projekta ’’Mi smo jednaki’’ koji sprovodi Savez samostalnih sindikata Kragujevca sa sindikatom IF Metall iz Geteborga – Švedska, uz podršku Ulof Palme Centra, 11. septembra 2012. godine u Savezu samostalnih sindikata Srbije održan je sastanak između delegacije žena iz Geteborga i Sekcije žena SSSS.
Razmenjene su informacije o položaju žena na radnom mestu i društvu u Srbiji i Švedskoj. Tom prilikom dr Djurdjica Jovović, predsednica Sekcije žena SSSS, upoznala je gošće sa radom Sekcije, aktivnostima koje sprovodi i projektima u kojima učestvuje.
Delegaciju žena iz Geteborga činile su: Inga – Lill Samueisson, ombudsman u sindikatu IF Metall i vođa projekta, Carina Cajander, IF Metall i Žaklina Rohman iz sindikata Volvoa. Razgovoru je prisustvovao i Jugoslav Ristić, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.