САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

Prava zaposlenih u slučaju stečajnog postupka uređuju se Zakonom o radu (čl. 124-126) i Zakonom o stečaju.
Grupa Svetske banke je 11. maja 2021. godine održala konsultacije sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije u vezi pripreme novog Okvira za partnerstvo sa Srbijom (Country Partnership Framework – CPF) za period od 2022. do 2026. godine.
Na sastanku su ispred SSSS učestvovali dr Rajko Kosanović i dr Sanja Paunović.
U uvodnom izlaganju predstavnici Grupe Svetske banke predstavili su planirane i aktuelne projekte koji se realizuju u Okviru partnerstva sa Srbijom, u periodu od jula 2016. do juna 2021. godine.
Oni su izrazili želјu da čuju mišlјenje Sindikata o klјučnim prioritetima u oblasti socijalne pomoći i penzija, pobolјšanju sistema socijalne zaštite, finansijskoj održivosti penzionog sistema, kao i o aktivnim programima tržišta rada i pobolјšanju njihove efikasnosti. Cilј predstavnika Grupe Svetske banke je bio da u pomenutim oblastima definiše trenutne izazove, prioritete i moguće pravce strateške podrške.
Kada je reč o penzioskom i invalidskom osiguranju, predstavnici SSSS ukazali su na činjenicu da Savez nije učestvovao u izradi Nacrta zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, već je, kao i svi ostali građani i institucije, pozvan da da svoje mišlјenje na pomenuti tekst.
Predstavnisi SSSS su ukazali na sledeće činjenice:

1. Imajući u vidu da je važeći zakon donet 2003. godine, odnosno pre skoro 18 godina, neophodno je pristupiti izradi novog teksta zakona, u kojem bi na odgovarajući način bila uređena pitanja: finansiranja Fonda, upravlјanja Fonda, ostvarivanja prava iz penzisko-invalidskog osiguranja, raspolaganja imovinom Fonda, usklađivanje penzija, umanjenje penzija za raniji odlazak u penziju i dr.
2. Ponovili smo naš zahtev da umanjenje penzije za raniji odlazak u penziju, odnosno pre navršenih 65 godina života, ne bude trajno odnosno da se licima koja su pre navršene 65. godine života otišli u penziju ona više ne umanjuje (naveden je primer radnika koji je sa 62 godine života i 40 godina radnog staža otišao u penziju, a ima trajno umanjenje penzije za 15 procenata.
3. Ukazali smo na neophodnost stimulisanja poslodavaca da za svoje zaposlene uplaćuju dobrovolјno penzijsko osiguranje, barem do neoporezivog iznosa ( III stub).
4. Ukazano je na neodrživost rešenja po kome je uslov za invalidsku penziju potpun gubitak radne sposobnosti, a što ne postoji u uporednom zakonodavstvu zemalјa članica EU.

U vezi sa Zakonom o radu, ukazali smo na činjenicu da je u toku priprema pregovaračke platforme za Poglavlјe 19 – socijalna politika i zapošlјavanje,u kojoj nije naveden rok do kada je potrebno doneti novi zakon o radu, niti koji će svi zakoni iz oblasti radnog prava u najavlјenom Zakonu biti kodifikovani. Takođe, ukazano je i na štetne posledice dosadašnje fragmentacije u radnom zakonodavstvu u Republici Srbiji.
Kada je reč o tržištu rada, istaknuto je da je veoma mali broj nezaposlenih obuhvaćen novčanom naknadom, u odnosu na ukupan broj nezaposlenih. Takođe, u odnosu na ukupan broj nezaposlenih, procenat lica koja učestvuju u programima NSZ (obuka, zapošlјavnja i sl.), izuzetno je mali.
Oblast socijalne zaštite je izuzetno bitna, ali do sada je bilo samo par pokušaja da se dođe do određenih pobolјšanja. Donet je Zakon o socijalnim kartama koji će, nadamo se, voditi pravednijoj i racionalnijoj raspodeli sredstava socijalne pomoći. Međutim, značajnih izmena ni u socijalnom zakonodavstvu, ni u praksi, nije bilo, s obzirom na to da bi one zahtevale i značajna finansijska sredstva.

Prava zaposlenih u slučaju stečajnog postupka uređuju se Zakonom o radu (čl. 124-126) i Zakonom o stečaju
. U slučaju stečajnog postupka, zaposleni ima pravo na isplatu:

1. zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa Zakonom o radu), za poslednjih 9 meseci pre otvaranja stečajnog postupka - u visini minimalne zarade;
2. naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka - u visini utvrđenoj odlukom stečajnog suda, a najviše u visini minimalne zarade;
3. otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka - u visini dve prosečne zarade u Republici, prema poslednjem objavlјenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
4. naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog obolјenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre otvaranja stečajnog postupka - u visini naknade utvrđene odlukom suda.

Zaposleni ima pravo na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.
Postupak za ostvarivanje prava pokreće se na zahtev zaposlenog. Zahtev se podnosi Fondu solidarnosti u roku od 45 dana od dana dostavlјanja odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa Zakonom o stečaju.

Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da izmene Zakona o radu ne treba sprovoditi na osnovu izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, pogotovo imajući u vidu da se izmene Zakona o radu planiraju do kraja tekuće godine.
Članom 17. Nacrta zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, predviđeno je da:
„Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe čl. 103. i 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – dr. propis“),
odnosno prestaje da važi obaveza zaposlenog da, najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara.
Predlog Ministarstva zdravlja je, kako piše u Obrazloženju Nacrta zakona, mada to ne piše i u samom tekstu Nacrta zakona, da informaciju o privremenoj sprečenosti za rad, uz saglasnost zaposlenog, elektronskim putem poslodavcu dostavlja izabrani lekar.
Imajući u vidu da je Akcionim planom za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti socijalne politike i zapošljavanja, u kontekstu Poglavlja 19 pristupnih pregovora Republike Srbije, usvojenim u maju 2020. godine, predviđeno donošenje novog Zakona o radu, zaključno sa 4. kvartalom 2021. godine, mišljenja smo da Nacrtom zakona ne treba brisati čl. 103. i 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu, već to pitanje, pored ostalih, urediti novim Zakonom o radu.

Zaposlenima u javnom sektoru biće veće plate od decembra ove godine.
Tako će im, već od januarske zarade u 2021. godini, osnovica za obračun i isplatu plata biti uvećana za 10 odsto i, tako utvrđena osnovica, biće veća za pet odsto, počev od plate za decembar 2020. godine.
To se odnosi na zaposlene u zdravstvenim ustanovama, u sistemu vojnog zdravstva, zaposlene na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovatelјice u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvene radnike u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije.
Ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2021. godini, plate će biti veće za 3,5 odsto, počev od plate za decembar 2020. godine, a osnovica za obračun i isplatu plata biće uvećana za pet odsto, počev od plate za mart 2021. godine.

U Beogradu je održana dvodnevna radionica pod nazivom “Izgradnja sistema socijalne zaštite” koju je, za predstavnike Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS «Nezavisnost», organizovala MKS/PERK, u saradnji sa fondacijom Fridrih Ebert.
Tokom radionice analiziran je postojeći sistem socijalne zaštite u Srbiji, zašto je važna socijalna zaštita i uloga sindikata u procesu njegovog unapređenja.
U radu su, osim predstavnika sindikata, učestovali i predstavnici Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, institucija socijalne zaštite, MOR-a, FES-a i MKS/PERK-a.
Predstavnici sindikata ukazali su na visok procenat siromašnih u Srbiji, kako u apsolutnom, tako i u relativnom smislu (apsolutna stopa siromaštva iznosi 8,9%, stopa rizika od siromaštva 25,4%, a stopa rizika od siromaštva ili socijalne isklјučenosti čak 41,3%). Takođe, ukazano je na neophodnost da predstavnici sindikata budu članovi radnih grupa za izradu, odnosno za izmene i dopune zakona iz oblasti socijalne sigurnosti, u svim fazama izrade. U toku 2017. godine planira se sprovođenje kampanje čiji bi sadržaj bili svi segmenti socijalne sigurnosti.
Izvršni sekretar PERK-a, Anton Lepik, predstavio je kampanju «Stop korporativnoj pohlepi», koja je posledica razotkrivanja činjenice da je u lancima snabdevanja 50 najvećih kompanija u svetu, 94 % radne snage «skrivena radna snaga», a samo 6% je direktno zaposlenih.
Te multinacionalne kompanije ostvaruju ogromne profite, na račun eksploatisanih radnika – koji žive od minimalca, čiji su poslovi nebezbedni, nesigurni, često prisilni i ropski.
Ukazano je da i u Srbiji postoje multinacionalne kompanije koje eksploatišu radnike, poput «Jure» i «Leoni».

U februaru 2016. Godine prosečna potrošačka korpa iznosila je 67.150,62 dinara, a minimalna 35.037,96 dinara.
Prosečna mesečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u februaru 2016. godine u Republici Srbiji iznosila je 44.450 dinara, a minimalna zarada ( obračunata na 168 časova) 20.328,00 dinara.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe, a februaru 2016. godine, bilo je potrebna 1,51 prosečna zarada, odnosno prosečna zarada pokrivala je 66,2% prosečne potrošačke korpe.
Za pokriće minimalne potrošačke korpe, u istom mesecu, bilo je potrebno 1,7 minimalnih zarada, odnosno minimalna zarada pokrivala je 58,0% minimalne potrošačke korpe.
Minimalnu mesečnu potrošačku korpu, za tročlano domačinstvo, pored ostalog, čine:

1. pirinač………………………………..1,00 kg
2. paradajz……………………………..1,40kg
3. pasulj………………………………...1,50 kg
4. limun…………………………………0,20 kg
5. pomorandže………………………...1,00 kg
6. banana………………………………1,00 kg
7. juneće meso………………………..0,40 kg
8. svinjsko meso................................1,80 kg
9. pileće meso....................................2,80 kg
10. suva svinjska rebra........................0,30 kg
11. suva svinjska slanina.....................0,30 kg
12. morska riba....................................0,50 kg
13. jestivo ulje......................................3,00l
14. šećer..............................................2,50 kg
15. kafa................................................0,60 kg
16. mineralna voda..............................3,00 l

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti (pokazuje udeo pojedinaca koji su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno deprivirani ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada) u 2015. godini iznosila je 41,3%.
Stopa rizika od siromaštva (predstavlja udeo lica čiji je ekvivalentni prihod manji od relativne linije siromaštva -ova lica nisu nužno siromašna, već samo imaju veći rizik da to budu) u 2005. godini iznosila je 25,4%.

(za Informacije o materijalno-socijalnom položaju zaposlenih u Srbiji u 2016. potrebno je kliknuti na naslov ili Opširnije)

U Srbiji je tokom jula 2014. godine bilo 25 protesta i 9 štrajkova, u kojima je učestvovalo oko 30.000 radnika, što je izuzetno veliki broj imajući u vidu godišnje odmore. Značajan broj radnika i građana Srbije bio je na ulici zbog promene zakona koji određuju radno-pravni položaj radnika, zbog povećanja poreza, te na lokalnom nivou – zbog odluka pojedinih gradskih uprava o promeni uslova taksi prevoza.
Teritorijalno posmatrano, dva štrajka su održana na teritoriji cele Srbije, i to jedan u organizaciji Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, a drugi u organizaciji Advokatske komore Srbije. Štrajkovi i protesti su održani u Arilju, Beogradu, Boru, Čačku, Grdelici, Lebanu, Leskovcu, Ljigu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Kuli, Merošini, Nišu, Obrenovcu, Prokupačkim selima - Donja i Gornja Stražava, Šimanovcima, Smederevu, Valjevu i Žitištu.
Štrajkovi i protesti održani su u okviru delatnosti: prerađivačke industrije, udruženja, nauke, obrazovanja i vaspitanja, građevinarstva, poljoporivrede, saobraćaja, komunalne delatnosti, trgovine i sporta.
PREUZMI INFORMACIJU

Savez samostalnih sindikata Srbije već duže vreme upozorava na pogubno poslovanje agencija za privremeno zapošlјavanje. Radnici angažovani posredstvom ovih agencija, čije osnivanje i rad nemaju utemelјenje ni u jednom zakonu, obespravlјeni su kako u pogledu uslova rada i visine zarade, tako i u pogledu ostalih radnih i socijalnih prava.
Da su upozorenja Saveza samostalnih sindikata Srbije opravdana, a na žalost neozbilјno shvaćena, najbolјi dokaz su dešavanja sa našim radnicima angažovanim preko jedne od agencija za rad u Sočiju. Ono što se dešavalo u tom ruskom gradu, kada je reč o radnim pravima zaposlenih preko ovih agencija, ne retko se dešava i u preduzećima u Srbiji.
Ministarstvo rada, zapošlјavanja i socijalne politike, u jednoj od verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, pokušalo je čak i da legalizuje rad ovih agencija. Zahvalјujući samo činjenici da su protiv toga bili reprezentativni sindikati, to za sada nije učinjeno.
Savez samostalnih sindikata Srbije poziva nadležne državne organe da ne dopuste dalјe eksploatatorsko divlјanje agencija za privremeno zapošlјavanje.

Savez samostalnih sindikata Srbije predlaže da visina minimalne zarade, bez poreza i doprinosa, za period januar-avgust 2013. godine iznosi 130,00 dinara (neto) po radnom času.
Na mesečnom nivou, u posmatranom šestomesečnom periodu, minimalna zarada računata na 174 radna časa prosečno, iznosila bi 22.620,00 dinara.
U odnosu na postojeći mesečni iznos minimalne zarade, od 20.010,00 dinara, u narednom šestomesečnom periodu minimalna zarada bi bila povećana za 13,04 odsto.
Pri utvrđivanju predloga visine minimalne zarade, bez poreza i doprinosa za period mart – avgust 2013. godine, u vidu smo imali sledeće činjenice:

• Odredbe člana 112. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09), koje nam ukazuju na činjenicu da je minimalna zarada kako ekonomska, tako i socijalna kategorija. Naime, pri utvrđivanju visine minimalne zarade polazi se kako od kretanja troškova života, prosečne zarade u Republici, zaposlenosti, stope nezaposlenosti i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti, tako i od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice;
• Isplata minimalne zarade ne predstavlja pravilo već izuzetak, u okolnostima kada poslodavac se nalazi u finansijskim teškoćama;
• Rast potrošačkih cena u decembru 2012. godine, u odnosu na isti mesec 2011. godine, za 12,2 odsto;
• Planirani rast portošačkih cena (inflacije) u 2013. godini od 11,1 odsto (projekcija sadržana u Fiskalnoj strategiji za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu);
• Visinu minimalne potrošačke korpe za oktobar 2012. godine (poslednji zvanično objavljeni podatak Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija) od 33.842,48 dinara;
• Predloženi mesečni iznos minimalne zarade za period mart-avgust 2013. godine u minimalnoj potrošačkoj korpi iz oktobra 2012. godine učestvuje sa 66,84 odsto;
• Stopu siromaštva u Srbiji;
• Najavljeni rast cena energenata i drugih usluga u 2013. godini.